20.02.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Od Sretenja 1835. do danas

Dimitrije Boarov: Od Sretenja 1835. do danas
Sto osamdeseta godišnjica Sretenjskog ustava, prvog ustava „moderne Srbije“, obeležena je dvodnevnim neradnim državnim praznikom, ali su tim povodom, ovoga puta, u medijima izostale šire analize tog, istorijski gledano, relativno kratkog razdoblja pionirske „srpske ustavnosti“. Naime, bez obzira što je tim konstitucionalnim dokumentom učinjen pokušaj da se dotadašnja vlast svemoćnog Knjaza, na neki način „ograniči“, ustanovljenjem „Državnog Sovjeta“ sastavljenog od šest „popečitelja“ (ministara), njegova suverena moć u Srbiji trajaće normativno sve do ustava Srbije iz 1888. godine, a praktično i mnogo duže (uprkos pojedinih „ustavobraniteljskih“ ili „namesničkih“ razdoblja). Neko bi mogao reći sve do dana današnjeg.

Ustavno regulisanje položaja „Skupštine narodne“ u Sretenjskom ustavu je skromno, ali veoma značajno, naročito u pogledu prikupljanja danka (poreza), jer se „nikakav danak ne može naložiti ili udariti bez odobrenija narodne Skupštine“ (Glava osma, čl. 86). Međutim, iako je utvrđeno da ona određuje samo za godinu dana poreze i namete (dakle nije se mogla usvajati „fiskalnu višegodišnju strategiju konsolidacije“, nego samo naredne godine povisiti danak da bi se manjak iz prethodne godine namirio), to nije bila naročita istorijska novost, jer je to bilo i staro feudalno pravo svih staleških skupština u Evropi.

Koliko je Dimitrije Davidović, pisac Sretenjskog ustava, morao biti obziran prema Knjazu Milošu Obrenoviću, uprkos njegovom porazu u prethodnoj Miletinoj buni, vidi se i po odredbi o odnosu Narodne skupštine prema njegovoj godišnjoj plati. Naime, Narodna skupština može da poveća kneževu platu, ali ne može da je smanji bez njegove saglasnosti (Član 89).

Po Sretenjskom ustavu, Skupština može Knjazu i Državnom sovjetu podnositi predstavke, moliti ih da se donesu zakoni i izveštavati ih o zloupotrebama, ali ona nema pravo zakonodavne inicijative. Ona ne presuđuje u sporovima Knjaza i Sovjeta, već samo može „tužiti“ Knjazu Državni Sovjet, u slučaju da njegovi članovi narušavaju Ustav i zakone, odnosno prava građana.

U pogledu zakonodavne inicijative, dakle onog ključnog prava na suvereno delovanje predstavničkog tela u zakonodavnoj delatnosti, Skupština Srbije će, institucionalno, to pravo steći tek sa spomenutim ustavom 1888. godine, a praktično – ona to pravo gotovo da nije izborila do današnjeg dana (dok Vlada to ne „aminuje“, ne može se doneti čak ni zakon o lečenju dece u inostranstvu za koju domicilno zdravstvo nije u stanju da odredi dijagnozu).

Kad je reč o ekonomiji, u Sretenjskom ustavu su zanimljive i odredbe posvećene finansijama („azandarstvu“). U tom „finansijskom poglavlju“ (Glava deseta) treba obratiti pažnju na član 104. u kome se kaže: „Finansija ne može baciti naroda Srbskog u dug. Ako li bi kada i to nužno bilo, a ono da predloži i dokaže Knjazu, državnome Sovjetu i narodnoj Skupštini, da je to neobhodno nužno, i da ište ot nji odobrenije“.

Mada pravni stručnjaci oprezno tumače ovu odredbu i mada se ona ne može lako istrgnuti iz istorijskog konteksta (reč je o ustavu, tada, samo jedne normativno „zavisne pokrajine“ Turske, bolje reći jedne države u povoju, koju nije priznala „međunarodna zajednica“ sve do Berlinskog kongresa 1878. godine) ona se danas pre svega može razumeti kao deklarativno ograničenje državne zajednice da se zadužuje u inostranstvu. To ograničenje će kasnije, naročito od 1881. godine pa nadalje, biti ignorisano i Srbija će večito kuburiti sa visokim spoljnim dugovima – do današnjeg dana.

Sretenjskim ustavom je vrlo slikovito opisan i osnovni zadatak finansijske uprave, pa se u članu 105. kaže: „Finansija dužna je izmišljavati sredstva, kojima bi se umnožili prihodi zemaljski, no sredstva ta ne smeju biti na štetu naroda il’ protivna ovom ustavu“. Potonji popečitelji i ministri finansija Srbije kasnije ništa drugo gotovo i nisu radili, nego „izmišljavali sredstva“ za državne potrebe, a dokazi da to navodno nije na štetu naroda ili da je to navodno u skladu sa ustavom, lakše su pronalaženi nego kreditori spremni na ulaganja u Srbiju.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side