20.12.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Privredni rast

Dimitrije Boarov: Privredni rast
Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

Prema njegovim rečima, ukupna vrednost ovog novoizgrađenog cevovoda, prema podacima same kompanije, iznosi između 1,5 i 1,6 milijardi evra, a kada se od tog iznosa odvoje vrednosti opreme, izlazi da je “dodata vrednost” najmanje 700 miliona evra. To dalje znači da je doprinos “Turskog toka” BDP-u Srbije ove godine oko 1,8 procentnih poena. Kovačević je tome dodao da su ovi i drugi krupni radovi podigli stopu rasta srpskog građevinarstva u trećem kvartalu 2019. oko 40 odsto, a slična dinamika očekuje se i u četvrtom kvartalu. Gotovo iznenađujući je i uspeh poljoprivrede, koja je ove godine postigla rezultat sličan rekordnom prošlogodišnjem.

Nekoliko dana kasnije, nešto skromniju procenu ovogodišnjeg privrednog rasta izneo je Milojko Arsić, prezentirajući ekonomsku publikaciju “Kvartalni monitor”, koji je procenio da će rast BDP-a Srbije ove godine iznositi 3,5 odsto ili “možda malo više”, dodajući da je taj rast približno na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope koje su ove jeseni usporile tempo rasta. I Arsić smatra da je glavni doprinos ovakvom rastu Srbije dala izgradnja “Turskog toka”, što je, prema njegovoj proceni, povećalo vrednost građevinarstva oko 35 odsto. Prema njegovim rečima, većina pokazatelja makroekonomske stabilnosti Srbije trenutno je dobra iako ima neravnoteža. Komentarišući veoma brz rast BDP-a Srbije u trećem kvartalu, Arsić je postavio pitanje nije li državna statistika precenila rast dodate vrednosti u građevinarstvu.

O tome će se verovatno pričati više u narednim sedmicama, pre svega zbog tajanstvenosti koja prati izgradnju “Turskog toka”, što automatski izaziva sumnje i u validnost podataka koje investitori “Turskog toka” u Srbiji šalju zvaničnoj statistici. Šira javnost nije sasvim načisto ni ko je pravni, a ko stvarni investitor ovoga posla – Gasprom, Srbijagas ili njihovo zajedničko preduzeće Transgas (što je najverovatnije) ili čak sama država Srbija. Ne znamo još tačno ni ko je i s koliko para platio koju vrstu eksproprijacije zemljišta za “Turski tok” (to jest, prostora za njegove buduće nadzemne objekte), kao ni to kako je i s koliko novca izvršena “kapitalizacija” zajedničkog preduzeća Transgas.

Ono što je relativno dobro jeste to što su radovi na polaganju cevovoda “Turski tok”, dugog oko 400 kilometara, praktično pri kraju, što upućuje na zaključak da se u Srbiji najbrže gradi kad radove ne prate političke manifestacije, mitinzi, posete ministara i PR kampanje svake druge vrste. Ono što ipak nije sasvim dobro to je što izgradnja ovog megagasovoda kasni pet meseci zbog zastoja u Bugarskoj koji su, izgleda, više izazvani “evropskim nedoumicama” – da li da tolerišu okolnost da Transgas (to jest Gasprom i Srbijagas, kao osnivači kompanije) nije decidirano ispoštovao sva evropska pravila o pristupu korisnika infrastrukturnim objektima te vrste. Druga, još ozbiljnija zavrzlama, koja i dalje traje, jeste u tome što Ruska Federacija još sa Ukrajinom nije zaključila sporazum o daljem protoku gasa preko starih gasovoda i što se Turska sada pita ima li dovoljno gasa za ovaj gasovod preko Bugarske do Srbije i Evrope, što se izgleda ne sviđa bugarskom premijeru Bojku Borisovu (koji, inače, najavljuje završetak “Turskog toka” na teritoriji te zemlje za 31. maj iduće godine). Pri svemu tome sve i dalje zavisi od Putinovog odnosa sa Ukrajinom, Turskom i EU, pa mnogi smatraju da će se saga o izgradnji, zapravo, “ruskog toka” do Srednje Evrope nastaviti i iduće godine.

Tako ostaju pitanja: nećemo li imati megagasovod koji će biti bez dovoljno gasa i koliko ćemo čekati da on bude popunjen do kraja (navodno cevka može da transportuje preko 15 milijardi kubika godišnje), to jest, kada će početi da nam se vraćaju (koje) pare koje smo u njega već uložili?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side