29.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: O Vojvodini - neozbiljno

Dimitrije Boarov: O Vojvodini - neozbiljno
Rasprava o “vojvođanskim predlozima” da se nakon 13 godina od donošenja Ustava Srbije, a 11 godina od isticanja ustavnog roka, u Skupštini Srbije donese zakon o finansiranju autonomne pokrajine i tome doda neka deklaracija o autonomiji Vojvodine, na neozbiljan način zakazana je samo iz jednog, praktično sitnog, taktičkog političkog razloga vladajuće vrhuške: da se isproba da li će se tom temom vratiti u skupštinsku salu i “opozicioni poslanici” koji bojkotuju plenarni rad tog vrhovnog zakonodavnog organa države (to jest, poslanici koji pripadaju strankama koje su sačinile blok Saveza za Srbiju).

Taj razlog otvoreno je i bez zazora iznela i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je vojvođansku temu i stavila na dnevni red tekućeg zasedanja iako je Vlada Srbije odmah izdala saopštenje da je ona protiv rešenja koje je nominalno podnela Liga socijaldemokrata Vojvodine (a, navodno, još mnogo ranije parlamentu podnela poslanica Aleksandra Jerkov). Vlada pri tome ništa nije prozborila o osnovnom pitanju – zašto nastavlja da krši Ustav Srbije, na isti način na koji su ga kršile sve prethodne vlade u protekloj deceniji? Da stvar bude potpuno “zaokružena”, poslanici stranaka SzS niti su se vojvođanskim povodom vratili u skupštinsku salu niti su se u predvorju Skupštine oglasili povodom Vojvodine, niti o Vojvodini i regionalnim autonomijama bilo šta zapisuju u svojim “sporazumima s narodom”. Sve se na kraju svelo na “doskočice” i stara prepucavanja već olupanih političkih veterana – Čanka, Šešelja, Bajatovića i drugih, kao i na već otrcanu priču o nekakvom “vojvođanskom separatizmu”. Kao da i samu “vojvođansku temu” pamte samo najstariji i kao da pitanje teritorijalnih autonomija istorijskih regija više nije aktuelno i nikad više neće biti aktuelno.

U navodno demokratskoj Srbiji i dalje se kukumavči o nekakvom “jedinstvu”, pa se vojvođanski autonomistički zahtevi smatraju ugrožavanjem tog jedinstva. Istina, sada se saradnicima “naših neprijatelja” već smatraju i oni koji demonstriraju protiv Vučića po ulicama. Inače, više puta sam rekao nekima koji sada šetaju protiv Vučićeve svevlade, a godinama su mi pričali o potrebi stvaranja “nacionalnog jedinstva”, da ne razumem zašto se sada bune kada je “jedinstvo” zapravo postignuto i kada “nacionalni vođa” uživa podršku više od 60 odsto anketiranih građana. Oni kažu da će “promeniti sistem” i vratiti u pogon “državne i društvene institucije”, ali se ne odriču “jedinstva” i “srpske sabornosti”, koja zakonito vodi ka dominaciji jednog.

Ako se vratimo “vojvođanskom pitanju”, zanimljivo je primetiti da gorespomenuta skupštinska rasprava nije pokrenula ni nešto više priče u našoj javnosti o pogubnom procesu centralizacije u Srbiji, koja se jednostavno očitava na osnovnim ekonomskim pokazateljima. Činjenica da je, prema podacima za 2017. godinu, Beogradski region stvarao 39,8 odsto BDP-a Srbije, Vojvodina 26,2 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije 19,8 odsto, a Region Južne i Istočne Srbije samo 14,1 odsto, trebalo bi da bude alarm ne samo za nosioce ekonomske politike nego i za političke lidere Srbije. Nije tu glavno što je Vojvodina od veoma razvijenog postala “nerazvijen region” u Srbiji (takve degradacije nigde nema u Evropi) nego je glavno to da se svim regionima bar obezbedi da žive od svoga rada, a ne samo od milosti centralne vlasti u Beogradu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side