20.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Održivost privredne politike

Dimitrije Boarov: Održivost privredne politike
Novembarsko izdanje našeg najuglednijeg analitičkog ekonomskog mesečnika MAT je, ne sporeći niz trenutno povoljnih makroekonomskih indikatora i zasad vrlo povoljne rezultate prvog talasa fiskalne konsolidacije u Srbiji, iznelo generalnu ocenu da održivost tekuće privredne politike zavisi od tri grupe reformi: reformi upravljanja javnom imovinom, reformi fiskalnog sistema i reformi penzionog sistema.

Kada je reč o reformi upravljanja javnom imovinom urednici MAT-a (Stojan Stamenković, glavni urednik, te Miladin Kovačević i Vladimir Vučković) ciljaju na konstituisanje javnih fondova koji bi na ekonomski racionalan način upravljali imovinom s kojom se očigledno do sada tako nije upravljalo, pa ona nije odbacivala praktično nikakvu, a nekmoli normalnu rentu. U fiskalnom sistemu, urednici MAT-a ponavljaju stari zahtev privrede i preduzetnika da se ide u pravcu smanjivanja prevelikog fiskalnog (i parafiskalnog) pritiska na rad, što ne samo da koči legalno zapošljavanje, nego, pre svega, obeshrabruje investitore u radno intenzivne sektore. A baš u takvim sektorima Srbija ima izvesne komparativne prednosti na evropskom tržištu. U pogledu penzionog sistema, urednici MAT-a sugeriraju hrabriji korak u pravcu kapitalizacije Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, jer drugog ozbiljnog rešenja na horizontu praktično i nema. Naime, na dugi rok neodrživo je da se iz budžeta pokriva polovina isplata PIO fonda, što je sada praksa koja direktno sužava prostor i za normalno finansiranje i razvoj svih drugih delatnosti u javnom sektoru. Dakle, PIO fond mora prestati da bude samo protočni bojler između države i penzionera i invalida, nego ga treba osposobiti za pribavljanje i drugih prihoda, osim za prihvat novca iz državnog trezora. Elem, tu se malo šta može postići samo politikom štednje i restrikcija, čije negativne posledice na planu privredne konjunkture nije potrebno (a ni logično) dokazivati.

Već i sami podaci o trendovima u srpskoj ekonomiji u ovogodišnjih devet meseci, koje donosi novembarsko izdanje MAT-a, iako sami po sebi govore o popravljanju situacije, upućuju na zaključak da zjapeći strukturni disbalansi nisu savladani, niti ima razloga da se veruje da su u pravcu njihovog zajazivanja učinjeni bitni pomaci.

Na primer, iako su procene o ovogodišnjem kretanju bruto domaćeg proizvoda Srbije (famoznog BDP-a) već nekoliko puta “poboljšavane” i od međunarodnih institucija, sve do očekivanja da će on ove godine, u odnosu na prethodnu, biti povećan “do jedan odsto” (kako oprezno kaže MAT) – to je još uvek privredni rast po stopi koja spada među najniže u Evropi, pa i u svetu. Naime, dok svetski analitičari jadikuju što će planetarna stopa privrednog rasta u 2015. godini iznositi tek 3,1 odsto (a očekivalo se više), mi bismo bili srećni da smo na tom proseku. Činjenica da se ove godine u Srbiji očekuje skok industrije “do sedam odsto”, samo ukazuje na malo učešće te (nekad) značajne privredne grane na formiranje BDP-a Srbije. Čak ni očekivana prilično visoka stopa rasta investicija od 7,8 odsto ove godine, nije uspela da pokrene stopu rasta BDP-a bitnije naviše, a najviše zabrinjava okolnost da je izvoz posle nekoliko godina rasta, polovinom ove godine “zaustavljen” – najviše zbog usporavanja privrednog rasta u Evropi, što direktno zbog pada kontinentalne konjunkture kao posledice sankcija prema Ruskoj federaciji.

Evo i drugog primera koji upućuje na zaključak da “sistemski debalansi” i dalje tište ekonomiju Srbije. Za devet meseci ove godine deficit državnog budžeta iznosio je 34,4 milijardi dinara, dok je prošle godine bio veći od 158 milijardi dinara. To je značajan uspeh politike štednje, ali ne veći od projektovanog – pošto su budžetski prihodi u prva tri kvartala ostvareni sa 75 odsto – što znači tačno onoliko koliko se planiralo (ne više, iako je zabeležen ohrabrujući porast naplate PDV poreza od 4,1 odsto). Međutim, rashodi su u prve tri četvrtine godine ostvareni tek sa 65 odsto od onoga kako je planirano – pa se otuda javio značajniji pad budžetskog deficita od zadatog smanjenja. Međutim, osim smanjivanja plata i penzija, tom uspehu značajno je doprinelo i smanjivanje kapitalnih rashoda države, koji su u prva tri kvartala godine ostvareni tek sa 30 odsto (15 milijardi dinara) od onoga što je projektovano. To je svakako izazvalo niz negativnih posledica u domenu privredne konjunkture, koja i inače pati od smanjene tražnje (da ovde ne pokrećemo pitanje drugih negativnih efekata ove prakse na razvojnu politiku).

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side