Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta
13.12.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta

Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta
Već i sam start skupštinske rasprave o budžetu za 2014. godinu i o pratećim propisima koji treba da omoguće njegovu realizaciju pokazao je prilično zabrinjavajuću spremnost vladajuće koalicije da sama radi na „odronjavanju budžeta“ još u fazi njegovog usvajanja.

Najživopisniji je slučaj sa izuzimanjem same Narodne skupštine od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine, pod izgovorom da izvršna vlast ne sme biti nadređena zakonodavnoj, to jest da se mora očuvati „nezavisnost ove institucije“, kao i „nezavisnost“ regulatornih tela u državi (koja se, takođe, dodatno izuzimaju).

Izgovor koji je naveden, pravno gledajući, potpuno je besmislen, jer se navedena zabrana zapošljavanja uvodi zakonom koji donosi upravo ta „nezavisna“ Narodna skupština, pa bi se eventualno moglo govoriti samo o „nezavisnom samoograničenju“ zakonodavne vlasti – sopstvenim zakonom. Uzgred budi rečeno, opozicija je skrenula pažnju na okolnost da je nova vladajuća koalicija u proteklih godinu i po dana zaposlila u Skupštini čak 98 novih uposlenika. Pri tome, od ukupno 403 uposlenih, čak 78 njih se vode kao radnici u Kabinetu predsednika skupštine, što doista deluje faraonski. Inače, prethodna vladajuća koalicija je usvojila sistematizaciju po kojoj je predviđeno da u „najvišem zakonodavnom organu“ Srbije radi čak 536 zaposlenih, pa bi se moglo reći da ova najnovija koalicija čak nije ni iskoristila sve ono što joj je omogućila ona prethodna. Ali verovatno ima nameru da to učini, čim je torpedovala zakon o zabrani zapošljavanja – koji, inače (kako sam već pisao), po svojoj suštini vuče koren iz kamenog doba birokratskog socijalizma.

Drugi zakon iz seta budžetske štednje, onaj o solidarnom porezu, takođe pokazuje znake „odronjavanja“, još pre nego što je izglasan. Naime sada su predlagači ovog zakona već u Skupštinu uputili amandman na ovaj zakon – po kome se on neće primenjivati „u onim javnim preduzećima koja su u proteklih pet godina poslovala pozitivno i u poslednje tri godine nisu koristila sredstva iz budžeta“ (ma šta to značilo). Grubo rečeno, i u zakon o solidarnom porezu se uvodi „kaučuk norma“, da bi sama Vlada mogla da ga tumači „prema potrebi“, to jest „kako se naredi“, a takvo opredeljenje obesmišljava „psihološko-moralni“ efekat ovog zakona, koji je navodno bio prioritetniji od njegovog očekivanog skromnog ekonomskog efekta (oko 100 miliona evra).

Iz medijskih izveštaja o skupštinskoj debati o budžetskim zakonima se ne vidi da li je pažnju visokog predstavničkog doma u tim propisima privukao deo budžeta u kome se opredeljuje da će Srbija u 2014. godini dati „državne garancije“ za kredite javnih preduzeća i državnih ustanova u ukupnom iznosu od oko 700 miliona evra – što je, dakako, zamašan iznos, toliko zamašan da će svakako privući pažnju i stručnjaka MMF-a (koji su zbog „proboja“ visine državnih garancija i obustavili prethodni aranžman Srbije sa ovom institucijom). Na stranu što je novi ministar finansija najavio da će država obustaviti deljenje garancija šakom i kapom.

Zanimljiv je i spisak „dobitnika“ državnih garancija iduće godine. Tu je, prvo, Agencija za osiguranje bankarskih depozita sa 200 miliona evra, zatim famozni Srbijagas sa 200 miliona dolara, pa JP „Emisiona tehnika i veze“ sa 36 miliona evra, Železara Smederevo sa 30 miliona evra, Namenska (vojna) industrija sa 125 miliona evra, Železnice Srbije sa 51 miliona evra, te EPS – za TENT 45 miliona evra i „za tekuću likvidnost“ 100 miliona dolara.

Na nedavno održanom Budžetskom forumu zamerio sam ministru finansija Lazaru Krstiću što se čak i EPS-u daju budžetske garancije za uzimanje kredita za likvidnost (dakle odobrava se kredit za „premošćavanje“ nelikvidnosti preduzeću koje svaki dan naplaćuje keš flou od miliona građana), a on mi je odgovorio da će ta namena biti amandmanski preformulisana, jer je navodno reč o garanciji za kredit za projektovanje novih kapaciteta. Možda je on tu nešto, u magnovenju, pomešao, sećajući se, možda, da je za projektovanje EPS-u na drugom mestu budžeta odobreno 800.000 evra, što je iznos nešto bliži pameti.

Ne ulazeći dublje u ovaj „skupi kutak“ projekcije budžeta za 2014. godinu, svako se ipak mora priupitati kako smo došli dotle da i jedno od teoretski najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, a takav je navodno EPS, ne može da dobije kredite od banaka bez državne garancije, to jest, postavlja se pitanje zašto mu uopšte trebaju krediti za likvidnost i projektovanje. Ili mi zapravo ništa ne znamo o realnom stanju u finansijama EPS-a, čije će plate, možda, takođe biti izuzete od primene solidarnog poreza, pošto, navodno, ta megakompanija nije koristila sredstva iz budžeta Srbije proteklih pet, odnosno tri godine. Pa na koga će se na kraju odnositi solidarnost, to jest štednja i raznovrsne zabrane s njom u vezi?

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 17.12.2013, 16:59h neko (1)

    Nema nista od povecanja prihoda. Ne zato sto ja to necu, nego zato sto je nerealno. Privreda tone, nelikvidnost raste, prezaduzenost je ogromna, traznja pada, pa kako onda neko misli da naplati vise poreza? Mozda i uspeju da naplate neke poreze, ali ce onda sigurno ugasiti firme. To ce povecati rad na crno(potpuno nelegalan rad), zatim ce proizvesti ogromne gubitke bankama zbog nenaplativosti kredita, a to moze drzavu visestruko da kosta. Ne cedi se suva drenovina! Drzava mora da smanji poreze i doprinose, pa tek kada privreda ojaca, da naplati svoje. Da bi se to omogucilo mora se smanjiti javna potrosnja i smanjiti referentna kamatna stopa, sto ce kasnije povecati privatnu potrosnju. Relativno je prosto, ali se kod nas radi sve obrnuto. Mislim da je neki vid bankrota neizbezan. Takodje, mislim da ce Srbija, ali i gotovo ceo Balkan biti dugo godina(verovatno i decenija) u duznickom ropstvu, pa ce prakticno raditi za nekog drugog, a ne za sebe.

  • 13.12.2013, 18:58h Dragan Radovic (3)

    Novi budzet je osudjen na propast - planirane ustede vrlo tesko ce se ostvariti, drzavni gubitasi ce "pojesti" par puta veci iznos od ostvarenih usteda, rebalans u izgledu na polovini 2014. godine. Jedino resenje je naplata utajenih budzetskih prihoda iz sive ekonomije. Iako su katastrofalni rezultati Poreske uprave Srbije Vlada jos uvek ne cini nista kako bi ova sluzba povecala naplatu. Samo novo rukovodstvo bi moglo da "prodrma" ovu sluzbu koja sve drugo radi osim naplate poreza, glavnog zadatka.

Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side