01.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Plus i minus

Dimitrije Boarov: Plus i minus
Kad pogledamo proteklu 2015. godinu, u Srbiji dominiraju statistički plusevi i ona izgleda bolje nego što je doista bila.

Prema procenama za celu godinu, koje se mogu izvesti na osnovu sređenih podataka Republičkog zavoda za statistiku za deset meseci: BDP Srbije je u 2015. godini porastao za oko 0,8 odsto, industrijska proizvodnja je povećana za oko sedam odsto, izvoz za oko osam odsto, uvoz za oko 5,5 odsto (pokrivenost uvoza izvozom dosegla je oko 75 odsto), zaposlenost je po novoj metodologiji porasla za 4,6 odsto (oko 88.000 ljudi više nego prethodne godine ponešto zarađuje tokom svake sedmice). Bruto investicije u fiksne fondove su za deset meseci protekle godine povećane za 7,8 odsto, a direktne strane investicije su iznosile 1.231 miliona evra (za celu godinu oko 1.600 miliona evra). Čak je izračunato da je, uprkos smanjenju plata i penzija promet u trgovinama na malo povećan za 1,9 odsto.

Posebno je zapaženo da su za deset meseci 2015. godine primanja republičkog budžeta nominalno povećana za 9,4 odsto, a realno za 7,9 odsto, pa se može pretpostaviti da su do današnjeg dana ti plusevi možda i uvećani. Kao što je već mnogo puta naglašeno, na kraju godine se očekuje deficit republičkog budžeta od 52 milijarde dinara, a konsolidovani deficit opšte države iznosiće 103 milijarde dinara – dok je pre godinu dana za 2016. godinu planiran konsolidovani deficit od oko 190 milijardi dinara. Procenjuje se da je na računu platnog bilansa sa inostranstvom minus na nivou od samo oko milijardu dolara (2008. godine smo imali minus od sedam milijardi), što je 24 odsto manje nego krajem prošle godine.

Dakle, da ne dužimo dalje, ima “pozitivnih podataka” ne za jedan, nego za nekoliko političkih referata, ali nas sada zanima pre svega to - zašto je BDP Srbije tako skromno porastao, to jest za manje od jedan odsto, kada je većina drugih ekonomskih indikatora praktično porasla za oko i iznad pet odsto, a deficiti su umanjeni za po nekoliko puta, dok su porast umanjenih plata i penzija združeno umanjili – plate u privatnom sektoru i izvrdavanje štednje u nekim velikim državnim preduzećima. Najjednostavnije i najbliže istini je reći – zato što ekonomska mašina Srbije i dalje ne radi dobro, pa se, da se izrazimo automehaničarski, povećanje snage i brzine našeg privrednog motora postiže uz previše buke, previše goriva, previše tekućih i skupih kvarova, uz mnogo zagađenja (pre svega medijskog) prostora i bez izgleda da se sa postojećim agregatom trka za kakav-takav boljitak može izvesti do kraja. Taj motor je, izgleda, da završimo ovaj metaforični pasaž, odradio svoje, i više ga ne vredi podmazivati i ulepšavati farbanjem, nego ga treba menjati.

Evo samo jednog upoređenja stare i nove industrije u samoj Srbiji. Kada pogledate rang listu firmi koje su najveći izvoznici Srbije, dobićete na prvi pogled lažnu sliku, jer su na toj listi visoko pozicionirani, na primer, Smederevska železara i RTB Bor, sa zajedničkim godišnjim izvozom od oko 400 miliona dolara – a sektor informatičke industrije (IT sektor) je ove godine samo “izvozom znanja” iz mnogo malobrojnih firmi ostvario više od 400 miliona evra. Čak bi se moglo reći da ovo upoređenje “razbija” i strepnju da bi veće usmerenje na IT sektor ostavilo previše ljudi bez posla. Ne, spomenuti proizvođači metala zajedno upošljavaju oko 20.000 ljudi, a za informatičke kompanije radi 19.000 ljudi. Istina, među njima postoji jedna “drastična razlika” – dok za proizvodnju metala rade nisko obrazovani, za IT kompanije rade uglavnom samo visokoobrazovani. Tu je, dakle, jedan od “ključeva” za razumevanje zašto se naša industrija suviše sporo menja.

Neko će reći da nije samo problem u privrednom sistemu i ekonomskoj politici, to što sve raste, ali 2015. godine neće (a ni 2016) dovoljno porasti BDP Srbije (društveni proizvod je, da podsetimo naše čitaoce Mencingerovim rečima, zbir građanskih primanja i profita preduzeća) – već da relativno visoke statističke stope rasta većine privrednih pokazatelja u 2015. godini dugujemo veoma lošoj “osnovici upoređenja” u 2014. godine. Ima u tome istine, ali činjenica da spoj rada i kapitala u Srbiji ne odbacuje dovoljan privredni razvoj mora se analizirati van statistike, u “dubljoj ekonomskoj realnosti”, da se tako izrazim.

Koliko je ova impresija ispravna videćemo na kraju nove 2016. godine, jer ona će statistički gledano imati zahtevniju “računsku osnovicu” – pa u tom pogledu postavljeni cilj, porast BDP-a Srbije za blizu dva odsto (stručnjaci kažu plus 1,85 odsto), ne izgleda baš lako ostvariv. Na stranu predviđanja da bi 2016. godina mogla biti godina velikih “političkih atrakcija”, i u zemlji, i u međunarodnim odnosima, a to nikad nije išlo u prilog privrednog razvoja. U tom smislu, iz nekog razloga, padaju mi na pamet navodne Rableove reči na samrtnoj postelji: “Odlazim da potražim Veliko Možda!”

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side