01.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Plus i minus

Dimitrije Boarov: Plus i minus
Kad pogledamo proteklu 2015. godinu, u Srbiji dominiraju statistički plusevi i ona izgleda bolje nego što je doista bila.

Prema procenama za celu godinu, koje se mogu izvesti na osnovu sređenih podataka Republičkog zavoda za statistiku za deset meseci: BDP Srbije je u 2015. godini porastao za oko 0,8 odsto, industrijska proizvodnja je povećana za oko sedam odsto, izvoz za oko osam odsto, uvoz za oko 5,5 odsto (pokrivenost uvoza izvozom dosegla je oko 75 odsto), zaposlenost je po novoj metodologiji porasla za 4,6 odsto (oko 88.000 ljudi više nego prethodne godine ponešto zarađuje tokom svake sedmice). Bruto investicije u fiksne fondove su za deset meseci protekle godine povećane za 7,8 odsto, a direktne strane investicije su iznosile 1.231 miliona evra (za celu godinu oko 1.600 miliona evra). Čak je izračunato da je, uprkos smanjenju plata i penzija promet u trgovinama na malo povećan za 1,9 odsto.

Posebno je zapaženo da su za deset meseci 2015. godine primanja republičkog budžeta nominalno povećana za 9,4 odsto, a realno za 7,9 odsto, pa se može pretpostaviti da su do današnjeg dana ti plusevi možda i uvećani. Kao što je već mnogo puta naglašeno, na kraju godine se očekuje deficit republičkog budžeta od 52 milijarde dinara, a konsolidovani deficit opšte države iznosiće 103 milijarde dinara – dok je pre godinu dana za 2016. godinu planiran konsolidovani deficit od oko 190 milijardi dinara. Procenjuje se da je na računu platnog bilansa sa inostranstvom minus na nivou od samo oko milijardu dolara (2008. godine smo imali minus od sedam milijardi), što je 24 odsto manje nego krajem prošle godine.

Dakle, da ne dužimo dalje, ima “pozitivnih podataka” ne za jedan, nego za nekoliko političkih referata, ali nas sada zanima pre svega to - zašto je BDP Srbije tako skromno porastao, to jest za manje od jedan odsto, kada je većina drugih ekonomskih indikatora praktično porasla za oko i iznad pet odsto, a deficiti su umanjeni za po nekoliko puta, dok su porast umanjenih plata i penzija združeno umanjili – plate u privatnom sektoru i izvrdavanje štednje u nekim velikim državnim preduzećima. Najjednostavnije i najbliže istini je reći – zato što ekonomska mašina Srbije i dalje ne radi dobro, pa se, da se izrazimo automehaničarski, povećanje snage i brzine našeg privrednog motora postiže uz previše buke, previše goriva, previše tekućih i skupih kvarova, uz mnogo zagađenja (pre svega medijskog) prostora i bez izgleda da se sa postojećim agregatom trka za kakav-takav boljitak može izvesti do kraja. Taj motor je, izgleda, da završimo ovaj metaforični pasaž, odradio svoje, i više ga ne vredi podmazivati i ulepšavati farbanjem, nego ga treba menjati.

Evo samo jednog upoređenja stare i nove industrije u samoj Srbiji. Kada pogledate rang listu firmi koje su najveći izvoznici Srbije, dobićete na prvi pogled lažnu sliku, jer su na toj listi visoko pozicionirani, na primer, Smederevska železara i RTB Bor, sa zajedničkim godišnjim izvozom od oko 400 miliona dolara – a sektor informatičke industrije (IT sektor) je ove godine samo “izvozom znanja” iz mnogo malobrojnih firmi ostvario više od 400 miliona evra. Čak bi se moglo reći da ovo upoređenje “razbija” i strepnju da bi veće usmerenje na IT sektor ostavilo previše ljudi bez posla. Ne, spomenuti proizvođači metala zajedno upošljavaju oko 20.000 ljudi, a za informatičke kompanije radi 19.000 ljudi. Istina, među njima postoji jedna “drastična razlika” – dok za proizvodnju metala rade nisko obrazovani, za IT kompanije rade uglavnom samo visokoobrazovani. Tu je, dakle, jedan od “ključeva” za razumevanje zašto se naša industrija suviše sporo menja.

Neko će reći da nije samo problem u privrednom sistemu i ekonomskoj politici, to što sve raste, ali 2015. godine neće (a ni 2016) dovoljno porasti BDP Srbije (društveni proizvod je, da podsetimo naše čitaoce Mencingerovim rečima, zbir građanskih primanja i profita preduzeća) – već da relativno visoke statističke stope rasta većine privrednih pokazatelja u 2015. godini dugujemo veoma lošoj “osnovici upoređenja” u 2014. godine. Ima u tome istine, ali činjenica da spoj rada i kapitala u Srbiji ne odbacuje dovoljan privredni razvoj mora se analizirati van statistike, u “dubljoj ekonomskoj realnosti”, da se tako izrazim.

Koliko je ova impresija ispravna videćemo na kraju nove 2016. godine, jer ona će statistički gledano imati zahtevniju “računsku osnovicu” – pa u tom pogledu postavljeni cilj, porast BDP-a Srbije za blizu dva odsto (stručnjaci kažu plus 1,85 odsto), ne izgleda baš lako ostvariv. Na stranu predviđanja da bi 2016. godina mogla biti godina velikih “političkih atrakcija”, i u zemlji, i u međunarodnim odnosima, a to nikad nije išlo u prilog privrednog razvoja. U tom smislu, iz nekog razloga, padaju mi na pamet navodne Rableove reči na samrtnoj postelji: “Odlazim da potražim Veliko Možda!”

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side