22.03.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: (Ne)vidljiva ruka države

Dimitrije Boarov: (Ne)vidljiva ruka države
Sudeći prema medijskim izveštajima sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma tamo se, na prvi pogled, nije dogodilo ništa spektakularno, osim što se iz njegovog 'konteksta' gotovo spontano, možda i neželjeno, kao dominanta otrgla poruka da je ekonomskom razvoju Srbije potrebna 'vidljiva ruka države'.

Iako je premijer Ivica Dačić ovo načelo, gotovo racionalno, lansirao u okviru potrebe za „reindustrijalizacijom Srbije“ – kada je rekao da se ovaj proces „ne može desiti spontano, samo delovanjem nevidljive ruke tržišta“, već je „za reindustrijalizaciju potrebna i vidljiva ruka države“ – ovaj drugi deo poruke se, kako bi rekli komunikolozi, nekako otrgao „kontroli tekstualnosti“ našeg glavnog komunikatora u poslednjih pola godine i zazvonio je kao, u suštini, tačno izrečena osovina tekuće i buduće ekonomske politike i filozofije Vlade Srbije.

Ali, tu nije kraj danas svetski modernog uzleta ključne poruke svakog državnog privrednog intervencionizma. Ođeke ove zvonke izjave, koja uvek godi očajnim ljudima u Srbiji već duže od dva veka (koje je politička elita uvek bombardovala sakralizacijom države kao okrilja „ujedinjenja i bezbednosti nacije“ i „kontinuiteta napretka“), možemo naći i u zvaničnim zaključcima ovogodišnjeg jubilarnog dvadesetog Kopaoničkog biznis foruma.

Naime, u tim zaključcima se konstatuje da je ovaj skup „protekao u znaku konstruktivne saradnje i produktivne rasprave privrede i države, a sa ciljem uspostavljanja održivog modela razvoja Srbije kroz nove inicijative reindustrijalizacije“.

Tome je dodata i ocena da se „na Forumu osećao snažan duh saradnje i razumevanja neophodnosti zajedničkog delovanja radi prevazilaženja ozbiljnih ekonomskih problema“.

Prevedeno na običan jezik, to bi se moglo tumačiti i kao kapitulacija našeg vladajućeg preduzetničkog sloja pred državom koja ih je u velikoj meri i dovela u užasne teškoće, a pri tome ne odustaje od toga ni da uhapsi, tu i tamo, nekoga ko je previše zahvatio, kako bi narod mogao da personalizuje uzročnike navodno prolazne krize.

Ili je, pak, doista reč o tome da je ova naša biznis elita i nastala uz pomoć „vidljive ruke države“, pa sada ponovo od nje traži „novu inicijativu“ da bi je spasla od posledica njenih neuspeha, nekonkurentnosti, nesposobnosti, inercije, prezaduženosti i nedostatka ideja.

Da bi sve u Zaključcima Kopaonik biznis foruma na kraju delovalo uobičajeno ludo, to jest da bi se nastavilo sa glavnim narodnim običajem – da je kod nas početak svake deklaracije, zakona ili koncepcije u direktnoj suprotnosti sa svojim sopstvenim „završnim odredbama“ – u spomenuti dokument ubačena je na kraju i sumorna ocena stanja u privrednom sektoru u kojem je već institucionalizovana, to jest dobro očuvana „vidljiva ruka države“.

Dakle, ubačena je katastrofalna ocena stanja u „javnom privrednom sektoru“.

Naime, u tim zaključcima daje se ocena da je javni sektor jedno od glavnih izvorišta današnjih ekonomskih problema Srbije. U tom pravcu naglašava se: „Posebno indikativna analiza neefikasnosti javnog sektora i opterećenja koje proizvodi predstavljena je na panelu koji se bavio makroekonomskom stabilnošću.

Upoređen je godišnji obrt javnog sektora koji se izražava visokim gubicima i pozitivan obrt privatnog sektora. Neto pozitivan efekat ne može da pokrije nivo gubitaka i da finansira socijalne transfere. Drugim rečima, bez reforme javnog sektora ukupan iznos prikupljenih poreza i doprinosa koje u budžet uplaćuje deo privrede koji pozitivno posluje nedovoljan je za normalno funkcionisanje države i uzrokuje zaduživanje kao način pokrivanja deficita“.

Kada je već reč o glavnim manama „vidljive ruke države“, ne znam da li je potrebno podsećati, na primer, na radove Hajeka i Fridmana. Oni su odavno tvrdili da makroekonomsko planiranje obično vodi u politički totalitarizam, a da političko planiranje, to jest ono Kenedijevo (uzmimo „najblaži“ primer) „planiranje za slobodu“ - obično završi u ekonomskoj neefikasnosti, to jest inflaciji i devalvaciji. Dakle, nije dovoljno čitati samo Maksa Vebera.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side