22.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

Dimitrije Boarov: Polovna Srbija
Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Naime, prema Fiskalnom savetu, plate u takozvanoj “opštoj državi” porasle su prošle godine, u odnosu na prethodnu, devet odsto, dok su u privatnom sektoru uvećane pet odsto.

Inače, u novembru prošle godine prosečna neto mesečna plata iznosila je 50.556 dinara. U odnosu na isto razdoblje od 11 meseci prethodne 2017. godine, neto mesečna plata svih zaposlenih, prema podacima RZS, bila je u 2018. godini nominalno veća 6,5 odsto, a njena realna kupovna moć povećana je 4,4 odsto. Uzgred budi rečeno, RZS je izračunao da je polovina od oko 2,15 miliona zaposlenih u novembru primala neto mesečnu zaradu u iznosu do 39.654 dinara (“medijalna neto zarada”). Nešto preciznije rečeno, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna novembarska plata u javnom sektoru (koji obuhvata i državna preduzeća) iznosila je 56.283 dinara (oko 5.727 dinara više od ukupnog proseka), dok su van njega u proseku neto plate iznosile 47.782 dinara.

To su dostupni podaci koji bi bili verodostojni da je Srbija “pravna država”. Problem je, a zato izbegavam da pišem na ovu temu, što postoji niz indicija da se realne “plate” u privatnom sektoru ne prijavljuju socijalnim fondovima. Vi u Srbiji imate oko 8.000 advokata koji listom prijavljuju platu od 200 evra, a svaki građanin zna da čim se uhvati za kvaku advokatske kancelarije, to ga već košta 200 evra, dok tek potom nastupaju stvarni troškovi i honorari (dobro, ima i siromašnih mladih advokata, ali ima i veoma bogatih). Zatim, tu je oko 12.000 taksista, koji takođe listom prijavljuju platu od 200 evra mesečno. To je verovatno, takođe, mnogo niže od realnosti, posebno u Beogradu, gde vozi oko 6.500 taksija po relativno pristojnoj kilometar-ceni, ali taksisti i njihovi preduzimači svojim vozačima prijavljuju minimalac. Zatim tu su kafedžije i “mali preduzetnici”, neka ih u Srbiji ima oko 35.000 “živih” (naspram preko 22.000 “uspavanih” malih firmi), koji takođe prijavljuju samo minimalac za sebe, porodicu i svoje radnike, itd. Eto, samo “odokativnom metodom” možemo već doći do oko 50.000 ljudi u privatnom sektoru čije plate dostupne statistici ne odgovaraju stvarnosti, što, dakako, remeti ozbiljne računice.

Naravno, sve zajedno, ako se i saberu prijavljene i neke “sive” mesečne zarade, to je prenisko za evropske prilike i evropske države, ali je pri toliko visokom stepenu “sivih transakcija” u plaćanju rada, veoma teško sagledati stvarne socijalne prilike u državi i međusobne odnose plata u privatnom i u javnom sektoru. Naročito ako se u račun uvede nivo kvalifikacione strukture, postaje problematična teza da su plate kod države veće nego kod drugih poslodavaca. Druga je stvar što su plate kod privatnika po pravilu krvavo zarađene, a kod države mnoge baš i nisu.

O rasporedu ekonomske moći i bogatstva u Srbiji ima mnogo jasnijih indirektnih pokazatelja od ovih iz domena plata. Evo, u Večernjim novostima (od 18. februara) zapazio sam tekst u kojem se iznosi da je od nešto preko 30.000 novih putničkih automobila i komercijalnih vozila prvi put registrovanih u Srbiji 2018. godine – čak 74 odsto registrovano u Beogradu. U Vojvodini je registrovano 14 odsto, a u ostalim delovima Srbije tek 12 odsto (tamo se uglavnom radi s polovnjacima). Duga je priča o tome kuda to vodi, ako se Srbija podeli na novu i onu polovnu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side