26.10.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti
Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

Naime, prvo se u Večernjim novostima (21. oktobra) pojavio intervju sa Aleksejem Borisovičem Milerom, prvim čovekom Gasproma (već 17 godina), koji je biranim rečima govorio o uspehu koji je njegova megakompanija ostvarila u konsolidaciji i razvoju Naftne industrije Srbije (NIS-a) otkako je 2008. godine preuzela 51 odsto vlasništva ove naše firme. Miler je ovde istakao da je NIS preuzet u haotičnom stanju, sa neto gubitkom od 100 miliona evra, bez razvojne strategije i sa zastarelim tehnologijama i distribucionom mrežom.

Miler je zatim rekao: “Već na kraju 2010. kompanija je imala 160 miliona evra neto dobiti. NIS sada ima jednu od najsavremenijih rafinerija u regionu i mrežu benzinskih stanica u Srbiji i još tri balkanske zemlje. Kompanija razvija proizvodnju nafte i sopstvenu elektroenergetsku industriju. To je jedan od vodećih srpskih izvoznika naftnih proizvoda i najatraktivnijih poslodavaca u zemlji. Ukupan obim investicija ‘Gasprom grupe’ i NIS u razvoj proizvodne infrastrukture i u nove projekte kompanije približava se sumi od tri milijarde evra. Mi smo odavno u potpunosti ispunili sve investicione obaveze fiksirane u kupoprodajnom ugovoru i nastavljamo da razvijamo ovaj aktiv. Rad kompanije je od velikog značaja za ekonomiju Republike Srbije. Od 2013. godine NIS svake godine uplaćuje u budžet Srbije više od milijardu evra, što je od 13 do 15 odsto budžeta zemlje. Na kraju prve polovine 2018. plaćanja su iznosila gotovo 700 miliona evra. Kao što vidite, rezultati govore sami za sebe.”

Miler, dakako, nije ovde bio dužan da spomene da je zapravo reč o uplatama u budžet Srbije – pre svega novca koje plaćaju građani Srbije putem raznovrsnih dažbina na promet goriva, a koje NIS samo prikuplja, ali bi bilo zanimljivo da ga je novinar pitao kako je njegova kompanija obezbedila produžetak beneficije da rudnu rentu u Srbiji i dalje plaća po izuzetno niskoj stopi od tri odsto od prihoda iako bi ona, po zakonu o rudnoj renti, trebalo da iznosi sedam odsto prihoda.

Dan posle ovog intervjua u Večernjim novostima, u novosadskom Dnevniku (od 22. oktobra) pojavio se tekst o prihodima budžeta Srbije (i lokalnih zajednica) od rudne rente protekle godine, zasnovan na podacima Ministarstva energetike. Ukupno, prošle godine je budžet Srbije po osnovu ove rente prihodovao 5,18 milijardi dinara. U tome, od rente na ugalj 2,06 milijardi dinara, od rente na vađenje metalnih ruda 1,51 milijardi dinara, dok je po osnovu eksploatacije nafte prihodovano 1,13 milijardi dinara, a ostalo je naplaćeno od korišćenja soli i minerala za građevinsku industriju.

U ovom tekstu je objašnjeno da, po zakonu, rudna renta za vađenje uglja iznosi tri odsto, za vađenje metalnih ruda pet odsto, a za eksploataciju ugljovodonika u tečnom i gasnom stanju sedam odsto prihoda. Nije, međutim spomenuto da je NIS-u odobrena neka stara stopa od tri odsto za vađenje nafte i gasa jer u ugovoru o prodaji NIS-a stoji da mu se neće povećavati fiskalne obaveze “do isplativosti projekta”, u koji je Gasprom uložio 400 miliona evra živih para.

Jedna grupa analitičara iz Novog Sada, međutim, uporno izračunava da se Gaspromu (prema podacima koje je sam objavio) projekat sa NIS-om odavno isplatio. Ta grupa doslovno tvrdi da je, sumirano, Gaspromnjeft od preuzimanja NIS-a do danas ostvario ukupnu dobit u Srbiji od 852.312,536 evra na uloženih 400 miliona evra, što je bruto zarada od 113 odsto, i šaljivo dodaju: Pretpostavljamo da se za projekat koji je generisao dobit od 852 miliona evra na uloženih 400 miliona evra može reći da se isplatio! Zbog toga, ova grupa predlaže da Vlada Srbije konstatuje da je kriterijum “isplativosti projekta” prodaje NIS-a ispunjen i da ova firma nadalje treba da plaća zakonom predviđenu rudnu rentu od sedam odsto.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.10.2018, 12:02h Damjan

    O kojoj grupi analitičara je reč?

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side