20.03.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država
Gledajući RTS-ov dnevnik u proteklu nedelju, gledalac je već samo te večeri mogao uočiti najmanje dva slučaja neshvatljivo nesolidnog odnosa države prema svojim obavezama (a reč je o javnom TV servisu, a ne o nekoj “opozicionoj televiziji”).

Prvi je podatak da je čak 95 odsto investitora stambene izgradnje, čak i u Beogradu, prekoračilo “spratnost” svojih objekata koja im je odobrena građevinskim dozvolama i za koju su platili gradske dažbine, a navodno je u toj stvari situacija u drugim gradovima slična ili još gora.

Drugi primer je iz poljoprivredne politike, pošto je jedan od sremskih proizvođača mleka TV reporteru izneo da mu država od avgusta prošle godine nije plaćala premiju od sedam dinara po litri koju je isporučivao mlekarama. Kako taj farmer dnevno proizvodi 4.000 litara mleka, izračunajte koliko mu država duguje za proteklih 150 i kusur dana i pokušajte da zamislite kako da on finansijski pokrije prolećnu setvu koja treba da mu obezbedi hranivo za stoku.

Da prvo vidimo šta je problem u spomenutoj epidemiji “prekoračivanja spratnosti” i drugim oblicima “proširivanja” građevinske dozvole? Navodno je problem u malom broju građevinskih inspektora i u tome što ti inspektori “beže” sa svog posla na bolovanje ili na godišnje odmore upravo u građevinskoj sezoni, a navodno iz straha od investitora koji, inače, “nestaju” kao preduzeća čim rasprodaju i legalne i nelegalne delove svoje investicije, pa u novom ciklusu gradnje osnivaju neka nova preduzeća sa istim načinom rada. Takvu ocenu dao je predstavnik opštine Čajetina, koja nadzire gradnju na Zlatiboru, gde je zloupotreba građevinskih dozvola (malo je reći) veoma raširena.

Neću ovde da ulazim dublje u problem masovnog ignorisanja sadržaja građevinskih dozvola i izbegavanja plaćanja komunalnih dažbina, što bi podrazumevalo opisivanje krize u građevinarstvu, analizu preskupih nameta kojima opštine seku granu na kojoj sede, pogled na celokupno naše pravo koje reguliše registraciju i gašenje naših radnji i privrednih društava, itd. Pokušaću samo da naglasim da kada u jednoj državi čak 95 odsto investitora ne haje za sadržaj građevinske dozvole, to znači da zapravo ne postoji “država u javnom interesu”, nego da je institucija građevinske dozvole u našem sistemu samo instrument za nelegalno bogaćenje i korupciju, kako državnih činovnika tako i investitora.

Jer, nije istina da ozbiljna država ne može da obezbedi strogu i nepristrasnu građevinsku inspekciju ukoliko cena građevinskih dozvola i propozicije po kojima se one izdaju – nisu sami po sebi gotovo prohibitorni, to jest ako “stvarne” cene i uslovi za dobijanje tih dozvola nisu potpuno transparentni i jednaki za sve investitore. U našem slučaju, čini mi se da vlada opšti nered, koji na neki način svima odgovara, i većini među investitorima, i većini onih na strani davaoca dozvola, koji očigledno “privatizuju” svoja javna ovlašćenja.

Inače, treba li nekog podsećati da bez sređivanja domena “stvarnih prava”, gde spadaju sve nekretnine, nijedna država ne može računati na veliki investicioni talas. Zasad, koliko čujemo, jedino je fokus usmeren na povećanje brzine izdavanja građevinskih dozvola. A to nije mnogo, ako niko kasnije ne brenuje njihov sadržaj.

Drugi spomenuti slučaj, da država ne isplaćuje seljacima premije koje je obećala, takođe spada u “staru praksu”. Već decenijama, naime, malo-malo pa neki ministar istrči na televiziju i slavodobitno najavi da će seljaci dobiti silne premije po hektaru i za gorivo, za mleko i neke druge proizvode, beneficirane kredite za mehanizaciju i uspostavljanje osnovnih stada, za ulaganja u nove voćnjake i vinograde, itd., a onda se kasnije ispostavi da država kasni u uplati svoga dela “finansijske podrške” i duže od godine dana, pravdajući se budžetskim problemima. Takva praksa u krajnjoj liniji “podučava” seljake da i sami ne moraju izvršavati svoje ugovorne obaveze – što opet vodi u pravni i finansijski nered na kojem se ne može graditi nikakva agrarna politika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.03.2015, 23:06h slucajni prolaznik (1)

    A da l iste primetili da uprkos drugacijim odredbama zakona o javnim nabavkama i javno privatnom partnerstvu, imamo na tenderu za Zelezaru nekoliko ponuda istog ponudjaca... ili i vase kolumne sluze da se bitne stvari zamagle manje bitnim temema

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side