Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje
26.09.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje

Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje
Kako je “seoba” zaposlenih iz javnog u privatni sektor jedan od često isticanih glavnih ciljeva „paketa štednje” koji ovih dana, uz rebalans budžeta za ovu godinu, najavljuje Vlada Srbije, zanimljivo je primetiti da praksa zapravo ide suprotnim putem, tako da se i mali privatni preduzetnički sektor nalazi u velikim teškoćama zbog sve jačeg pritiska troškova, a spremaju mu se još gori dani.

Glavni razlog tog sukoba deklarisanih ciljeva sa tekućom praksom je što se “štedi” u korist republičkog budžeta, a opštinama je, uz parolu “snađi se i na nas ne računaj”, poslata poruka: skupljajte pare iz svojih izvora koliko možete, transferi iz republike će biti duplo manji. To je i bogate i siromašne opštine motivisalo na pravu poresku ofanzivu tamo gde oni imaju nadležnosti i ovlašćenja. Pre svega, porezi na stanove, kuće, poslovni prostor i gradsko zemljište povećani su između 20 i 80 odsto, pa i više (različito od opštine do opštine ili od gradske „zone” do druge gradske „zone”), a naplata tih poreza je „zaoštrena”. Istina, ova ofanziva je otkrila i veliku aljkaveriju u opštinskim poreskim službama, pa i njihovu nesposobnost da dođu do podataka o imovini koju su namerni da oporezuju (ali to je već druga priča).

Uzgred budi rečeno, ovi lokalni porezi ne samo da povećavaju troškove malog privatnog biznisa nego su faktički i jedan od oblika „rezanja” i penzionerskih prihoda, pošto su penzioneri vlasnici najvećeg dela ovih nepokretnosti u gradovima, jer su mnogi računali da će im prihodi od stanova i lokala koje izdaju, olakšati staračke dane. Prvi problem je, dakako, to što ti vlasnici ovoga puta ne mogu da „prevale” povećanje poreza na svoje kirajdžije i podstanare, kako zbog sve veće konkurencije u ponudi takvih objekata za izdavanje, tako i zbog zamrle male privatne privredne inicijative, koja je sve manje u stanju da plaća i niske zakupnine.

Situaciju sa „poreskim troškovima” celokupnog malog uslužnog biznisa na lokalu, međutim, najviše je ove godine dramatizovala Uredba Vlade Srbije o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje poreskih obveznika na prihode od samostalne delatnosti. Ova uredba je, po rečima Nebojše Atanackovića, iz Unije poslodavaca Srbije, „nanela veliku štetu privrednicima u ovoj godini, povećavajući porez pojedinih preduzetnika i 150 odsto” (Kurir, 20. septembar). Kako on navodi, to povećanje obrazloženo je promenama, to jest rastom „primenjivih kriterijuma koji se odnose na poslovnu reputaciju, tržišne uslove za obavljanje delatnosti i vremenski period obavljanja delatnosti”. Ispada da je svima skočila reputaciji, povećala se konjunktura i da rade sve duže.

U suštini, jednostavnije rečeno, ključni element povećanja paušalnog poreza o kome govorimo bilo je to što su lokalne samouprave dobile prostor da same donose odluke o utvrđivanju „zona” za visinu plaćanja poreza. Atanacković napominje da je posledica ovog Vladinog poteza to da je tokom ove godine prepolovljen broj novoregistrovanih preduzetnika, dok je njih 9.000 ugasilo poslovanje.

Premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata, pa i u poslednjem intervjuu RTS-u (kada je objašnjavao razloge za seču penzija i plata i mere štednje u javnom sektoru), prošle sedmice, fokus na uzroke lošeg položaja privatnog sektora usmerio na visoke plate koje deli država svojim uposlenicima, što, dakako, vuče naviše i troškove za radnu snagu kod privatnika. Ako je to tačno, onda je izgleda ideja da se snižavanjem plata u javnom sektoru omogući i privatnim preduzimačima da obore (inače male) plate i svojim uposlenicima (po teoriji tržišta radne snage), kako bi izašli iz teškoće (to Vučić, istina, nije rekao, to jest „nije dovršio misao”).

Cela ta ideja sumnjive je kredibilnosti s obzirom na to da će privatni sektor, kada stupi na snagu „rezanje plata i penzija” brzo osetiti negativne posledice pada tražnje (o čemu je na ovom mestu više puta pisano). Naime, privatni sektor dominira pre svega uslugama, a mnogo puta je dokazano da su one prve na udaru kada dođe razdoblje pada kupovne snage najšireg kruga potencijalnih potrošača. Pojednostavljeno, ujedinjeno delovanje pojačanog oporezivanja privatnika, strože borbe protiv sive ekonomije i poreske evazije, pritiska na poskupljenje zakupnina lokala i sužavanje kupovne snage državnih uposlenika i penzionera – verovatno će privatne preduzimače staviti u još teži položaj od ovog u kome se oni već nalaze, pa privatnici verovatno neće moći da sve to „amortizuju” snižavanjem nadnica svojoj radnoj snazi (što im teoretski omogućava smanjivanje plata kod države).

Izgleda da je premijerova ideja da se snižavanjem plata u javnom sektoru omogući i privatnim preduzimačima da obore (inače male) plate i svojim uposlenicima (po teoriji tržišta radne snage), kako bi izašli iz teškoće

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side