20.03.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država
Gledajući RTS-ov dnevnik u proteklu nedelju, gledalac je već samo te večeri mogao uočiti najmanje dva slučaja neshvatljivo nesolidnog odnosa države prema svojim obavezama (a reč je o javnom TV servisu, a ne o nekoj “opozicionoj televiziji”).

Prvi je podatak da je čak 95 odsto investitora stambene izgradnje, čak i u Beogradu, prekoračilo “spratnost” svojih objekata koja im je odobrena građevinskim dozvolama i za koju su platili gradske dažbine, a navodno je u toj stvari situacija u drugim gradovima slična ili još gora.

Drugi primer je iz poljoprivredne politike, pošto je jedan od sremskih proizvođača mleka TV reporteru izneo da mu država od avgusta prošle godine nije plaćala premiju od sedam dinara po litri koju je isporučivao mlekarama. Kako taj farmer dnevno proizvodi 4.000 litara mleka, izračunajte koliko mu država duguje za proteklih 150 i kusur dana i pokušajte da zamislite kako da on finansijski pokrije prolećnu setvu koja treba da mu obezbedi hranivo za stoku.

Da prvo vidimo šta je problem u spomenutoj epidemiji “prekoračivanja spratnosti” i drugim oblicima “proširivanja” građevinske dozvole? Navodno je problem u malom broju građevinskih inspektora i u tome što ti inspektori “beže” sa svog posla na bolovanje ili na godišnje odmore upravo u građevinskoj sezoni, a navodno iz straha od investitora koji, inače, “nestaju” kao preduzeća čim rasprodaju i legalne i nelegalne delove svoje investicije, pa u novom ciklusu gradnje osnivaju neka nova preduzeća sa istim načinom rada. Takvu ocenu dao je predstavnik opštine Čajetina, koja nadzire gradnju na Zlatiboru, gde je zloupotreba građevinskih dozvola (malo je reći) veoma raširena.

Neću ovde da ulazim dublje u problem masovnog ignorisanja sadržaja građevinskih dozvola i izbegavanja plaćanja komunalnih dažbina, što bi podrazumevalo opisivanje krize u građevinarstvu, analizu preskupih nameta kojima opštine seku granu na kojoj sede, pogled na celokupno naše pravo koje reguliše registraciju i gašenje naših radnji i privrednih društava, itd. Pokušaću samo da naglasim da kada u jednoj državi čak 95 odsto investitora ne haje za sadržaj građevinske dozvole, to znači da zapravo ne postoji “država u javnom interesu”, nego da je institucija građevinske dozvole u našem sistemu samo instrument za nelegalno bogaćenje i korupciju, kako državnih činovnika tako i investitora.

Jer, nije istina da ozbiljna država ne može da obezbedi strogu i nepristrasnu građevinsku inspekciju ukoliko cena građevinskih dozvola i propozicije po kojima se one izdaju – nisu sami po sebi gotovo prohibitorni, to jest ako “stvarne” cene i uslovi za dobijanje tih dozvola nisu potpuno transparentni i jednaki za sve investitore. U našem slučaju, čini mi se da vlada opšti nered, koji na neki način svima odgovara, i većini među investitorima, i većini onih na strani davaoca dozvola, koji očigledno “privatizuju” svoja javna ovlašćenja.

Inače, treba li nekog podsećati da bez sređivanja domena “stvarnih prava”, gde spadaju sve nekretnine, nijedna država ne može računati na veliki investicioni talas. Zasad, koliko čujemo, jedino je fokus usmeren na povećanje brzine izdavanja građevinskih dozvola. A to nije mnogo, ako niko kasnije ne brenuje njihov sadržaj.

Drugi spomenuti slučaj, da država ne isplaćuje seljacima premije koje je obećala, takođe spada u “staru praksu”. Već decenijama, naime, malo-malo pa neki ministar istrči na televiziju i slavodobitno najavi da će seljaci dobiti silne premije po hektaru i za gorivo, za mleko i neke druge proizvode, beneficirane kredite za mehanizaciju i uspostavljanje osnovnih stada, za ulaganja u nove voćnjake i vinograde, itd., a onda se kasnije ispostavi da država kasni u uplati svoga dela “finansijske podrške” i duže od godine dana, pravdajući se budžetskim problemima. Takva praksa u krajnjoj liniji “podučava” seljake da i sami ne moraju izvršavati svoje ugovorne obaveze – što opet vodi u pravni i finansijski nered na kojem se ne može graditi nikakva agrarna politika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.03.2015, 23:06h slucajni prolaznik (1)

    A da l iste primetili da uprkos drugacijim odredbama zakona o javnim nabavkama i javno privatnom partnerstvu, imamo na tenderu za Zelezaru nekoliko ponuda istog ponudjaca... ili i vase kolumne sluze da se bitne stvari zamagle manje bitnim temema

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side