19.06.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Poskupljenje struje i države

Dimitrije Boarov: Poskupljenje struje i države
Vlada Srbije je napokon (11. juna) kod nadležne regulatorne agencije pokrenula postupak poskupljenja električne energije za ukupno 12 odsto, što je navodno usaglašeno sa MMF-om. Kako su novinarima objasnili ministri finansija i energetike, Vujović i Antić, u okviru ovog poskupljenja, 4,5 procentna poena je povećanje prihoda Elektroprivrede Srbije, a 7,5 procentna poena zahvata novouvedena akciza.

Dakle, od procenjenog godišnjeg efekta ove odluke od oko 14 milijardi dinara, oko 5,2 milijardi dinara će povećati prihode EPS-a, a 8,8 milijardi dinara ići će u državni budžet. Na prvi pogled, to je u suprotnosti sa argumentima koji su bili prethodno iznošeni u korist “otezanja” donošenja ove odluke, na koju se Srbija obavezala u martovskom aranžmanu sa MMF-om ove godine.

Jer, iz Vlade i sa njenog čela stalno su stizale izjave da se sa poskupljenjem struje okleva zbog brige za narušeni standard građana, bez obzira što je struja u Srbiji upadljivo jeftinija nego u drugim državama u Evropi, pa i u državama u njenom neposrednom okruženju. Čak se u tom smislu licitiralo oko procenta poskupljenja struje, a dominantna procena je bila da ona mora poskupeti bar za 15 odsto, dok bi se, da se ne bi narušila obaveza uvođenja akcize na cenu struje (prema MMF-u), ta akciza uvela, ali bi ove godine bila nula procenata.

Sada smo dobili, uz navodnu borbu Vlade sa MMF-om, nešto niži porast mesečnih plaćanja za struju (ne 15 nego 12 odsto), ali u raspodeli benefita od ovog poskupljenja država je naizgled uzela veći deo (kao što je spomenuto - EPS 4,5 odsto, a država 7,5 odsto). No, čini se da će se taj deo koji je zahvatila država uglavnom vratiti EPS-u.

U stvari, kad se malo bolje pogledaju javna objašnjenja, ispada da će socijalno ugroženi imati besplatnih od 120 do 250 kilovat časova mesečno, zavisno od broja članova domaćinstva. Objašnjavajući ovu socijalnu pomoć, ministar energetike Aleksandar Antić je rekao da nju siromašnim potrošačima neće davati EPS (što očigledno MMF ne dozvoljava), nego da će to biti pomoć države, koja je već predviđena u državnom budžetu (koji je MMF prihvatio). Ministar Antić je rekao da na taj stavci, za siromašne potrošače grejanja, struje i gasa, ima više od šest miliona evra.

Grubo rečeno, spomenutom akcizom na struju, država Srbija će više nego dobro rešiti pitanje prikupljanja sredstava za opisanu socijalnu pomoć, pa će se, možda, i po tom osnovu ispostaviti da ove godine budžetska “štednja” ima dobar rezultat. Jer, ako se od avgusta, kada bi Agencija za energetiku trebalo da “uvaži” razloge Vlade Srbije i EPS-a za poskupljenje struje (i države) do kraja godine, po osnovu akcize na struju, namaknulo oko 40 odsto godišnjeg efekta akcize, prihodi budžeta bi već do kraja godine narasli za preko 3,5 milijardi dinara ili oko 30 miliona evra, što je pet puta više od predviđenog budžetskog rashoda za “energetsku socijalnu pomoć”.

Sve u svemu, nešto je počelo da se dešava i u reformi EPS-a, istina počelo se sa lakšim i unosnijim delom posla, kako za centralu kompanije tako i za centralu države: centralizacijom svih resursa i upravljanja u EPS-u i poskupljenjem struje. Bolniji deo reformisanja ovog velikog preduzeća, koje zapošljava preko 30.000 ljudi, izgleda da nije ni započeo, jer on bi podrazumevao “restruktuiranje”, to jest otpuštanje bar trećine zaposlenih.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Vladimir Gligorov: Posle neuspeha Vladimir Gligorov: Posle neuspeha

    Sastanak u Parizu je otkazan jer nije bilo izgleda da se na njemu bilo šta reši. Sada se Evropska unija nalazi pred izborom novog rukovodstva, da to tako nazovem, koje će se u nekom času pozabaviti i strategijom proširenja. Ili, uostalom, neproširenja. Koje su moguće strategije, ukoliko je uopšte bude?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side