15.05.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Poljoprivreda pred temeljnim promenama

Dimitrije Boarov: Poljoprivreda pred temeljnim promenama
Zanimljivo, ministar finansija Dušan Vujović, otvarajući 82. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu (9. maja), nije direktno spomenuo očekivani talas velikih stranih investicija u vojvođansko stočarstvo, to jest, ni on, ni prisutna ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, nisu spomenuli da se za taj novi investicioni ciklus hitno moraju promeniti neke stare odredbe u Ustavu i zakonima koji regulišu vlasništvo i upotrebu poljoprivrednog zemljišta. Te promene su neophodne, jer nova velika ulaganja u stočarstvo i ratarstvo ne mogu se očekivati na zemljištu koje se samo može dati u kratkoročni zakup. A spremnih investitora doista ima.

Reč je, prvo, dakako, o tome da je pre desetak dana, u Beogradu, sa čuvenim nemačkim proizvođačem svinja Tenisom potpisan Memorandum o razumevanju u kome se najavljuju nemačka ulaganja od 420 miliona evra u 20 farmi za proizvodnju svinja. Prvih pet farmi koje bi Tenis gradio bile bi u Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu (dakle, svih pet u Banatu), a na njima bi se uzgajalo godišnje oko 750.000 svinja. Ako se pri tome ima u vidu da bi ta nova proizvodnja bila, recimo, na nivou od oko 25 odsto trenutne proizvodnje svinja u Srbiji (280.000 tona svinjskog mesa), onda je jasno o koliko krupnom zaokretu bi se moglo razmišljati.

Tenis nije jedini koji se očekuje u Vojvodini. I činjenica da je upravo ovih dana Privredni sud u Novom Sadu doneo rešenje o proglašavanju bankrotstva Poljoprivredno industrijskog kombinata Bečej, to jest odluku o pristupanju “unovčenju” njegove imovine. Ostaje da se vidi da li će ovaj poznati “pik” naći kupca kao pravno lice ili će ga poverioci prodavati “na parče”. To zavisi od toga koliko su validne glasine da je interes za preuzimanje Bečejskog kombinata pokazala izvesna kompanija iz Danske.

Uz Tenisa i Dance, tu je svakako i Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji ulazak u Srbiju se najavljuje već dve godine, ali se njen konkretan plan, čini se, stalno menja. Uz Al Dahru, navodno ima najava i o dolasku neke azerbejdžanske firme, koja je, kako se piše, zainteresovana za PKB kombinat (u okviru nekog verižnog aranžmana).

Značajne strane investicije u poljoprivredu u Srbiji bilo bi krajnje opasno odbaciti pod pritiskom starih interesnih grupa ušančenih u ostatke poljoprivrednih kombinata, u poljoprivrednim dobrima u društvenoj svojini (u decenijskom restrukturiranju) i u kvazi zadrugama, koje rentiraju pretežno zemlju u državnom vlasništvu i onu koju država uporno neće da vrati starim vlasnicima (po prevarantskom zakonu o restituciji).

U otpor promenama zakona o poljoprivrednom zemljištu ubačeni su i stari patriotski i ideološki mitovi, a igra se i na srceparajuće zebnje da kada “damo zemlju strancima”, nećemo imati šta da jedemo. Tu su i interesi naših proizvođača semenske robe, koji šire strah od genetski modifikovane proizvodnje (zbog čega Srbija ne može da se kvalifikuje ni u Svetsku trgovinsku organizaciju).

U krajnjoj liniji, strah od krupnih promena u sistemu poljoprivredne proizvodnje i od “internacionalizacije” te proizvodnje imaju i vlasnici srednjih i manjih gazdinstava, a o profesionalnim nakupcima i preprodavcima da i ne govorimo – jer svi oni nisu sigurni kako će proći kada ovdašnjim tržištem “zavladaju Nemci i Danci” i kada ovde uspostave svoje standarde troškova i cena (Arapi se, zapravo, ne doživljavaju kao tolika opasnost).

Ne potcenjujući teškoće i probleme koje bi kod nas sigurno izazvao mogući prodor evropskih proizvođača hrane na naše tržište, treba primetiti da je bolje da se on dogodi što pre, nego da sa zaostalom tehnologijom i špekulantskom agrarnom politikom ostanemo “gdi su kola bila” kroz koju godinu, kada će otvaranje Srbije prema Evropi postati neminovno. Zbog toga bi i Vlada Srbije morala energično da krene u reformu zakonodavstva o poljoprivrednom zemljištu, zakonodavstva koje je decenijama građeno da bi se očuvao monopol “socijalističkog sektora”, a kasnije monopol onih tajkuna koji su taj sektor, zajedno sa njegovim privilegijama, pokušali da “naslede” od “nove-stare vlasti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side