13.12.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta

Dimitrije Boarov: Odronjavanje budžeta
Već i sam start skupštinske rasprave o budžetu za 2014. godinu i o pratećim propisima koji treba da omoguće njegovu realizaciju pokazao je prilično zabrinjavajuću spremnost vladajuće koalicije da sama radi na „odronjavanju budžeta“ još u fazi njegovog usvajanja.

Najživopisniji je slučaj sa izuzimanjem same Narodne skupštine od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine, pod izgovorom da izvršna vlast ne sme biti nadređena zakonodavnoj, to jest da se mora očuvati „nezavisnost ove institucije“, kao i „nezavisnost“ regulatornih tela u državi (koja se, takođe, dodatno izuzimaju).

Izgovor koji je naveden, pravno gledajući, potpuno je besmislen, jer se navedena zabrana zapošljavanja uvodi zakonom koji donosi upravo ta „nezavisna“ Narodna skupština, pa bi se eventualno moglo govoriti samo o „nezavisnom samoograničenju“ zakonodavne vlasti – sopstvenim zakonom. Uzgred budi rečeno, opozicija je skrenula pažnju na okolnost da je nova vladajuća koalicija u proteklih godinu i po dana zaposlila u Skupštini čak 98 novih uposlenika. Pri tome, od ukupno 403 uposlenih, čak 78 njih se vode kao radnici u Kabinetu predsednika skupštine, što doista deluje faraonski. Inače, prethodna vladajuća koalicija je usvojila sistematizaciju po kojoj je predviđeno da u „najvišem zakonodavnom organu“ Srbije radi čak 536 zaposlenih, pa bi se moglo reći da ova najnovija koalicija čak nije ni iskoristila sve ono što joj je omogućila ona prethodna. Ali verovatno ima nameru da to učini, čim je torpedovala zakon o zabrani zapošljavanja – koji, inače (kako sam već pisao), po svojoj suštini vuče koren iz kamenog doba birokratskog socijalizma.

Drugi zakon iz seta budžetske štednje, onaj o solidarnom porezu, takođe pokazuje znake „odronjavanja“, još pre nego što je izglasan. Naime sada su predlagači ovog zakona već u Skupštinu uputili amandman na ovaj zakon – po kome se on neće primenjivati „u onim javnim preduzećima koja su u proteklih pet godina poslovala pozitivno i u poslednje tri godine nisu koristila sredstva iz budžeta“ (ma šta to značilo). Grubo rečeno, i u zakon o solidarnom porezu se uvodi „kaučuk norma“, da bi sama Vlada mogla da ga tumači „prema potrebi“, to jest „kako se naredi“, a takvo opredeljenje obesmišljava „psihološko-moralni“ efekat ovog zakona, koji je navodno bio prioritetniji od njegovog očekivanog skromnog ekonomskog efekta (oko 100 miliona evra).

Iz medijskih izveštaja o skupštinskoj debati o budžetskim zakonima se ne vidi da li je pažnju visokog predstavničkog doma u tim propisima privukao deo budžeta u kome se opredeljuje da će Srbija u 2014. godini dati „državne garancije“ za kredite javnih preduzeća i državnih ustanova u ukupnom iznosu od oko 700 miliona evra – što je, dakako, zamašan iznos, toliko zamašan da će svakako privući pažnju i stručnjaka MMF-a (koji su zbog „proboja“ visine državnih garancija i obustavili prethodni aranžman Srbije sa ovom institucijom). Na stranu što je novi ministar finansija najavio da će država obustaviti deljenje garancija šakom i kapom.

Zanimljiv je i spisak „dobitnika“ državnih garancija iduće godine. Tu je, prvo, Agencija za osiguranje bankarskih depozita sa 200 miliona evra, zatim famozni Srbijagas sa 200 miliona dolara, pa JP „Emisiona tehnika i veze“ sa 36 miliona evra, Železara Smederevo sa 30 miliona evra, Namenska (vojna) industrija sa 125 miliona evra, Železnice Srbije sa 51 miliona evra, te EPS – za TENT 45 miliona evra i „za tekuću likvidnost“ 100 miliona dolara.

Na nedavno održanom Budžetskom forumu zamerio sam ministru finansija Lazaru Krstiću što se čak i EPS-u daju budžetske garancije za uzimanje kredita za likvidnost (dakle odobrava se kredit za „premošćavanje“ nelikvidnosti preduzeću koje svaki dan naplaćuje keš flou od miliona građana), a on mi je odgovorio da će ta namena biti amandmanski preformulisana, jer je navodno reč o garanciji za kredit za projektovanje novih kapaciteta. Možda je on tu nešto, u magnovenju, pomešao, sećajući se, možda, da je za projektovanje EPS-u na drugom mestu budžeta odobreno 800.000 evra, što je iznos nešto bliži pameti.

Ne ulazeći dublje u ovaj „skupi kutak“ projekcije budžeta za 2014. godinu, svako se ipak mora priupitati kako smo došli dotle da i jedno od teoretski najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, a takav je navodno EPS, ne može da dobije kredite od banaka bez državne garancije, to jest, postavlja se pitanje zašto mu uopšte trebaju krediti za likvidnost i projektovanje. Ili mi zapravo ništa ne znamo o realnom stanju u finansijama EPS-a, čije će plate, možda, takođe biti izuzete od primene solidarnog poreza, pošto, navodno, ta megakompanija nije koristila sredstva iz budžeta Srbije proteklih pet, odnosno tri godine. Pa na koga će se na kraju odnositi solidarnost, to jest štednja i raznovrsne zabrane s njom u vezi?

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 17.12.2013, 16:59h neko (1)

    Nema nista od povecanja prihoda. Ne zato sto ja to necu, nego zato sto je nerealno. Privreda tone, nelikvidnost raste, prezaduzenost je ogromna, traznja pada, pa kako onda neko misli da naplati vise poreza? Mozda i uspeju da naplate neke poreze, ali ce onda sigurno ugasiti firme. To ce povecati rad na crno(potpuno nelegalan rad), zatim ce proizvesti ogromne gubitke bankama zbog nenaplativosti kredita, a to moze drzavu visestruko da kosta. Ne cedi se suva drenovina! Drzava mora da smanji poreze i doprinose, pa tek kada privreda ojaca, da naplati svoje. Da bi se to omogucilo mora se smanjiti javna potrosnja i smanjiti referentna kamatna stopa, sto ce kasnije povecati privatnu potrosnju. Relativno je prosto, ali se kod nas radi sve obrnuto. Mislim da je neki vid bankrota neizbezan. Takodje, mislim da ce Srbija, ali i gotovo ceo Balkan biti dugo godina(verovatno i decenija) u duznickom ropstvu, pa ce prakticno raditi za nekog drugog, a ne za sebe.

  • 13.12.2013, 18:58h Dragan Radovic (3)

    Novi budzet je osudjen na propast - planirane ustede vrlo tesko ce se ostvariti, drzavni gubitasi ce "pojesti" par puta veci iznos od ostvarenih usteda, rebalans u izgledu na polovini 2014. godine. Jedino resenje je naplata utajenih budzetskih prihoda iz sive ekonomije. Iako su katastrofalni rezultati Poreske uprave Srbije Vlada jos uvek ne cini nista kako bi ova sluzba povecala naplatu. Samo novo rukovodstvo bi moglo da "prodrma" ovu sluzbu koja sve drugo radi osim naplate poreza, glavnog zadatka.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side