Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta
13.12.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta

Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta
Već i sam start skupštinske rasprave o budžetu za 2014. godinu i o pratećim propisima koji treba da omoguće njegovu realizaciju pokazao je prilično zabrinjavajuću spremnost vladajuće koalicije da sama radi na „odronjavanju budžeta“ još u fazi njegovog usvajanja.

Najživopisniji je slučaj sa izuzimanjem same Narodne skupštine od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine, pod izgovorom da izvršna vlast ne sme biti nadređena zakonodavnoj, to jest da se mora očuvati „nezavisnost ove institucije“, kao i „nezavisnost“ regulatornih tela u državi (koja se, takođe, dodatno izuzimaju).

Izgovor koji je naveden, pravno gledajući, potpuno je besmislen, jer se navedena zabrana zapošljavanja uvodi zakonom koji donosi upravo ta „nezavisna“ Narodna skupština, pa bi se eventualno moglo govoriti samo o „nezavisnom samoograničenju“ zakonodavne vlasti – sopstvenim zakonom. Uzgred budi rečeno, opozicija je skrenula pažnju na okolnost da je nova vladajuća koalicija u proteklih godinu i po dana zaposlila u Skupštini čak 98 novih uposlenika. Pri tome, od ukupno 403 uposlenih, čak 78 njih se vode kao radnici u Kabinetu predsednika skupštine, što doista deluje faraonski. Inače, prethodna vladajuća koalicija je usvojila sistematizaciju po kojoj je predviđeno da u „najvišem zakonodavnom organu“ Srbije radi čak 536 zaposlenih, pa bi se moglo reći da ova najnovija koalicija čak nije ni iskoristila sve ono što joj je omogućila ona prethodna. Ali verovatno ima nameru da to učini, čim je torpedovala zakon o zabrani zapošljavanja – koji, inače (kako sam već pisao), po svojoj suštini vuče koren iz kamenog doba birokratskog socijalizma.

Drugi zakon iz seta budžetske štednje, onaj o solidarnom porezu, takođe pokazuje znake „odronjavanja“, još pre nego što je izglasan. Naime sada su predlagači ovog zakona već u Skupštinu uputili amandman na ovaj zakon – po kome se on neće primenjivati „u onim javnim preduzećima koja su u proteklih pet godina poslovala pozitivno i u poslednje tri godine nisu koristila sredstva iz budžeta“ (ma šta to značilo). Grubo rečeno, i u zakon o solidarnom porezu se uvodi „kaučuk norma“, da bi sama Vlada mogla da ga tumači „prema potrebi“, to jest „kako se naredi“, a takvo opredeljenje obesmišljava „psihološko-moralni“ efekat ovog zakona, koji je navodno bio prioritetniji od njegovog očekivanog skromnog ekonomskog efekta (oko 100 miliona evra).

Iz medijskih izveštaja o skupštinskoj debati o budžetskim zakonima se ne vidi da li je pažnju visokog predstavničkog doma u tim propisima privukao deo budžeta u kome se opredeljuje da će Srbija u 2014. godini dati „državne garancije“ za kredite javnih preduzeća i državnih ustanova u ukupnom iznosu od oko 700 miliona evra – što je, dakako, zamašan iznos, toliko zamašan da će svakako privući pažnju i stručnjaka MMF-a (koji su zbog „proboja“ visine državnih garancija i obustavili prethodni aranžman Srbije sa ovom institucijom). Na stranu što je novi ministar finansija najavio da će država obustaviti deljenje garancija šakom i kapom.

Zanimljiv je i spisak „dobitnika“ državnih garancija iduće godine. Tu je, prvo, Agencija za osiguranje bankarskih depozita sa 200 miliona evra, zatim famozni Srbijagas sa 200 miliona dolara, pa JP „Emisiona tehnika i veze“ sa 36 miliona evra, Železara Smederevo sa 30 miliona evra, Namenska (vojna) industrija sa 125 miliona evra, Železnice Srbije sa 51 miliona evra, te EPS – za TENT 45 miliona evra i „za tekuću likvidnost“ 100 miliona dolara.

Na nedavno održanom Budžetskom forumu zamerio sam ministru finansija Lazaru Krstiću što se čak i EPS-u daju budžetske garancije za uzimanje kredita za likvidnost (dakle odobrava se kredit za „premošćavanje“ nelikvidnosti preduzeću koje svaki dan naplaćuje keš flou od miliona građana), a on mi je odgovorio da će ta namena biti amandmanski preformulisana, jer je navodno reč o garanciji za kredit za projektovanje novih kapaciteta. Možda je on tu nešto, u magnovenju, pomešao, sećajući se, možda, da je za projektovanje EPS-u na drugom mestu budžeta odobreno 800.000 evra, što je iznos nešto bliži pameti.

Ne ulazeći dublje u ovaj „skupi kutak“ projekcije budžeta za 2014. godinu, svako se ipak mora priupitati kako smo došli dotle da i jedno od teoretski najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, a takav je navodno EPS, ne može da dobije kredite od banaka bez državne garancije, to jest, postavlja se pitanje zašto mu uopšte trebaju krediti za likvidnost i projektovanje. Ili mi zapravo ništa ne znamo o realnom stanju u finansijama EPS-a, čije će plate, možda, takođe biti izuzete od primene solidarnog poreza, pošto, navodno, ta megakompanija nije koristila sredstva iz budžeta Srbije proteklih pet, odnosno tri godine. Pa na koga će se na kraju odnositi solidarnost, to jest štednja i raznovrsne zabrane s njom u vezi?

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 17.12.2013, 16:59h neko (1)

    Nema nista od povecanja prihoda. Ne zato sto ja to necu, nego zato sto je nerealno. Privreda tone, nelikvidnost raste, prezaduzenost je ogromna, traznja pada, pa kako onda neko misli da naplati vise poreza? Mozda i uspeju da naplate neke poreze, ali ce onda sigurno ugasiti firme. To ce povecati rad na crno(potpuno nelegalan rad), zatim ce proizvesti ogromne gubitke bankama zbog nenaplativosti kredita, a to moze drzavu visestruko da kosta. Ne cedi se suva drenovina! Drzava mora da smanji poreze i doprinose, pa tek kada privreda ojaca, da naplati svoje. Da bi se to omogucilo mora se smanjiti javna potrosnja i smanjiti referentna kamatna stopa, sto ce kasnije povecati privatnu potrosnju. Relativno je prosto, ali se kod nas radi sve obrnuto. Mislim da je neki vid bankrota neizbezan. Takodje, mislim da ce Srbija, ali i gotovo ceo Balkan biti dugo godina(verovatno i decenija) u duznickom ropstvu, pa ce prakticno raditi za nekog drugog, a ne za sebe.

  • 13.12.2013, 18:58h Dragan Radovic (3)

    Novi budzet je osudjen na propast - planirane ustede vrlo tesko ce se ostvariti, drzavni gubitasi ce "pojesti" par puta veci iznos od ostvarenih usteda, rebalans u izgledu na polovini 2014. godine. Jedino resenje je naplata utajenih budzetskih prihoda iz sive ekonomije. Iako su katastrofalni rezultati Poreske uprave Srbije Vlada jos uvek ne cini nista kako bi ova sluzba povecala naplatu. Samo novo rukovodstvo bi moglo da "prodrma" ovu sluzbu koja sve drugo radi osim naplate poreza, glavnog zadatka.

enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side