14.03.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Poruke sa Kopaonika

Dimitrije Boarov: Poruke sa Kopaonika
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović i prilikom najave i prilikom zaključivanja prošlonedeljnog Kopaonik biznis foruma (koji je održan od 4. do 6. marta) istakao je „potrebu za izgradnjom društvenog konsenzusa za implementaciju reformskih projekata“.

Najavljujući ovaj skup on je naglasio da „nije dovoljan konsenzus političkih stranaka, već i svih drugih učesnika u društvenom životu: sindikata, poslodavaca, intelektualne elite“. Na završetku Kopaonik biznis foruma Vlahović je ponovio „potrebu za konsenzusom“ jer „moramo prevazići uskogrude interese pojedinih društvenih grupa i biti spremni da uz odricanje dođemo do boljitka“.

Mada se Vlahoviću mora odati priznanje za političku veštinu, što je u ovom teškom političkom i ekonomskom trenutku zavapio za konsenzusom koji prikriveno u sebi nosi stari srpski mit o „potrebi za jedinstvom“ (kako ono beše – „Ne daj Bože da se Srbi slože“), ne verujem da će njegova poruka biti produktivna sama po sebi, ukoliko „konsenzus“ ne nametne neka mnogo jača snaga od Saveza ekonomista.

Naime konsenzus, odnosno jedinstvo između zaposlenih i nezaposlenih, bogatih i siromašnih, politički podobnih i nepodobnih, državnih činovnika i seljaka i radnika, kolektivista i individualista, obrazovanih i neobrazovanih, zdravih i bolesnih, mladih i starih itd., obično se postiže dominacijom jedne grupe nad drugom, pa i svima ostalimaili onda kada pripreti propast svima zajedno – ako se ne preduzme ono što predlažu najjači. To, dakako, ne mora biti najpametnije, ali je funkcionalno.

Kako ovoga puta nisam prisustvovao Kopaonik biznis forumu (ne iz političkih, nego iz nekih prizemnijih razloga), ne usuđujem se ovde da na osnovumedijskih izveštaja o toku debate na ovom skupu iznesem utisak da li je ekonomska struka ovom prilikom udarila bar temelje nekom „konsenzusu“ oko pravca i dinamike državnih i ekonomskih reformi koje bi trebalo preduzeti da se srpski društveni čamac ne sunovrati u brzacima sve dublje krize. Ipak, čini mi se da je uspostavljena bar načelna saglasnost da je nama potrebna „i štednja i investiciona potrošnja“. Pri tome se, nažalost, obično misli na štednju svih, a na investicionu potrošnju u režiji države.

Vlahović je ovu pomalo kontradiktornu dilemu između štednje i investicija nazvao „lažnom“, kao neki stari dijalektičar, ali to nije dovoljno da bi se ispeglale duboke suprotnosti interesa koja ona u suštini krije. Istina, on tačno objašnjava da u politiku štednje spada i efikasnija državna administracija, i profitabilan rad javnih preduzeća nakon departizacije i restrukturiranja, i reforma politike subvencija, i eliminisanje sistemskih problema u državnim bankama.

Nešto konkretniji u objašnjenju zašto je potrebna „štednja“, bolje reći finansijska konsolidacija javne potrošnje, da bi se pokrenule i investicije, naročito u privatnom sektoru, bio je Goran Pitić koji je jednostavno rekao da je „za privatni sektor ključno da mu država ne preotima deo finansijskog tržišta“, te da „država mora da se povlači sa finansijskog tržišta da bi više sredstava ostajalo za privatni sektor“. Pitić je pri tome izneo da mu je „fascinantna lakoća akumuliranja deficita na nivou države, što podrazumeva potrebu da se građanima objasni da će se teret lošeg poslovanja banaka i preduzeća velikim delom svaliti na njih, kroz povećanje javnog duga“.

Ja, na primer, smatram da narod niko iz vrhova vlasti i javnog života ne upozorava jasnim i direktnim rečima da je ubrzani rast javnog duga zapravo znak naknadne „socijalizacije“ svih promašaja tekuće ekonomske politike, pa čak i znak da se u državi vodi preskupa „socijalna politika“ u korist određenih grupa neefikasnih proizvođača ili privilegovanih potrošača. Jer, znatan deo gubitaka javnog sektora, koji „zidaju“ javni dug, potiču iz domena državnog „subvencionisanja“ određenih firmi i institucija, pod izgovorom spasavanja radnih mesta, održanja „socijalnog mira“ ili jednostavno „zbog nacionalnog interesa“ (ma šta to značilo). A naša javnost je suviše bolećiva, više no što je solidarna, kada treba sanirati nečiju nesreću, makar ko je proizveo.

Uskoro ćemo videti rezultate političkih izbora u Srbiji, pa ćemo moći da procenimo ko će i kako „nametnuti“ neki „konsenzus“ oko pravaca buduće ekonomske politike. Ovoga puta bilo bi veoma dobro da vodeće političke snage ne održe predizborna obećanja, već preduzmu nešto pametno.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side