20.09.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Preraspodela poreskih tereta

Dimitrije Boarov: Preraspodela poreskih tereta
Načelno, kad u nekoj državi na čelo finansija dođe novi čovek od koga se očekuje da je spase bankrotstva – posebno se pazi na njegove prve korake. Pre svega da bi se videlo da li će krenuti putem povećanja poreza, da bi se pokrilo zatečeno stanje u javnoj potrošnji, ili putem poreskog rasterećenja, kako bi se privreda razdužila i vratila razvoju, što u nekoj budućnosti može povećati “poresku osnovicu” države i tokom vremena konsolidovati balans između državnih nameta i mogućnosti da se oni namiruju.

Naš “novi čovek” na čelu državnih finansija Lazar Krstić izgleda da smišlja i jedno i drugo, što bi se moglo nazvati poreskom reformom – da neke namete smanji, a druge poveća.

Kako se čuje, on se vraća ideji da se smanje fiskalni tereti na zaposlene za oko 30 odsto, a da se manjak fiskalnih prihoda koji će se otvoriti (a koji se procenjuje u širokom rasponu od 134 do 200 milijardi dinara minusa na godišnjem nivou) nadomesti pretežno povećanjem opterećenja na visoke plate i još ponešto.

Korisnici rasterećenja bi navodno bili poslodavci, što bi trebalo da ih stimuliše da zaposle više ljudi, a “žrtve” povećanih poreza trebalo bi da budu oni koji zarađuju iznad 100.000 dinara, a koji se u Srbiji nazivaju “bogatim slojem”. Tome bi se verovatno morale pridružiti i mere da se oporezuju i visoki prihodi pojedinih zvezda sive ekonomije, ali ni to ne bi bilo dovoljno, pa bi se svemu tome moralo pridružiti i daleko drastičnije oporezivanje imovine svih onih koji je imaju.

Iako je još rano za analizu ove dobronamerne ideje, u javnosti se oko nagađanja pravca poreske preraspodele već pojavilo niz “potpitanja”, na koja zapravo nema dobrih odgovora.

Prva grupa tih potpitanja izražava se kao sumnja da Srbija može nadomestiti rasterećenje privrede pojačanim opterećenjem bilo koga drugog, jer navodno imamo samo 70.000 ljudi koji imaju mesečnu platu višu od 100.000 dinara, a najveći deo imovine građanstva predstavljaju nekretnine koje se nalaze u rukama onih koji nemaju ni dovoljno tekućih prihoda da te nekretnine kako-tako održavaju.

To se najbolje vidi u neuspehu svih pokušaja da se “divlja gradnja” legalizuje uz bilo kakve elementarne dažbine, što bi na osnovu više od milion “divljih objekata” državi donelo velike prihode (to naš novi ministar finansija možda još i ne zna).

Tu su i dve moguće krupne društvene, a ne samo ekonomske posledice zamisli o spomenutoj preraspodeli poreskih tereta. Prva je da deo visokih zarada dobije oblik raznovrsnih privilegija, kakve već imaju političari i “vrhovnici” javnih preduzeća i ustanova (ili da deo visokih plata u privatnom sektoru bude deljen “ispod astala”).

Druga, možda politički i ozbiljnija, jeste da cena nekretnina nastavi svoj strmoglav, što bi verovatno izazvalo ogorčenje veoma širokog kruga ne samo velikih, nego i mnogobrojnih malih “investitora” u kuće, stanove i zemljište, za šta su uzeli skupe kredite od banaka ili pozajmice od familije ili mafije. Uzgred, to bi bio novi udarac već uzdrmanom srpskom građevinarstvu koje je ranije zapošljavalo mnogo ljudi koji drugi posao nigde drugde ne mogu naći.

Uopšte uzev, da doista ne ulazimo dalje u detalje jedne tek nagoveštene ideje, glavna mana zamisli o preraspodeli poreskih tereta je u tome što je ovakvoj građanskoj Srbiji i ovakvoj privredi Srbije preteška i relativno skromna javna potrošnja u nekakvim apsolutnim iznosima bilo ko da je podmiruje (ona nije skromna po učešću u BDP-u, ali je taj BDP premali).

Zbog toga novi ministar finansija Lazar Krstić neće moći izbeći suočavanje sa rashodnom stranom budžeta za iduću godinu, makar koliko da se to ne bude sviđalo onima koji planiraju neke prevremene parlamentarne izbore i makar koliko svako rezanje javne potrošnje gasi niz radnih mesta i pojačava recesiju.

Problem je zapravo u tome što su kamate na svetskom finansijskom tržištu u usponu, a ono što se može povoljno dobiti u “bilaterali” na kraju može isto toliko da košta. To je kao kad vam auto ili bojler popravlja rođak ili prijatelj koji neće ništa da naplati u novcu, ali će se kasnije uzvratne obaveze pokazati i skupe i neugodne.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side