19.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike
Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Specifičnost Srbije u tom smislu je što ne mitinguje samo opozicija, koja je izolovana od javnih glasila, pa praktično ne može da diže buku na drugi način, nego i vladajuća koalicija, koja nekom (ili samoj sebi) pokušava da dokaže da je “legitimno” na vlasti. U takvoj bučnoj atmosferi privreda Srbije još se drži relativno stabilno, što ne znači da se neka dublja politička kriza neće odraziti i na domaći ekonomski život. Naše je iskustvo da za političke lomove nisu bitni tekući privredni tokovi, ako su povoljni, ali su oni u suštini bitni ako ekonomske prilike naglo krenu nizbrdo.

Prognoze o sudbini srpske privrede u ovoj i narednoj godini još su relativno dobre, ako možemo verovati (uvek pomalo zakasnelim) ocenama Međunarodnog monetarnog fonda. Naime, prema dokumentima pripremljenim za prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke, ove svetske institucije su ostale pri proceni da će Srbija ove godine uspeti da ostvari rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. U tim papirima ostaje se i na proceni da Srbija iduće, 2020, može ostvariti privredni rast po stopi od 4 odsto. Iako to za Srbiju, zapravo, nije dovoljno (mada je reč o procenjenim stopama rasta najvišim u regionu), može se primetiti da nije loše što MMF ne očekuje neplanirani pad stope rasta našeg BDP-a iako su, kako je primetio i ekonomista Ivan Nikolić (na nedavnom predstavljanju poslednje publikacije MAP-a) “rizici iz okruženja ozbiljni”. On pri tome ponavlja i zebnje u vezi s “redukcijom privredne aktivnosti” u Nemačkoj i Italiji, koje su kao države najkrupniji ekonomski partneri Srbije. Pri tome, Ivan Nikolić takođe procenjuje da oscilacije konjunkture na samom početku ove godine još nisu razlog za promenu osnovnih ekonomskih prognoza u Srbiji. Dakako, promenu naniže.

I neki drugi srpski ekonomisti procenjuju da je cilj od oko 3,5 odsto privrednog rasta u ovoj godini dostižan, mada su opšte prilike fluidne – od onih međunarodnih do meteoroloških (proleće je zasad veoma sušno). Tanjug tako prenosi izjavu Ratka Bogdanovića iz Ekonomskog instituta u Beogradu da su “okolnosti promenljive” i da će na porast privredne aktivnosti u Srbiji znatno uticati dolazak (ili nedolazak) novih investitora i nove proizvodnje. Mogli bismo tome dodati da mnogi ekonomisti nisu veliki optimisti u pogledu priliva stranih investicija u Srbiju narednih godina, to jest, preciznije rečeno, da će taj priliv imati manji uticaj na rast BDP-a od onog koji je imao prošle i ove godine. Istina, neki krupan investicioni projekat (poput, na primer, dolaska Folksvagena u Srbiju – o čemu se sada neodređeno govori), mogao bi da otkloni sumnje da više nećemo moći računati na relativno krupne strane investicije iduće i narednih godina.

I nade da će strane kompanije koje su već prisutne u Srbiji nastaviti ubrzano da uvećavaju kapacitete i proizvodnju u ovdašnjim pogonima čine se preterane jer ta ulaganja isplativa su samo ako ne popusti evropska i svetska konjunktura, to jest ako bude mesta za porast izvoznih plasmana. A to je već problematično.

Najveći privredni problem mogla bi postati paraliza zakonodavne vlasti, to jest činjenica da se lavovska parlamentarna većina u Skupštini Srbije, pa i Vlada Srbije, sve više bave “bitkom sa opozicijom”, a sve manje nastavkom reformi. Mada je zamenik direktora MMF-a ovih dana srpskoj delegaciji za prolećno zasedanje svetskih ekonomskih institucija, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, dao pohvale za reformsku politiku, pa bi moglo izgledati da je s reformama sve u redu. Daleko je Vašington, tamo se verovatno još vrti priča o uspehu naše fiskalne konsolidacije, dok nama stalno stižu novi-stari problemi sa još uvek sklerotičnim privrednim zakonodavstvom i još gorom primenom tog zakonodavstva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side