20.09.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Preraspodela poreskih tereta

Dimitrije Boarov: Preraspodela poreskih tereta
Načelno, kad u nekoj državi na čelo finansija dođe novi čovek od koga se očekuje da je spase bankrotstva – posebno se pazi na njegove prve korake. Pre svega da bi se videlo da li će krenuti putem povećanja poreza, da bi se pokrilo zatečeno stanje u javnoj potrošnji, ili putem poreskog rasterećenja, kako bi se privreda razdužila i vratila razvoju, što u nekoj budućnosti može povećati “poresku osnovicu” države i tokom vremena konsolidovati balans između državnih nameta i mogućnosti da se oni namiruju.

Naš “novi čovek” na čelu državnih finansija Lazar Krstić izgleda da smišlja i jedno i drugo, što bi se moglo nazvati poreskom reformom – da neke namete smanji, a druge poveća.

Kako se čuje, on se vraća ideji da se smanje fiskalni tereti na zaposlene za oko 30 odsto, a da se manjak fiskalnih prihoda koji će se otvoriti (a koji se procenjuje u širokom rasponu od 134 do 200 milijardi dinara minusa na godišnjem nivou) nadomesti pretežno povećanjem opterećenja na visoke plate i još ponešto.

Korisnici rasterećenja bi navodno bili poslodavci, što bi trebalo da ih stimuliše da zaposle više ljudi, a “žrtve” povećanih poreza trebalo bi da budu oni koji zarađuju iznad 100.000 dinara, a koji se u Srbiji nazivaju “bogatim slojem”. Tome bi se verovatno morale pridružiti i mere da se oporezuju i visoki prihodi pojedinih zvezda sive ekonomije, ali ni to ne bi bilo dovoljno, pa bi se svemu tome moralo pridružiti i daleko drastičnije oporezivanje imovine svih onih koji je imaju.

Iako je još rano za analizu ove dobronamerne ideje, u javnosti se oko nagađanja pravca poreske preraspodele već pojavilo niz “potpitanja”, na koja zapravo nema dobrih odgovora.

Prva grupa tih potpitanja izražava se kao sumnja da Srbija može nadomestiti rasterećenje privrede pojačanim opterećenjem bilo koga drugog, jer navodno imamo samo 70.000 ljudi koji imaju mesečnu platu višu od 100.000 dinara, a najveći deo imovine građanstva predstavljaju nekretnine koje se nalaze u rukama onih koji nemaju ni dovoljno tekućih prihoda da te nekretnine kako-tako održavaju.

To se najbolje vidi u neuspehu svih pokušaja da se “divlja gradnja” legalizuje uz bilo kakve elementarne dažbine, što bi na osnovu više od milion “divljih objekata” državi donelo velike prihode (to naš novi ministar finansija možda još i ne zna).

Tu su i dve moguće krupne društvene, a ne samo ekonomske posledice zamisli o spomenutoj preraspodeli poreskih tereta. Prva je da deo visokih zarada dobije oblik raznovrsnih privilegija, kakve već imaju političari i “vrhovnici” javnih preduzeća i ustanova (ili da deo visokih plata u privatnom sektoru bude deljen “ispod astala”).

Druga, možda politički i ozbiljnija, jeste da cena nekretnina nastavi svoj strmoglav, što bi verovatno izazvalo ogorčenje veoma širokog kruga ne samo velikih, nego i mnogobrojnih malih “investitora” u kuće, stanove i zemljište, za šta su uzeli skupe kredite od banaka ili pozajmice od familije ili mafije. Uzgred, to bi bio novi udarac već uzdrmanom srpskom građevinarstvu koje je ranije zapošljavalo mnogo ljudi koji drugi posao nigde drugde ne mogu naći.

Uopšte uzev, da doista ne ulazimo dalje u detalje jedne tek nagoveštene ideje, glavna mana zamisli o preraspodeli poreskih tereta je u tome što je ovakvoj građanskoj Srbiji i ovakvoj privredi Srbije preteška i relativno skromna javna potrošnja u nekakvim apsolutnim iznosima bilo ko da je podmiruje (ona nije skromna po učešću u BDP-u, ali je taj BDP premali).

Zbog toga novi ministar finansija Lazar Krstić neće moći izbeći suočavanje sa rashodnom stranom budžeta za iduću godinu, makar koliko da se to ne bude sviđalo onima koji planiraju neke prevremene parlamentarne izbore i makar koliko svako rezanje javne potrošnje gasi niz radnih mesta i pojačava recesiju.

Problem je zapravo u tome što su kamate na svetskom finansijskom tržištu u usponu, a ono što se može povoljno dobiti u “bilaterali” na kraju može isto toliko da košta. To je kao kad vam auto ili bojler popravlja rođak ili prijatelj koji neće ništa da naplati u novcu, ali će se kasnije uzvratne obaveze pokazati i skupe i neugodne.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side