25.09.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Pad cene kredita

Dimitrije Boarov: Pad cene kredita
Sada više nema svrhe kritikovati Narodnu banku Srbije što nije ranije krenula sa merama podsticanja kreditne aktivnosti poslovnih banaka snižavanjem svoje referentne kamatne stope – jer je ona tokom ove godine već šest puta to činila, pa je tako domicilni “kamatni orijentir”, korak po korak, snižen sa osam na pet odsto, pošto je međugodišnja inflacija u avgustu pala na oko dva odsto (a projekcijom politike za ovu godinu “ciljalo” se više od 4,5 odsto).

Možda je sa ovom akcijom NBS trebalo odlučnije i brže krenuti još početkom 2014. godine, naročito kada je na kraju prošlogodišnjeg proleća bilo jasno da je srpska recesija prilično duboka, a da inflatorni pritisci padaju. Verovatno se čekalo da se vidi kako će teći start aranžmana Srbije sa MMF-om i pod kojim uslovima će i na domaćem novčanom tržištu morati da se zadužuje srpska država.

Problem sa “tajmingom” i “tempom” snižavanja osnovne kamate NBS je u tome što naše monetarne vlasti ne smeju, a i ne mogu ažurno da prate politiku Evropske centralne banke, koja je, naročito zimus, povela ofanzivnu politiku “omekšavanja” evra i koja od početka godine pumpa velike količine evropskog novca u finansijski sistem EU. Zbog nejasnih nagoveštaja iz Vašingtona, to jest iz Federalnih rezervi SAD, odakle ne dolazi naznaka kada će skočiti kamate u Americi i dolar ponovo poskočiti, sada svi kalkulišu da će ECB u Frankfurtu produžiti sa zasipanjem novca država članica i tokom narednih godinu dana.

Međutim, ako se u sedištu FED-a u SAD počne sa “hlađenjem” konjunkture već tokom zime 2015/2016, to jest ako kamate u svetu krenu naviše iz tog ili iz nekih drugih planetarnih razloga, onda će možda i NBS morati da krene u rikverc, a tek je krenula napred. I o tome treba razmišljati sada kada vredi otići u banku, jer one poslednjih dana, za građane na primer, pripremaju kredite sa nominalnom kamatom nižom od 10 odsto.

Kad je reč o privrednicima, prema podacima Udruženja banaka Srbije, njima izgledi smanjenja troškova za nabavku obrtnih sredstava, još uvek malo znače, jer su prezaduženi (što je “blaži izraz” za kreditnu nesposobnost). Teret od 3,6 milijardi evra kredita koji se ne otplaćuju duže od tri meseca je prevelik, a on pretežno parališe vodeća privredna preduzeća, od kojih najviše i zavisi domaća konjunktura.

S tim u vezi je zanimljivo pročitati nedavno objavljenu knjigu kontroverznog ekonomiste i ex ministra finansija Grčke Janisa Varufakisa – “Ovaj svet može da bude bolji, moji razgovori s ćerkom o ekonomiji”. Naime, ovde ćemo Varufakisove stavove interpretirati krajnje uprošćeno, on smatra da postoje dve vrste robe koje su “demonski različite” od svih drugih roba, kod kojih važi pravilo da im cena pada, kada se njihova ponuda na tržištu povećava (nafta, paradajz, kafanske usluge, itd), što kasnije oživljava tražnju za tim robama.

Varufakis tvrdi da su te dve “demonske robe”, različite od ostali kada je u pitanju korelacija cene i tražnje za tim robama – rad i novac. Kod rada se svako lako može složiti sa njim, da kada počne pad nadnica u nekoj nacionalnoj ekonomiji, da to ne znači da će kroz izvesno vreme početi da raste tražnja za uposlenicima, jer oni postaju jeftiniji. Na žalost, kada radnici postanu toliko jeftini da ne mogu da “reprodukuju svoju životnu snagu” iz bednih prihoda – pre se može očekivati kakva revolucija, nego privredni oporavak i porast zaposlenosti.

Međutim, Varufakis ide dotle da u svojim razgovorima sa ćerkom tvrdi da ni pad “cene novca” (kamata) neće povećati tražnju za kreditima, jer takav trend upućuje zajmotražioce (investitore) na zaključak da držaoci novca očekuju pogoršanje privredne klime u narednom razdoblju, što one koji planiraju ulaganja upozorava da ne vredi ništa da pokušavaju, pa se oni i ne zadužuju, iako je cena novca u padu. Varufakis, sledstveno svojoj “teoriji očekivanja” smatra da bi stvari išle mnogo bolje kada bi ulagači stvorili čvrst i solidaran bedem “optimizma” i kada ne bi bili robovi zajmodavaca, koji “iz ničega”, to jest “iz budućnosti” daju pare pod interes i tako se stalno bogate.

To se može pričati ćerki “uz kamin, u dugim marksističkim večerima”, ali empirijski podaci iz svetske ekonomske istorije upućuju na drugačiji zaključak. Kada kamate padaju, obično rastu krediti. Čak i u zemljama u kojima se ne veruje mnogo u budućnost.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.09.2015, 15:29h budavi

    Ipak je Varufakis u pravu,svi koji bi uzeli kredit vec su sagoreli,a oni koji nisu i nepomisljaju iz straha.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side