19.06.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Poskupljenje struje i države

Dimitrije Boarov: Poskupljenje struje i države
Vlada Srbije je napokon (11. juna) kod nadležne regulatorne agencije pokrenula postupak poskupljenja električne energije za ukupno 12 odsto, što je navodno usaglašeno sa MMF-om. Kako su novinarima objasnili ministri finansija i energetike, Vujović i Antić, u okviru ovog poskupljenja, 4,5 procentna poena je povećanje prihoda Elektroprivrede Srbije, a 7,5 procentna poena zahvata novouvedena akciza.

Dakle, od procenjenog godišnjeg efekta ove odluke od oko 14 milijardi dinara, oko 5,2 milijardi dinara će povećati prihode EPS-a, a 8,8 milijardi dinara ići će u državni budžet. Na prvi pogled, to je u suprotnosti sa argumentima koji su bili prethodno iznošeni u korist “otezanja” donošenja ove odluke, na koju se Srbija obavezala u martovskom aranžmanu sa MMF-om ove godine.

Jer, iz Vlade i sa njenog čela stalno su stizale izjave da se sa poskupljenjem struje okleva zbog brige za narušeni standard građana, bez obzira što je struja u Srbiji upadljivo jeftinija nego u drugim državama u Evropi, pa i u državama u njenom neposrednom okruženju. Čak se u tom smislu licitiralo oko procenta poskupljenja struje, a dominantna procena je bila da ona mora poskupeti bar za 15 odsto, dok bi se, da se ne bi narušila obaveza uvođenja akcize na cenu struje (prema MMF-u), ta akciza uvela, ali bi ove godine bila nula procenata.

Sada smo dobili, uz navodnu borbu Vlade sa MMF-om, nešto niži porast mesečnih plaćanja za struju (ne 15 nego 12 odsto), ali u raspodeli benefita od ovog poskupljenja država je naizgled uzela veći deo (kao što je spomenuto - EPS 4,5 odsto, a država 7,5 odsto). No, čini se da će se taj deo koji je zahvatila država uglavnom vratiti EPS-u.

U stvari, kad se malo bolje pogledaju javna objašnjenja, ispada da će socijalno ugroženi imati besplatnih od 120 do 250 kilovat časova mesečno, zavisno od broja članova domaćinstva. Objašnjavajući ovu socijalnu pomoć, ministar energetike Aleksandar Antić je rekao da nju siromašnim potrošačima neće davati EPS (što očigledno MMF ne dozvoljava), nego da će to biti pomoć države, koja je već predviđena u državnom budžetu (koji je MMF prihvatio). Ministar Antić je rekao da na taj stavci, za siromašne potrošače grejanja, struje i gasa, ima više od šest miliona evra.

Grubo rečeno, spomenutom akcizom na struju, država Srbija će više nego dobro rešiti pitanje prikupljanja sredstava za opisanu socijalnu pomoć, pa će se, možda, i po tom osnovu ispostaviti da ove godine budžetska “štednja” ima dobar rezultat. Jer, ako se od avgusta, kada bi Agencija za energetiku trebalo da “uvaži” razloge Vlade Srbije i EPS-a za poskupljenje struje (i države) do kraja godine, po osnovu akcize na struju, namaknulo oko 40 odsto godišnjeg efekta akcize, prihodi budžeta bi već do kraja godine narasli za preko 3,5 milijardi dinara ili oko 30 miliona evra, što je pet puta više od predviđenog budžetskog rashoda za “energetsku socijalnu pomoć”.

Sve u svemu, nešto je počelo da se dešava i u reformi EPS-a, istina počelo se sa lakšim i unosnijim delom posla, kako za centralu kompanije tako i za centralu države: centralizacijom svih resursa i upravljanja u EPS-u i poskupljenjem struje. Bolniji deo reformisanja ovog velikog preduzeća, koje zapošljava preko 30.000 ljudi, izgleda da nije ni započeo, jer on bi podrazumevao “restruktuiranje”, to jest otpuštanje bar trećine zaposlenih.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side