17.05.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Prizemljenje "Nebeske Slovenije"

Dimitrije Boarov: Prizemljenje "Nebeske Slovenije"
Pre sedam-osam godina, tokom neke ekskurzije privrednih novinara po Srbiji, ušao sam u izvesnu polemiku sa koleginicom koja spada u sam vrh našeg ekonomskog novinarstva, povodom tada šampionskog tranzicijskog pohoda Slovenije u evrozonu.

 Prema njenom tadašnjem mišljenju jedna od tajni slovenačkog uspeha je u tome što nije rasprodala svoje banke i ključna infrastrukturna preduzeća, što je državi omogućilo da usmerava privredni razvoj, očuva konkurentnu industriju i dobro iskoristi otvaranje evropskog tržišta za njenu ponudu. Uvek više sklon zakeranju nego ozbiljnom promišljanju, više da podbodem kompetentnu damu nego da isterujem istinu, suprotstavio sam se ovom stavu tako što sam rekao da bi Slovenija ekonomski bila još prosperitetnija i uspešnija da je prodala svoje banke i većinu državnih preduzeća. Dodao sam još, koliko se sećam, da nisam pristalica teze da najbolji kapitalizam, posle socijalizma, može da izgradi centralni komitet prosvećenih komunista, ne zaboravljajući pri tome ni slučaj Kine.

Aktuelna, današnja kriza pokazala je da su slovenačkim uspesima stali na rep upravo problemi sa poslovnim bankama, pa se za njihovo spasavanje moraju prodavati državna preduzeća, a čini se da će biti pojačano i oporezivanje, jer je državna kasa ispražnjena. Naime, vlada „Pozitivne Slovenije” objavila je da se slovenačke banke moraju dokapitalizovati sa oko 900 miliona evra i da je budžetski deficit Slovenije dosegao 7,8 odsto BDP-a. Zbog toga je napravljen plan da se uvede „krizni porez” na plate (po stopi između 1 i 4 odsto), da se poveća stopa PDV-a (sa 20 na 22 odsto, po gornjoj stopi, i sa 8,5 na 9,5 odsto, po donjoj stopi) i da se poveća porez na dobit sa 15 na 17 odsto. Pošto se tim poreskim makazama državni prihodi mogu povećati samo za oko 540 miliona evra, Slovenija je oglasila da prodaje i Novu mariborsku banku, svoj lavovski udeo u ljubljanskom Telekomu, avionsku kompaniju Adrija ervejz, Ljubljanski aerodrom i još desetak drugih državnih preduzeća.

Probleme kod banaka i pokušaj prodaje državnih preduzeća u Sloveniji - da bi se oni zatrpali zajedno sa budžetskim deficitom - ovde ne spominjem da bih danas samopohvalio nekakvu svoju nekadašnju „dalekovidost” u spomenutom ćaskanju u novinarskom autobusu, jer razvoj prilika ipak ne potvrđuje jasno moj stav da bi Sloveniji bilo bolje da je rasprodala „svoje banke” (Hrvatska je rasprodala, pa ni njoj nije dobro). Zapravo, primer Slovenije spominjem zbog toga što je aktuelna kriza navela Jelka Kacina da u „autorskom tekstu” za novosadski Dnevnik (9. maja), između ostalog, napiše da se moraju napustiti iluzije o „nebeskoj Sloveniji” i njenim „nebeskim problemima”, da problemi nisu izazvani iz EU, da nisu u glavama vladara, Vlade ili sindikata, nego da „imamo kašnjenje u ovozemaljskoj Sloveniji”, to jest da „reformi nije bilo, a posledice su tu”, te da su „problemi naši i što ih pre prepoznamo pre će se rešiti”.

No, „da se vratimo na naše ovce”, kako kažu Francuzi, to jest na kreatore planova za izlazak iz srpske finansijske krize. Naime, postavlja se pitanje šta bi se iz spomenutog slovenačkog plana moglo preuzeti kao neko moguće uputstvo za lečenje naših aktuelnih nevolja. Kad je reč o poreskom paketu, tu nema šta da preuzimamo jer se pokazalo da dalje prorecesiono „snižavanje tražnje” putem poreskih makaza u Srbiji ne vodi nikuda, jer povećavanje poreskih stopa na promet, zarade i profite samo snižava javne prihode – pošto to pokreće opštu bežaniju u sivu zonu ili snižavanje ionako bedne potrošnje, što opet onemogućava oporavak ponude. Možda bi se nešto moglo dobiti povećanjem tereta na imovinu, ali se nova koalicija na vlasti očigledno plaši direktnog oporezivanja koje bi pokvarilo njenu popularnost (što se jasno vidi na slučaju naprasnog odustajanja od poreza na „drugu kuću” skuplju od 50.000 evra).

Dakle, iz slovenačkog plana možda bi se mogla preslikati (trenutno problematična) mogućnost prodaje državnog kapitala u javnim preduzećima. Naravno da i u Sloveniji znaju da „nije trenutak” za takvu prodaju, jer su cene preduzeća od početka svetske krize u kontinuiranom padu, pa bi se sa sličnim razlogom da se na tu vrstu „svojinske reforme” ne ide po ko zna koji put ponovo mogla suočiti i Vlada Srbije ako se ipak odluči da pred MMF izađe sa idejom prodaje paketa svojih preduzeća. Naravno, u tom paketu bi se morala naći i državna preduzeća koja i u ovim teškim prilikama na svetskom tržištu mogu naći kupca, a ne samo ona potpuno finansijski i tehnološki ruinirana, koja su već nekoliko godina u izlogu Srbije i samo vabe dodatna ulaganja.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side