23.05.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Prvi Srbin hidrolog

Dimitrije Boarov: Prvi Srbin hidrolog
Tokom katastrofalnih poplava koje su nas zadesile poslednjih dana video sam u nekim novinama kratko podsećanje na početke meteorologije i hidrologije u Srbiji i na prve delatnike u tim stručnim disciplinama – ali nisam primetio da je tu zabeležen Jovan Stefanović Vilovski (1821-1902), koji je od 1871. godine do kraja 19. veka objavio niz članaka i održao niz predavanja u Beču i Budimpešti o hidrologiji, od kojih je sačinio rukopis (na ćirilici, nekima je to važno) od 450 strana sa naslovom „O vodama” (knjiga nikad nije objavljena).

Stefanović se u svoje vreme najviše proslavio što je već 11. februara 1879. godine poslao novinama prognozu da će Segedin stradati u velikoj poplavi, a ona se doista dogodila 12. marta, upravo u danu koji je on predvideo kao dan katastrofe. Tačnije, 11. februara te 1879. godine, Vilovski je peštanskom „Pester Lojdu” poslao članak sa tvrdnjom da će Segedin stradati 12. marta. Kako je taj list odbio da štampa njegovo upozorenje, on je isti tekst odneo bečkom dnevniku „Di Prese”, koji ga je objavio 3. marta, dakle devet dana pre katastrofe.

Međutim, glavni stručni oponent, Vilovskog, tada poznati hidrolog Herih, iz samog Segedina je poslao depešu 11. marta, da je najgore prošlo i da se grad može smatrati spasenim. Vilovski je istog dana u svoj dnevnik zapisao da se „užasne stvari spremaju u Potisju”. Sutradan, tačno tako i tačno u danu koji je on proračunao, u dva sata ujutro voda je probila bedeme oko Segedina i ceo grad je potopljen. Od 6.000 kuća ostalo je celo samo 417, a poginulo je 150 ljudi.

Prema monografiji Nikole Petrovića, objavljenoj 1954. godine, Jovan Stefanović Vilovski je rođen u Crepaji 1821. godine u graničarskoj porodici. Kako je rano ostao bez roditelja školovao se u Matematičkoj školi u Pančevu u velikoj oskudici. Prvi vojni raspored bio mu je u Sefkerinu, gde je bio mernički pomoćnik pri premeravanju rita (1838). Zatim je premešten u Temišvar, pa u Brno, Prag, Buđejovice, zatim u Mađarsku i na Karpate – svuda je radio na topografskim snimanjima. Generalštabni ispit položio je 1847. godine, pa je dobio službu u Beču.

Tokom Mađarske revolucije 1848-49 pridružio se Srpskom pokretu i učestvovao u nekoliko bitaka, a posebno se istakao u odbrani sela Vilova u Šajkaškoj, pa je otuda njegov samozvani plemićki predikat postao „vitez od Vilova”. U sukobima u vođstvu Srpskog pokreta stalno je bio na strani patrijarha Rajačića, a protiv poručnika Stratimirovića, koga je u jednom trenutku pokušao i da uhapsi. Kada je vojvoda Šupljikac preuzeo komandu nad srpskom vojskom, postavio je Jovana Stefanovića za svog ličnog ađutanta i šefa svog štaba.

Nakon sloma Mađarske bune učestvovao je u ratu Austrije protiv Italije, međutim, posle neke afere (intrige, kako on piše) ubrzo je bio prinuđen da se penzioniše, ali je do smrti nastavio da živi u Beču gde se bavio naučnim radom.

Kao hidrolog, Vilovski se prvi put pojavio u javnosti 15. decembra 1871, kada je Svetozar Miletić podneo peštanskom parlamentu njegov projekat za izgradnju velikog odušnog kanala Satmar-Arad-Palanka. On je svoj predlog zasnovao na statističkim merenjima vodostaja reka u Južnoj Panoniji, pa je preko svojih „vodomernih tablica” došao do zaključka da do poplavnih vodostaja dolazi kada u Đerdapsku klisuru, kod Kazana, istovremeno dođu vode posle otapanja snegova iz tri oblasti: iz same doline Tise, zatim vode sa Karpata (preko pritoka Tise) i one sa Alpa (putem Dunava). Da bi se izbeglo jednovremeno stizanje ovih voda do Kazana, koji onda čini veliki uspor u slivovima Tise i Dunava, on je predložio izgradnju spomenutog „savka” (kanala) Satmar-Arad-Palanka, koji bi obezbedio da vode sa Karpata stignu do Đerdapske klisure mnogo pre od onih sa Alpa. Istina, on je pri tome tražio da se i Kazan proširi miniranjem, te da se uz novi kanal izgradi niz akumulacionih jezera, kao i da se zatečeni ritovi pored panonskih reka ne isušuju, kako bi u slučaju veoma visokih voda primili viškove vodene mase. Vilovski je predvideo i čitav sistem navodnjavanja koji bi „preobrazio Panonsku niziju, pretvarajući je u drugu dolinu Nila i pravu žitnicu Evrope”.

Neke od ideja Jovana Stefanovića Vilovskog iskoristiće tek projektanti hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav polovinom XX veka. Ono što je u Vojvodini rađeno i građeno u vodoprivredi u poslednjih 150 godina sačuvale su je i proteklih dana od velike nesreće. U Srbiji se za to vreme, očigledno, u regulaciji vodotokova nije učinilo dovoljno, pa se to mora činiti narednih decenija.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.05.2014, 18:08h dusan (12)

    Sjajan clanak! Veliko postovanje za g. Boarova.

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side