Dimitrije Boarov: Petogodišnji plan rasta
17.01.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Petogodišnji plan rasta

Dimitrije Boarov: Petogodišnji plan rasta
Pripremajući se za ovogodišnje političke izbore, vladajuća koalicija je potkraj prošle godine promovisala petogodišnji nacionalni investicioni plan Srbije, nazvan “Srbija 2025”.

Ovaj plan, dakako, s obzirom na svoju osnovnu namenu, sadrži mnoga obećanja narodu, a njegovi prvi kritičari zasad najviše analiziraju izjavu predsednika države Aleksandra Vučića (datu na samoj promociji ovog razvojnog programa) da će prosečna plata zaposlenih, sa današnjih 500 evra, do kraja 2025. porasti do proseka od 900 evra, za šta će Srbiji biti dovoljna i prosečna stopa godišnjeg rasta BDP-a od oko četiri odsto, uz devizni kurs koji bi se kretao između 117 i 120 dinara za jedan evro.

Naime, analitičari i kritičari ovog obećanja smatraju da je to apsolutno nerealno – da plate zaposlenih u Srbiji u narednih pet-šest godina porastu između 11 i 12 odsto godišnje, uz spomenutu prosečnu stopu rasta BDP-a od samo četiri odsto. Neki su čak izračunali, poput Dragovana Milićevića (u NIN-u od 9. januara) da bi za toliko visok porast plata bila potrebna prosečna stopa privrednog rasta od 14,6 odsto u narednih šest godina, što dosad u dužem razdoblju nije uspela da ostvari nijedna uspešna zemlja, pa je otuda to nemoguće očekivati i u Srbiji.

Kolumnista Danasa Dragan Vujadinović, pišući na sličnu temu (u Biznis dodatku ovog lista od 13. januara), izneo je čak sumnju i u procenu da je prosečna plata u Srbiji do kraja protekle godine dobacila do 500 evra, ako je na kraju novembra bila tek 465 evra, pa kaže da bi ona u decembru morala iznositi 940 evra – da bi prosek u čitavoj protekloj godini izneo 500 evra. No, možda je ipak uoči Nove godine dobacila do 500 evra, što naravno nije ilustracija godišnjeg proseka.

I meni se čini da je meta od 900 evra prosečne neto plate 2020. prilično nerealistična, mada Srbija mora ići u taj kurs preraspodele jer će inače opustošiti, budući da posle ere nezaposlenosti dolaze godine u kojima će čitavi privredni i društveni sektori ostati bez radne snage, pre svega zbog niskih prosečnih plata. Kad se gledaju takozvani “nacionalni računi”, bilo bi dobro, kako primećuje Fiskalni savet, voditi veću politiku štednje, te poreskog rasterećenja rada, pa porast plata primeriti porastu stope privrednog rasta, ali u vlasti Srbije i dalje vlada logika “i jare, i pare”.

Naime, kada se ovom uskom segmentu raspodele vezanom za plaćanje radne snage dodaju investicioni planovi koji su glavnina spomenutog plana “Srbija 2025”, onda se vidi izvesna “razrokost” ciljeva. Na jednoj strani se planira ulaganje 14 milijardi evra u narednom petogodištu u drumove, pruge, aerodrome, luke, digitalizaciju, vodosnabdevanje i kanalizaciju itd., a na drugoj strani valja skoro udvostručiti neto platu za oko 2,2 miliona zaposlenih. Na stranu što mi se čini da naši politički funkcioneri pretežno imaju na umu plate u javnom sektoru, pa zaboravljaju da preko 650.000 radnika prima plate u “privatnom sektoru”, a nije baš realno zamisliti da će se postojeća razlika u proseku tih plata (od oko 10.000 dinara u korist državnih nameštenika) tek tako ispeglati narednih godina.

Dakle, ne usuđujući se da uđem u “matematiku balansiranja” jednog političko-privrednog plana, smatram da je vreme “petoljetki” istorijski prošlo i da one ne uzbuđuju mnogo čak ni biračko telo u Srbiji. Taj plan neće biti ni od značajnije koristi za opoziciju jer ovde je notorno da se obećanja ne proveravaju kad im dođe vreme, ako je onaj ko je obećavao ostao u sedlu. A ako se ništa ne postigne od onog što je “zacrtano”, uvek postoji izgovor da bi i najviše postavljeni ciljevi vlasti mogli biti ostvareni da nije bilo opstrukcije narodnih neprijatelja. U tom smislu i plan “Srbija 2025” deluje prilično zastarelo, kao i svi raniji planovi “svetle budućnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19 Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19

    Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side