07.06.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta
Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Jer, ako je u kritikama EK sada na prvom mestu pitanje pravne države i demokratskih institucija (pre svega parlamenta), onda je to poruka Beogradu da je sa ovakvim opštim stanjem u državi veoma daleko od evropskog kruga. Naša premijerka je to, izgleda, ipak razumela, čim je rekla da pitanje “da li će biti otvoreno neko poglavlje više nije ni bitno”, što se jedino može razumeti kao prihvatanje mogućnosti da se u Briselu uskoro ne otvori nijedno.

Inače, težinu njene “nezabrinutosti” za evropski put pojačala je i naglašeno plasirana propratna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je premijerki savetovao da se ne sekira i da on zna šta mu je sada činiti, itd. Kao da je ponovo pripretio Evropi da Srbija ima i drugi put. No, ta “pretnja” već duže vreme ostaje bez evropskog odgovora.

Ima, istina, i onih koji smatraju da je izjava premijerke Brnabić pomalo dvosmislena, to jest da se ona može čitati i kao umirujuća – da Srbija ostaje na evropskom putu iako je EK navodno pokazala da je sklona i negativnim političkim ocenama stanja u Srbiji i da je u tom smislu potcenila, na primer, to što je prvostepena presuda protiv ubica Slavka Ćuruvije nedavno doneta posle 20 godina suđenja. Je li to vredno pohvala EK i da li je to neki pokazatelj napretka Srbije ka “evropskim vrednostima”?

Iako je Vlada Srbije saopštila da je spremna za otvaranje osam novih pregovaračkih poglavlja, a sada se procenjuje da će možda biti otvoreno samo jedno ili dva, verovatno ono o finansijskim uslugama (9) i/ili o konkurenciji (8), mogla bi se izneti izvesna sumnja i u tu spremnost. Naime, iako je u Izveštaju EK pohvaljen izvestan napredak Srbije u ekonomskom domenu u celini i mada se radi o pomalo “tehničkim poglavljima” koja bi se uskoro mogla otvoriti – ostaje problem “širine” negativne ocene EK o tempu suzbijanja korupcije i borbe sa organizovanim (finansijskim) kriminalom. Zakona i propisa protiv te dve pošasti, u Srbiji ima napretek, ali je, naravno, pitanje koliko se ti propisi doista primenjuju i kako se primenjuju. Jer, široko polje sumnjivih transakcija, koje se skraćeno zovu “pranje novca” u prisustvu vlasti, u Srbiji je uglavnom nedovoljno istraženo.

Jedan od problema je što Srbija posle ovakvog Izveštaja EK nema razloga da nešto bitno traži ni od predstojećeg samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji, od kojeg se, navodno, očekivalo da posle 15 godina reafirmiše strategiju EU prema našem regionu koja je bila “zacrtana” u Solunu. Istina je da taj samit u Sofiji pada u nezgodno vreme za EU, dok se, izgleda, neće formirati nova “evropska vlada” posle evropskih izbora i u razdoblju mnogih nedoumica oko “reformisanja EU”. Najverovatnije je da ćemo u Sofiji čuti mlake reči o interesu Evrope za dalje uključivanje Zapadnog Balkana u EU, dok taj interes slabi u Briselu pod navalom drugih problema koji muče ovu zajednicu.

Glavni problem vladajuće Srbije i srpske “neutralnosti” je u tome što “istočna alternativa” ne nudi ništa sadržajno, a u suštini ni popularno (to bi se brzo ispostavilo, ako već i nije). Eto, ni loše meso više ne možemo izvoziti u Rusku Federaciju, a sporazum sa Evroazijskom zajednicom najavljen je tek za oktobar ove godine. Uzgred, koliko sam obavešten, u tom sporazumu nema ničeg posebno atraktivnog za srpsku privredu. Neće ništa pomoći ni Turski gasni tok, koji se već gradi bez političkih ceremonija (jer “evropska bumaška” za njegovu izgradnju nije potpuno jasna), a s naduvavanjem njegovog “strategijskog značaja” za Srbiju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.06.2019, 21:09h Данко Б. Марин

    Брнабићка је без СНС велико ништа, она то одлично зна и зато је не интересује ни Запад ни Исток, а то зна и писац сјајних текстова о клијентелизму: поштовани господин Боаров :-)

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side