31.07.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: "NEPOKRETNA IMOVINA”

Dimitrije Boarov: "NEPOKRETNA IMOVINA”
Ono što je jasno već decenijama, sada je i konstatovano u izveštaju Državne revizorske institucije – Vlada Srbije nema ni preciznu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini, niti zna kako da utvrdi vrednost tih nepokretnosti, pa dakako i ne gazduje tim nepokretnostima po tržišnim principima – ali se uprkos svemu tome, u javnosti i u političkim vrhovima države, stalno pričaju bajka o državi koja štiti “narodnu imovinu” i brani građane od tajkuna koji su “pokrali javnu imovinu”.

U krajnjoj liniji, hajde i to ovde da dodamo, država čak neće ni da vrati nepokretnosti i zemlju koja je neosnovano “nacionalizovana” posle Drugog svetskog rata, jer je donela nesprovodivi zakon o restituciji, uglavnom se izgovarajući da za tako nešto ne oseća “narodno raspoloženje”. Sve u svemu, da kažemo to u karikaturi, država se “guši” u vlasništvu, a od toga narod nema ništa. Najverovatnije, glavnu hasnu od državne imovine ima državni aparat, u onom generalnom smislu te reči.

Prema podacima koje je prošle sedmice izneo Radoslav Sretenović, predsednik DRI, od ukupno 551.946 “unosa” u bazu podataka Republičke direkcije za imovinu – 441.516 nema iskazanu knjigovodstvenu vrednost, za 7.027 nije naveden naziv korisnika, 165.147 nije svrstano u vrste i podvrste nepokretnosti, a 2.651 je bez naziva vrste nepokretnosti. A ta Republička direkcija za imovinu ima samo 100 ugovora o zakupu državnih nepokretnosti. Sretenović, naravno, nije spomenuo da deo odgovornosti za ovako aljkavu evidenciju državnih nepokretnosti snosi i njegova DRI, koja je osnovana još pre deset godina, a na tu okolnost skreće pažnju i profesor revizije Ljubiša Stanojević (Danas, 20. jula). U stvari, Stanojević usmerava svoju kritiku DRI na činjenicu da se ona ne može, za nemogućnost da gore spomenute nepokretnosti iskaže kao “imovinu” i ispita njeno “stvarno stanje”, izgovarati na nedostatke evidencije nepokretnosti i da “samo 20 odsto popisanih nepokretnosti ima revalorizovanu vrednost” daju elemente za “primenu revizije svrsishodnosti raspolaganja imovinom”, jer je i ta DRI mogla za proteklih 10 godina alarmirati Vladu i javnost o javašluku u praćenju i korišćenju državne imovine.

Iako i aktuelna Vlada Srbija, praktično isto kao i sve prethodne u proteklih 25 godina, stalno teži da koncentriše imovinsku moć, pa i da se navodno očuva volumen državne imovine, niko u stvari ne zna kojim delom državne imovine u Srbiji ko raspolaže, ko su korisnici te imovine i koje prihode tim korisnicima ona donosi ili ne donosi. A samo površina nepokretnosti u državnoj svojini iznosi blizu sedam milijardi kvadratnih metara.

Sretenović je najmanje u jednoj stvari u pravu - onda kada iznosi mišljenje da je knjigovodstvena vrednost evidentiranih nepokretnosti u iznosu od 683 milijarde dinara

“nerealna”. U krajnjoj liniji svaka knjigovodstvena vrednost nepokretnosti (kao i svakog drugog kapitala) je tržišno nerealna, dok se ta nepokretnost ne iznese na tržište i na njemu samom proveri “tržišna vrednost”. Ovde će se, sudeći po Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini države (koji je Vlada Srbije nedavno uputila u Skupštinu Srbije) ponovo pojaviti problem što načelno tržišnu vrednost nepokretnosti (pre aukcije ili tendera) utvrđuje Poreska uprava, navodno prema protekloj vrednosti prometa nepokretnosti u određenim naseljima i zonama u tim naseljima.

Zašto je Vlada Srbije baš sada pripremila gore spomenuti zakon o prodaji “određenih nepokretnosti” u svojini države, to je zasebno pitanje – najverovatnije se radi o “privlačenju” nekih konkretnih investitora, a možda i o nekim stranačkim interesima. Motiv za takvu akciju je svakako širi i trebalo bi ga napokon objasniti javnosti, umesto što se po “ideološkoj inerciji”, a zapravo u interesu birokratske vrhuške, nastavlja sa iluzijom da je svojina najsigurnija kada je u državna.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side