07.06.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta
Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Jer, ako je u kritikama EK sada na prvom mestu pitanje pravne države i demokratskih institucija (pre svega parlamenta), onda je to poruka Beogradu da je sa ovakvim opštim stanjem u državi veoma daleko od evropskog kruga. Naša premijerka je to, izgleda, ipak razumela, čim je rekla da pitanje “da li će biti otvoreno neko poglavlje više nije ni bitno”, što se jedino može razumeti kao prihvatanje mogućnosti da se u Briselu uskoro ne otvori nijedno.

Inače, težinu njene “nezabrinutosti” za evropski put pojačala je i naglašeno plasirana propratna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je premijerki savetovao da se ne sekira i da on zna šta mu je sada činiti, itd. Kao da je ponovo pripretio Evropi da Srbija ima i drugi put. No, ta “pretnja” već duže vreme ostaje bez evropskog odgovora.

Ima, istina, i onih koji smatraju da je izjava premijerke Brnabić pomalo dvosmislena, to jest da se ona može čitati i kao umirujuća – da Srbija ostaje na evropskom putu iako je EK navodno pokazala da je sklona i negativnim političkim ocenama stanja u Srbiji i da je u tom smislu potcenila, na primer, to što je prvostepena presuda protiv ubica Slavka Ćuruvije nedavno doneta posle 20 godina suđenja. Je li to vredno pohvala EK i da li je to neki pokazatelj napretka Srbije ka “evropskim vrednostima”?

Iako je Vlada Srbije saopštila da je spremna za otvaranje osam novih pregovaračkih poglavlja, a sada se procenjuje da će možda biti otvoreno samo jedno ili dva, verovatno ono o finansijskim uslugama (9) i/ili o konkurenciji (8), mogla bi se izneti izvesna sumnja i u tu spremnost. Naime, iako je u Izveštaju EK pohvaljen izvestan napredak Srbije u ekonomskom domenu u celini i mada se radi o pomalo “tehničkim poglavljima” koja bi se uskoro mogla otvoriti – ostaje problem “širine” negativne ocene EK o tempu suzbijanja korupcije i borbe sa organizovanim (finansijskim) kriminalom. Zakona i propisa protiv te dve pošasti, u Srbiji ima napretek, ali je, naravno, pitanje koliko se ti propisi doista primenjuju i kako se primenjuju. Jer, široko polje sumnjivih transakcija, koje se skraćeno zovu “pranje novca” u prisustvu vlasti, u Srbiji je uglavnom nedovoljno istraženo.

Jedan od problema je što Srbija posle ovakvog Izveštaja EK nema razloga da nešto bitno traži ni od predstojećeg samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji, od kojeg se, navodno, očekivalo da posle 15 godina reafirmiše strategiju EU prema našem regionu koja je bila “zacrtana” u Solunu. Istina je da taj samit u Sofiji pada u nezgodno vreme za EU, dok se, izgleda, neće formirati nova “evropska vlada” posle evropskih izbora i u razdoblju mnogih nedoumica oko “reformisanja EU”. Najverovatnije je da ćemo u Sofiji čuti mlake reči o interesu Evrope za dalje uključivanje Zapadnog Balkana u EU, dok taj interes slabi u Briselu pod navalom drugih problema koji muče ovu zajednicu.

Glavni problem vladajuće Srbije i srpske “neutralnosti” je u tome što “istočna alternativa” ne nudi ništa sadržajno, a u suštini ni popularno (to bi se brzo ispostavilo, ako već i nije). Eto, ni loše meso više ne možemo izvoziti u Rusku Federaciju, a sporazum sa Evroazijskom zajednicom najavljen je tek za oktobar ove godine. Uzgred, koliko sam obavešten, u tom sporazumu nema ničeg posebno atraktivnog za srpsku privredu. Neće ništa pomoći ni Turski gasni tok, koji se već gradi bez političkih ceremonija (jer “evropska bumaška” za njegovu izgradnju nije potpuno jasna), a s naduvavanjem njegovog “strategijskog značaja” za Srbiju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.06.2019, 21:09h Данко Б. Марин

    Брнабићка је без СНС велико ништа, она то одлично зна и зато је не интересује ни Запад ни Исток, а то зна и писац сјајних текстова о клијентелизму: поштовани господин Боаров :-)

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side