23.08.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Nulta tolerancija

Dimitrije Boarov: Nulta tolerancija
Prošle sedmice RTS je objavio priču da se u Srbiji oko 250, od ukupno 371 javnih komunalnih preduzeća nalazi pred blokadom računa zbog neplaćenih poreza i doprinosa. Među spomenutih 250 dužnika poreskoj upravi i društvenim fondovima, čak 57 komunalnih preduzeća duguje više od milion dinara, ali se u ovoj priči ne spominju oni koji duguju najviše (jer bi se onda morale spomenuti i opštine sa takvim dugovima, a ko zna koje su koalicije tamo na vlasti).

Problem uvećava činjenica da se mnoge male opštine ne usuđuju da daju finansijske garancije da će one platiti dugove za poreze i doprinose ukoliko to ne učine njihova komunalna preduzeća, što je uslov da se ti dugovi reprogramiraju – zato što su svesne da u tom slučaju i njima samima preti blokada računa. A takvih lokalnih samouprava, kojima su računi već u blokadi, sada ima 13 u Srbiji. Nije to malo, jer kada je lokalna ćelija državne vlasti u blokadi ne samo da opštinski čelnici i činovnici ne mogu dobiti plate, nego ne mogu platiti nijedan račun svojim dobavljačima.

Zašto su se javna komunalna preduzeća gotovo listom našla na spisku onih koji ne plaćaju poreze i doprinose – mada su to preduzeća koja imaju sigurnu klijentelu, nemaju nikakvu tržišnu konkurenciju i vode ih najmoćnije političke snage u svakoj lokalnoj sredini, one koje praktično mogu da im odobre unosne cene komunalnih usluga i druge mikropogodnosti? Među nekoliko najvažnijih razloga za ovu tužnu i opasnu tendenciju da kod nas ubrzano propadaju čak i komunalna preduzeća, treba izdvojiti dva osnovna: prvi je da su ta preduzeća pretovarena zaposlenima (a naročito politički podobnim savetnicima i funkcionerima) i loše vođena u pukom menadžerskom smislu, a drugi je da narod ne plaća komunalne usluge.

Iako na prvi pogled izgleda da bi nekakva volšebna „departizacija” komunalnih preduzeća i profesionalizacija njihovog upravljanja mogla brzo rešiti problem nelikvidnosti lokalnih javnih preduzeća, problem je verovatno mnogo dublji. Naime, većina komunalnih preduzeća ima problem sa naplatom svojih usluga od građana, u mnogim gradovima stepen naplate je manji od 50 odsto iako, navodno, cene komunalnih usluga nisu „ekonomske” (ma šta to značilo), već „socijalne”.

Taj deo politike zavođenja „finansijske discipline”, to jest „nulte tolerancije” prema komunalnim dužnicima, najdelikatniji je u svakoj državi jer upućuje bar na dve kompleksne stvari opasne za opstanak svakog poretka. Prvo je da centralna država zahvata previše i lokalnim samoupravama transferiše premalo, pa one ne mogu da ispunjavaju ni najelementarnije obaveze prema socijalnim, penzionim, zdravstvenim i drugim fondovima čak ni za sopstvene zaposlene.

Drugi je još komplikovaniji za svaku upravu javne potrošnje – da je narod suviše siromašan čak i za relativno nizak standard komunalnih usluga koje obezbeđuju naša komunalna preduzeća, pa su pod znakom pitanja i svi drugi standardi svakodnevice na svim nivoima – od škola i zdravstvenih stanica do policijske zaštite i odbrane zemlje.

Mnogi su već na stranim televizijskim stanicama gledali one katastrofične serije o „zemlji posle ljudi”, u kojima se špekuliše šta bi, na primer, bilo sa gradovima koji se ne održavaju, kada bi počeli da se ruše, sve sa animacijom takvih procesa, itd. Zamislite sada u tom kontekstu jednu državu u kojoj bi se razredilo odnošenje đubreta, u kojoj bi bio prepolovljen broj ljudi priključenih na vodovod i kanalizaciju, gde bi došlo do kontrakcije i ukidanja sistema za daljinsko grejanje, gradove u kojima bi bio smanjen ili čak ukinut javni gradski prevoz, gde bi se lečile samo najprostije bolesti i tako redom. A takva opasnost nije neka puka mrzovoljna projekcija bolesnih pesimista – nego realna pretnja koja stiže iz nelikvidnog komunalnog sektora Srbije.

Srbija, dakako, mora da spreči takvu ružnu perspektivu i to je jedan od najtežih zadataka pred kojim će se naći novi ministar finansija. Dakle, od njega ne treba očekivati previše, biće dobro ako bar zaustavi opasnosti koje se već nadvijaju nad našom svakodnevicom.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side