09.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta
Možda više nego ikada ranije, ovogodišnji Kopaonik biznis forum dobio je adekvatan “naslov” – “Šta posle fiskalne konsolidacije”?

Jer, konsolidacija javnih finansija, koju Srbiji priznaju i MMF i rejting-agencije, sama po sebi ne može biti cilj celokupne državne ekonomske politike, bez obzira na to što predstavlja nužnu osnovu neke buduće zdrave razvojne politike.

Sudeći po prvim izlaganjima na ovom “samitu” vodećih ljudi naše ekonomske vlasti, struke i nauke i unapred objavljenim mišljenjima, odgovori na spomenuto glavno pitanje nisu potpuno jednoglasni, ali se oko nekoliko stvari ipak može uočiti izvesna sličnost stavova. Većina učesnika rasprave na Kopaoniku, naime, iznosi mišljenje da Vlada Srbije sada ne bi smela da dozvoli ubrzani rast plata u javnom sektoru, to jest da dopusti rast tih plata brži od rasta privrede (“da ne idemo preko gubera”, kako se izrazio ministar finansija Dušan Vujović) i pri tome ta ista većina naglašava da Srbija mora povećati učešće investicija u svom bruto domaćem produktu, kako bi se ubrzao privredni rast i tako u budućnosti otvorio prostor i za veće plate državnih nameštenika.

Kako nije realno očekivati da priliv stranih direktnih investicija mnogo nadmaši ono što je već dostignuto prošle godine (prema Aleksandru Vlahoviću, predsedniku Saveza ekonomista Srbije, te investicije iznosile su 2,35 milijardi evra, dok premijerka Ana Brnabić govori o prošlogodišnjem “bilansu stranih direktnih investicija” od 2,6 milijardi evra), akcenat se stavlja na potrebu povećanje unutrašnjih državnih “javnih investicija” i stvaranje uslova za snažniji porast privatnih investicija.

Na primer, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, čak smatra da javne investicije u Srbiji treba povećati 50 odsto kako bi se učešće ukupnih investicija u BDP povećalo sa sadašnjih nedovoljnih 18 na oko 25 odsto i tako pokrenuo brži tempo privrednog rasta kojim bi se smanjivalo zaostajanje za prosečnim rastom zemalja centralne i istočne Evrope. Petrović lakonski kaže da za javne investicije treba izdvajati veći deo državnog budžeta, a takve investicije povećavati i na lokalnom nivou, gde su mnogobrojni infrastrukturni problemi. Iz njegovog intervjua Danasu (od 5. marta) može se naslutiti da bi prostor za takav porast investicija mogla dati dodatna restrikcija tekućih subvencija gubitaškim javnim preduzećima i njihova ubrzana privatizacija. Radi povećanja privatnih investicija on smatra da je glavno da Srbija napokon dostigne “investicioni rejting”, a ne samo da napreduje u kreditnom rejtingu “u špekulativnoj zoni”.

I nekadašnji guverner NBS profesor Dejan Šoškić iznosi mišljenje da je povećanje javnih investicija veoma potrebno jer po njihovom učešću u BDP-u Srbija zaostaje i za svetskim prosekom (23 odsto). On smatra da zbog toga Vlada Srbije ne bi trebalo da insistira na uplatama dividendi u budžet Srbije iz profita javnih preduzeća jer ona tako ne mogu napredovati u konkurentnosti.

Dakako, pitanje povećanja javnih investicija Srbije – a da se istovremeno održi finansijska konsolidacija, odnosno budžetska ravnoteža i ne povećava nego smanjuje javni dug – bez obzira na to koliko je teško, ipak je jednostavnije od pitanja kako povećati i domaće privatne investicije, bez kojih se ne može ubrzati ukupni privredni rast. Načelno, odgovor je u takozvanom domenu “privrednog ambijenta” koji obuhvata čitav sistem, od pravne države do nižih poreza, od bolje državne uprave do nezavisnog sudstva, itd. Svemu tome treba dodati i jedan prozaičan razlog. Naime, pošto je veći deo našeg privatnog sektora okrenut domaćem tržištu, on se hronično sudara s nedostatkom platežno sposobne tražnje kod našeg građanstva (gde gotovo svaki treći kupac zarađuje dnevno manje od 10 evra), što mnoge zanimljive projekte čini neisplativim.

Sećam se da je taj problem mučio još legendarnog guvernera Dragoslava Avramovića u Miloševićevo vreme, koji je čak predlagao da Srbija krene putem Singapura i nametne visoke plate svim investitorima, pa bi zaposlenima bilo mnogo bolje, selekcija investitora bila bi rigorozna, a Srbija bi se ubrzano modernizovala. Taj model ima samo tu manu što bi se zaposlenost prvih dvadeset godina prepolovila.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side