22.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

Dimitrije Boarov: Polovna Srbija
Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Naime, prema Fiskalnom savetu, plate u takozvanoj “opštoj državi” porasle su prošle godine, u odnosu na prethodnu, devet odsto, dok su u privatnom sektoru uvećane pet odsto.

Inače, u novembru prošle godine prosečna neto mesečna plata iznosila je 50.556 dinara. U odnosu na isto razdoblje od 11 meseci prethodne 2017. godine, neto mesečna plata svih zaposlenih, prema podacima RZS, bila je u 2018. godini nominalno veća 6,5 odsto, a njena realna kupovna moć povećana je 4,4 odsto. Uzgred budi rečeno, RZS je izračunao da je polovina od oko 2,15 miliona zaposlenih u novembru primala neto mesečnu zaradu u iznosu do 39.654 dinara (“medijalna neto zarada”). Nešto preciznije rečeno, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna novembarska plata u javnom sektoru (koji obuhvata i državna preduzeća) iznosila je 56.283 dinara (oko 5.727 dinara više od ukupnog proseka), dok su van njega u proseku neto plate iznosile 47.782 dinara.

To su dostupni podaci koji bi bili verodostojni da je Srbija “pravna država”. Problem je, a zato izbegavam da pišem na ovu temu, što postoji niz indicija da se realne “plate” u privatnom sektoru ne prijavljuju socijalnim fondovima. Vi u Srbiji imate oko 8.000 advokata koji listom prijavljuju platu od 200 evra, a svaki građanin zna da čim se uhvati za kvaku advokatske kancelarije, to ga već košta 200 evra, dok tek potom nastupaju stvarni troškovi i honorari (dobro, ima i siromašnih mladih advokata, ali ima i veoma bogatih). Zatim, tu je oko 12.000 taksista, koji takođe listom prijavljuju platu od 200 evra mesečno. To je verovatno, takođe, mnogo niže od realnosti, posebno u Beogradu, gde vozi oko 6.500 taksija po relativno pristojnoj kilometar-ceni, ali taksisti i njihovi preduzimači svojim vozačima prijavljuju minimalac. Zatim tu su kafedžije i “mali preduzetnici”, neka ih u Srbiji ima oko 35.000 “živih” (naspram preko 22.000 “uspavanih” malih firmi), koji takođe prijavljuju samo minimalac za sebe, porodicu i svoje radnike, itd. Eto, samo “odokativnom metodom” možemo već doći do oko 50.000 ljudi u privatnom sektoru čije plate dostupne statistici ne odgovaraju stvarnosti, što, dakako, remeti ozbiljne računice.

Naravno, sve zajedno, ako se i saberu prijavljene i neke “sive” mesečne zarade, to je prenisko za evropske prilike i evropske države, ali je pri toliko visokom stepenu “sivih transakcija” u plaćanju rada, veoma teško sagledati stvarne socijalne prilike u državi i međusobne odnose plata u privatnom i u javnom sektoru. Naročito ako se u račun uvede nivo kvalifikacione strukture, postaje problematična teza da su plate kod države veće nego kod drugih poslodavaca. Druga je stvar što su plate kod privatnika po pravilu krvavo zarađene, a kod države mnoge baš i nisu.

O rasporedu ekonomske moći i bogatstva u Srbiji ima mnogo jasnijih indirektnih pokazatelja od ovih iz domena plata. Evo, u Večernjim novostima (od 18. februara) zapazio sam tekst u kojem se iznosi da je od nešto preko 30.000 novih putničkih automobila i komercijalnih vozila prvi put registrovanih u Srbiji 2018. godine – čak 74 odsto registrovano u Beogradu. U Vojvodini je registrovano 14 odsto, a u ostalim delovima Srbije tek 12 odsto (tamo se uglavnom radi s polovnjacima). Duga je priča o tome kuda to vodi, ako se Srbija podeli na novu i onu polovnu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side