02.05.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Povratak privatizaciji

Dimitrije Boarov: Povratak privatizaciji
U „kastrovski“ dugačkom i ambicioznom ekspozeu novog premijera Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, valja izdvojiti jedan važan „novi korak“ – povratak privatizaciji javnih preduzeća. Gotovo sve ostale najavljene reforme u njegovom programskom premijerskom govoru su manje duboke, ma koliko bile bolne, a mnoge su čak samo iznuđene tekućim debalansima, pa imaju isključivo konsolidacione ciljeve.

Neko može reći da je i najava privatizacije Elektroprivrede Srbije, Telekoma, RTB Bora i drugih privrednih sistema u državnoj svojini „iznuđena“ datim finansijskim prilikama? Pa šta je, uopšte uzev, sposobnost političara, ako nije veština da se ono što je neizbežno da se učini, prikaže kao njihova modernizacijska volja.

Pri tome valja zapaziti da Vučić za iduću godinu najavljuje prodaju samo manjinskog paketa akcija EPS-a – i to preko berze. To bi, valjda, trebalo da znači da se neće tražiti jedan „strateški partner“, koji bi se mogao naći isključivo u inostranstvu, nego da će se „inicijalna emisija akcija“ najvažnije srpske energetske kompanije obaviti preko beogradskog (ili nekog drugog) tržišta kapitala, koje bi EPS-u napokon i odredilo nekakvu početnu „tržišnu cenu“, oko koje se već dugo licitira. Najčešće se, onako ugrubo, spominje iznos od oko 10 milijardi evra, dok ima i onih koji smatraju da EPS vredi dvostruko više.

„Tržišna kapitalizacija“ EPS-a, to jest cena njegovih budućih akcija na berzi, najviše će zavisiti od profita koji je u izgledu. Zbog toga je, možda, baš pre nekoliko sedmica, i lansiran podatak da je EPS prošle godine ostvario dobit od 19,2 milijarde dinara, što bi trenutno bilo oko 172 miliona evra (što je prenisko za licitiranu cenu EPS-a).

Dakako, mi ne znamo koliko je računovodstveno korektno izveden ovaj bilans, s obzirom da je 2012. godine ostvaren gubitak u poslovanju od oko 100 miliona evra, a i za ovu godinu je, navodno, planiran finansijski gubitak, jer domicilna cena struje stagnira već duže vreme i navodno je znatno niža od prosečnih cena u Evropi i regionu.

Ne zalazeći sada dalje u složeno pitanje cene EPS-a i cene njegovih budućih akcija (u koje će se morati ući, ako se krene sa inicijalnom prodajom akcija), već danas je nemoguće izbeći jedno drugo pitanje - da li će u narednih godinu dana Vlada Srbije uspeti da izgura reorganizaciju ove kompanije, to jest da li će uspeti da je korporativizuje tako da se njen kapital može akcionisati, što je naravno elementarni preduslov za „privatizaciju“ njenog manjinskog dela na berzi.

Naravno, tu je i pitanje kako će eventualni „ulagači“ u suvlasništvo nad „srpskom strujom“ reagovati na ponudu manjinskog dela akcija EPS-a. Uprošćeno rečeno: da li će zavladati jagma za tim akcijama ili će se one na rafu berze suočiti sa nedostatkom tražnje (što bi teorijski vodilo cenu tih akcija naniže). No, makar koliko tu bilo neizvesnosti, valja pokušati, jer kako kažu Peruanci, ne možeš naučiti da plivaš dok ne skočiš u vodu.

Ima već mišljenja da se i u pozadini privatizacije EPS-a preko berze „krije“ neki dogovor sa nekim strateškim partnerom, to jest da je neozbiljno računati da će naši građani ili domaći tajkuni pohrliti da kupe akcije EPS-a, kako bi ih sutra preprodali sa velikom zaradom nekom moćnom ulagaču iz sveta, ili da bi kao manjinski akcionari čekali nekakvu tekuću deobu godišnje dobiti koju će, faktički, dimenzionisati dosada nekredibilni većinski vlasnik – država Srbija.

Maštovitiji „prognozeri“, oslanjajući se na nekadašnju Šešeljevu ideju da se deo penzija isplaćuje ne u novcu, nego u bonovima za plaćanje struje, već razigravaju drugi scenario – da se penziona reforma „poveže“ sa delimičnom privatizacijom EPS-a, pa da se deo penzija isplaćuje u deonicama EPS-a (po kotaciji koju nametne država) što bi bila neka vrsta prinudnog zajma države od penzionera, to jest od onih koji bi od tih penzionera prekupili spomenute akcije (pitanje je, opet, po kojoj ceni).

U celom tom kontekstu zanimljivo je da je Vučić odlučio da iz energetike „skloni“ svoju vodeću stranačku potpredsednicu Zoranu Mihajlović i da privatizaciju EPS-a „uvali“ socijalistima, to jest novom ministru energetike Aleksandru Antiću.

Jedan deo posmatrača to tumači namerom da se (za početak) manjinski deo EPS-a, na ovaj ili onaj način, proda nekoj ruskoj kompaniji, dok drugi smatraju da su se socijalisti već dokazali u „rasprodaji“ nacionalnih teritorija i nacionalnog bogatstva – stalno naglašavajući da ništa nisu namerni da rasprodaju, pa su i najzgodniji za ovaj veliki posao. Ili će, kad taj posao zaškripi, SPS biti izbačen iz vlade.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side