15.03.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Privatizacija - zaustavljena i omražena

Dimitrije Boarov: Privatizacija - zaustavljena i omražena
Proteklih dana, iz mnogo valjanih razloga, široko je obeležena desetogodišnjica ubistva dr Zorana Đinđića, premijera i reformatora Srbije, ali je većina onih koji su tim povodom o njemu govorili i pisali ponovo izbegla da konkretizuje ključni tranzicijski proces za koji je on preuzeo istorijsku odgovornost - a reč je o privatizaciji društvene i državne svojine.

To „skrivanje privatizacije” kao temelja Đinđićevih reformi verovatno se dešava zbog toga što se u Srbiji danas, povodom kriminološkog i političkog istraživanja famozne „24 privatizacije” na zahtev Evropske unije, čitava tranzicija praktično okrivljuje kao izvor svih tekućih ekonomskih nevolja i velikog siromaštva naroda.

Prema mom mišljenju ovom neutemeljenom konstrukcijom se indirektno čini pokušaj da se sa prethodnog Miloševićevog režima skine odgovornost za ekonomsku propast Srbije tokom devedesetih godina, od koje se još dugo nećemo oporaviti.

Još 2006. godine, povodom trogodišnjice Đinđićevog ubistva, pokušao sam (u Vremenu, 16. marta 2006) da ukažem na tu hipotezu – da se njegov ogroman doprinos pokušaju promene Srbije najviše vidi u tome što je preuzeo odgovornost za privatizaciju kao ključni tranzicijski proces.

Tada sam, dozvolite da citiram parče iz tadašnjeg teksta, napisao: „Kroz sto godina pisaće se, verovatno, da je Zoran Đinđić bio organizator rušenja poluvekovnog komunističkog sistema i reanimator privatne ekonomije u Srbiji, to jest da je on ponovo privatizovao našu privredu. Iako je odrastao u komunističkoj, oficirskoj porodici, a ne u nekom građanskom okruženju u kojem je tradicionalni fetiš svojine. Iako je u svet politike ušao kao radikalni anarhističko obojeni studentski lider, posle svetski burne 1968. godine koja je uzdrmala svetski kapitalizam.

Iako je kao filozof stasao na idejama mladog Marksa ... Uprkos svemu tome, Zoran Đinđić se u modernu privrednu istoriju Srbije mora ubeležiti kao ključna ličnost otpočinjanja ’temeljnog ekonomskog zaokreta’ u zemlji koja je prethodno zdušno i gotovo konsesualno, od samog svog (re)osnivanja, puna dva veka prihvatala i odobravala strategiju ’kolektivne svojine i državne skrbi’“.

Kada sam pisao taj citirani tekst nisam mogao u prilog ovoj novinarskoj tvrdnji o suštini Đinđićevog „preokreta“ navesti nijedno slično mišljenje političkih i ekonomskih autoriteta, a čini mi se da bi svaka „pohvala privatizaciji“ sada bila okarakterisana kao skandalozna, jer danas je ona, sticajem objektivnih okolnosti i političkih interesa, postala sinonim za pljačku i lopovluk, korupciju i marifetluk, otimačinu i nepravdu. Istina, postoje i retki izuzeci među stručnjacima koji se ipak usuđuju da realistično ukažu na to šta je tranzicija donosila dobro i zašto je ona u mnogo čemu u Srbiji dobila raširene „patološke oblike“ (spomenuću ovde samo prošlogodišnju knjigu Božidara Cerovića „Tranzicija – zamisli i ostvarenja“).

Među tim izuzecima najsvežiji je pokušaj doskorašnjeg premijera Mirka Cvetkovića da objasni kakav je boljitak Srbiji donela privatizacija i zašto je ona gotovo zamrla i tokom njegovog premijerskog mandata. Naime, on u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Argumenti i predrasude“ kaže da su privatizovana preduzeća nakon privatizacije kontinuirano povećavala prihode, tako da su oni 2010, ukupno posmatrano, bili za 69 odsto viši od prihoda koje su ta preduzeća imala pre privatizacije.

U isto vreme prihodi neprivatizovanih preduzeća ostali su na nepromenjenom nivou. Privatizovana preduzeća su (ukupno) pre privatizacije imala godišnji gubitak od oko 100 miliona evra, dok su nakon privatizacije (stanje krajem 2010) zabeležila dobit od 200 miliona evra. U isto vreme neprivatizovana preduzeća u kontinuitetu posluju sa gubitkom (ni u jednoj godini nisu ostvarila dobit).

U privatizovanim preduzećima, nakon privatizacije, vrednost imovine povećana je za 47 odsto, dok je u neprivatizovanim preduzećima imovina smanjena za 17 odsto. Čak i u pogledu pada broja zaposlenih „prednost“ je na strani privatizovanih preduzeća, u kojima je radna mesta izgubilo 140.000 zaposlenih, dok je u „svojinski transformisanim“ (prema Miloševićevom zakonu) i neprivatizovanim preduzećima ugašeno 250.000 radnih mesta.

Cvetković je manje ubedljiv kad objašnjava zašto još 494 preduzeća nije privatizovano. To jest, zašto se među njima samo 76 sprema za privatizaciju, dok imamo 152 preduzeća „u restrukturiranju“ (dokle), za 93 se čeka „izjašnjenje nadležnih organa“ (zašto se jednom ne izjasne), za 66 se čeka istek Uredbe o imovini bivših jugoslovenskih republika, u 54 se tek utvrđuje svojina i imovina (koliki je udeo države), a 53 su u stečajnom postupku.

U stvari, doskorašnji premijer ne objašnjava uverljivo zašto je taj deo privrede i dalje u statusu „ni tamo, ni ovamo“ i posle njegovog četvorogodišnjeg mandata.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 16.03.2013, 19:06h Petko

    Boarov navodi samo podatke koje idu u prilog postojećeg koncepta privatizacije, a zaboravlja da iznese njegove lošeloše efekte u pogledu rasta nezaposlenosti i uištavanja mnogih rentablnih preduzeća koji su nastali kao posledica "kumovske privatizacije" odnosno načina kako je ona provedena. Donekle me to ne čudi, jer je imao promotersku ulogu u agitaciji za izmenu Zakona o privatizaciji donetog u vreme Ante Markovića, koji je bio pošteniji. Privatizacija je počela puno pre nego je Đinšić postao premijer, pa ga se ne mođe smatrati rodonačelnikom prelaska društvene i državne imovine u privatnu.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side