06.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija
To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Na primer, Nemačka je nedavno prodala državnih obveznica za 824 miliona evra, na rok od 30 godina, a poveriocima će takve obveznice 2050. vredeti 795 miliona evra. Pa zar doskoro nismo učili da je kamata cena “iznajmljivanja novca”, a ne cena “čuvanja novca”.

Kako uopšte objasniti fenomen negativnih kamata? Mnogi komentatori kažu da nas razmah ovakvih vrednosnih papira s negativnim prinosom vodi na “nepoznatu teritoriju” i da ni oni koji pozajmljuju ni oni koji kupuju papire s negativnom kamatom zapravo ne znaju u šta se upuštaju. No, nekog vraga tu ima čim su takve obveznice s velikom emisijom izdale ili tek izdaju i Holandija, Švajcarska, Francuska, pa i Španija. Kad kupujete švajcarske obveznice sa dospećem od 10 godina možete računati da ćete za uloženi dolar kroz deceniju dobiti 89 centi. Istina, Francuska i Španija ne mogu još prodavati papire na dugu ročnost nego uglavnom one koji dospevaju do deset godina. Ali ko vam danas može garantovati ko će i kako će se vladati u Parizu ili Madridu kroz 10 godina? Zar pre jedne decenije i London i Rim nisu delovali mnogo stabilnije nego danas?

U teoriji je širenje pozajmica s negativnom kamatom najčešće povezivano s prioritetom ulagača da su im pare kod sigurnih dužnika, te da takvi vrednosni papiri u stvari predstavljaju kvazinovac koji će u slučaju neke nužde biti široko prihvaćen na tržištu (uz određeni mali diskont). Ipak, ta poplava “ponude novca” (koja, začudo, ne pokreće neku ozbiljniju inflaciju), a koja je navodno cenu novca oterala u minus, ne može se objašnjavati samo antirecesionom politikom Evropske centralne banke ili produženom politikom niskih kamata američkog FED-a. Investitori su, da to kažemo laički, postali oprezniji i nisu spremni da duvaju u svaki investicioni balon, posle čijeg prskanja trljaju ruke samo oni koji su na vreme iz njega utekli. Ili oni koji su pod visokom državnom zaštitom. Kao da se čeka neki novi tehnološki skok (svet bez nafte, na primer), pa da se krene u trku za realnim korporativnim papirima. Ili kao da se čeka neki veliki prasak, posle kojeg uvek počinje novi ciklus uspona.

Kad je reč o balkanskim državama i o eventualnoj mogućnosti da se i one zaduže uz negativne kamate, tu postoji razlika između onih koje su u Evropskoj uniji i onih koje su izvan. Hrvatska je nedavno izdala 32 miliona evra trezorskih zapisa s negativnom kamatom od 0,05 odsto, a šuška se da bi do kraja godine mogla da pokuša da proda i jednu emisiju državnih obveznica na rok od pet godina, uz negativnu kamatu. Srbija u tom pogledu stoji slabije, pa je pre nekoliko meseci bila srećna što se na međunarodnom tržištu zadužila dvostruko povoljnije nego u vreme velike svetske krize 2008. No, mi smo još daleko od pozajmica s negativnom kamatom, kao što smo, uopšte uzev, daleko od razvijenijeg i normalnijeg unutrašnjeg finansijskog tržišta. Jer, niti imamo dovoljnu ponudu novca niti imamo nepristrasnu državu. One države koje mogu da prodaju svoje obveznice sa dugim rokom dospeća uz negativnu kamatu, zapravo, unosno naplaćuju svoju nepristrasnost i svoj pravni poredak. Ergo, pravna država se na dugi rok isplati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side