09.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta
Možda više nego ikada ranije, ovogodišnji Kopaonik biznis forum dobio je adekvatan “naslov” – “Šta posle fiskalne konsolidacije”?

Jer, konsolidacija javnih finansija, koju Srbiji priznaju i MMF i rejting-agencije, sama po sebi ne može biti cilj celokupne državne ekonomske politike, bez obzira na to što predstavlja nužnu osnovu neke buduće zdrave razvojne politike.

Sudeći po prvim izlaganjima na ovom “samitu” vodećih ljudi naše ekonomske vlasti, struke i nauke i unapred objavljenim mišljenjima, odgovori na spomenuto glavno pitanje nisu potpuno jednoglasni, ali se oko nekoliko stvari ipak može uočiti izvesna sličnost stavova. Većina učesnika rasprave na Kopaoniku, naime, iznosi mišljenje da Vlada Srbije sada ne bi smela da dozvoli ubrzani rast plata u javnom sektoru, to jest da dopusti rast tih plata brži od rasta privrede (“da ne idemo preko gubera”, kako se izrazio ministar finansija Dušan Vujović) i pri tome ta ista većina naglašava da Srbija mora povećati učešće investicija u svom bruto domaćem produktu, kako bi se ubrzao privredni rast i tako u budućnosti otvorio prostor i za veće plate državnih nameštenika.

Kako nije realno očekivati da priliv stranih direktnih investicija mnogo nadmaši ono što je već dostignuto prošle godine (prema Aleksandru Vlahoviću, predsedniku Saveza ekonomista Srbije, te investicije iznosile su 2,35 milijardi evra, dok premijerka Ana Brnabić govori o prošlogodišnjem “bilansu stranih direktnih investicija” od 2,6 milijardi evra), akcenat se stavlja na potrebu povećanje unutrašnjih državnih “javnih investicija” i stvaranje uslova za snažniji porast privatnih investicija.

Na primer, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, čak smatra da javne investicije u Srbiji treba povećati 50 odsto kako bi se učešće ukupnih investicija u BDP povećalo sa sadašnjih nedovoljnih 18 na oko 25 odsto i tako pokrenuo brži tempo privrednog rasta kojim bi se smanjivalo zaostajanje za prosečnim rastom zemalja centralne i istočne Evrope. Petrović lakonski kaže da za javne investicije treba izdvajati veći deo državnog budžeta, a takve investicije povećavati i na lokalnom nivou, gde su mnogobrojni infrastrukturni problemi. Iz njegovog intervjua Danasu (od 5. marta) može se naslutiti da bi prostor za takav porast investicija mogla dati dodatna restrikcija tekućih subvencija gubitaškim javnim preduzećima i njihova ubrzana privatizacija. Radi povećanja privatnih investicija on smatra da je glavno da Srbija napokon dostigne “investicioni rejting”, a ne samo da napreduje u kreditnom rejtingu “u špekulativnoj zoni”.

I nekadašnji guverner NBS profesor Dejan Šoškić iznosi mišljenje da je povećanje javnih investicija veoma potrebno jer po njihovom učešću u BDP-u Srbija zaostaje i za svetskim prosekom (23 odsto). On smatra da zbog toga Vlada Srbije ne bi trebalo da insistira na uplatama dividendi u budžet Srbije iz profita javnih preduzeća jer ona tako ne mogu napredovati u konkurentnosti.

Dakako, pitanje povećanja javnih investicija Srbije – a da se istovremeno održi finansijska konsolidacija, odnosno budžetska ravnoteža i ne povećava nego smanjuje javni dug – bez obzira na to koliko je teško, ipak je jednostavnije od pitanja kako povećati i domaće privatne investicije, bez kojih se ne može ubrzati ukupni privredni rast. Načelno, odgovor je u takozvanom domenu “privrednog ambijenta” koji obuhvata čitav sistem, od pravne države do nižih poreza, od bolje državne uprave do nezavisnog sudstva, itd. Svemu tome treba dodati i jedan prozaičan razlog. Naime, pošto je veći deo našeg privatnog sektora okrenut domaćem tržištu, on se hronično sudara s nedostatkom platežno sposobne tražnje kod našeg građanstva (gde gotovo svaki treći kupac zarađuje dnevno manje od 10 evra), što mnoge zanimljive projekte čini neisplativim.

Sećam se da je taj problem mučio još legendarnog guvernera Dragoslava Avramovića u Miloševićevo vreme, koji je čak predlagao da Srbija krene putem Singapura i nametne visoke plate svim investitorima, pa bi zaposlenima bilo mnogo bolje, selekcija investitora bila bi rigorozna, a Srbija bi se ubrzano modernizovala. Taj model ima samo tu manu što bi se zaposlenost prvih dvadeset godina prepolovila.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja" Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"

    Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side