23.05.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Prvi Srbin hidrolog

Dimitrije Boarov: Prvi Srbin hidrolog
Tokom katastrofalnih poplava koje su nas zadesile poslednjih dana video sam u nekim novinama kratko podsećanje na početke meteorologije i hidrologije u Srbiji i na prve delatnike u tim stručnim disciplinama – ali nisam primetio da je tu zabeležen Jovan Stefanović Vilovski (1821-1902), koji je od 1871. godine do kraja 19. veka objavio niz članaka i održao niz predavanja u Beču i Budimpešti o hidrologiji, od kojih je sačinio rukopis (na ćirilici, nekima je to važno) od 450 strana sa naslovom „O vodama” (knjiga nikad nije objavljena).

Stefanović se u svoje vreme najviše proslavio što je već 11. februara 1879. godine poslao novinama prognozu da će Segedin stradati u velikoj poplavi, a ona se doista dogodila 12. marta, upravo u danu koji je on predvideo kao dan katastrofe. Tačnije, 11. februara te 1879. godine, Vilovski je peštanskom „Pester Lojdu” poslao članak sa tvrdnjom da će Segedin stradati 12. marta. Kako je taj list odbio da štampa njegovo upozorenje, on je isti tekst odneo bečkom dnevniku „Di Prese”, koji ga je objavio 3. marta, dakle devet dana pre katastrofe.

Međutim, glavni stručni oponent, Vilovskog, tada poznati hidrolog Herih, iz samog Segedina je poslao depešu 11. marta, da je najgore prošlo i da se grad može smatrati spasenim. Vilovski je istog dana u svoj dnevnik zapisao da se „užasne stvari spremaju u Potisju”. Sutradan, tačno tako i tačno u danu koji je on proračunao, u dva sata ujutro voda je probila bedeme oko Segedina i ceo grad je potopljen. Od 6.000 kuća ostalo je celo samo 417, a poginulo je 150 ljudi.

Prema monografiji Nikole Petrovića, objavljenoj 1954. godine, Jovan Stefanović Vilovski je rođen u Crepaji 1821. godine u graničarskoj porodici. Kako je rano ostao bez roditelja školovao se u Matematičkoj školi u Pančevu u velikoj oskudici. Prvi vojni raspored bio mu je u Sefkerinu, gde je bio mernički pomoćnik pri premeravanju rita (1838). Zatim je premešten u Temišvar, pa u Brno, Prag, Buđejovice, zatim u Mađarsku i na Karpate – svuda je radio na topografskim snimanjima. Generalštabni ispit položio je 1847. godine, pa je dobio službu u Beču.

Tokom Mađarske revolucije 1848-49 pridružio se Srpskom pokretu i učestvovao u nekoliko bitaka, a posebno se istakao u odbrani sela Vilova u Šajkaškoj, pa je otuda njegov samozvani plemićki predikat postao „vitez od Vilova”. U sukobima u vođstvu Srpskog pokreta stalno je bio na strani patrijarha Rajačića, a protiv poručnika Stratimirovića, koga je u jednom trenutku pokušao i da uhapsi. Kada je vojvoda Šupljikac preuzeo komandu nad srpskom vojskom, postavio je Jovana Stefanovića za svog ličnog ađutanta i šefa svog štaba.

Nakon sloma Mađarske bune učestvovao je u ratu Austrije protiv Italije, međutim, posle neke afere (intrige, kako on piše) ubrzo je bio prinuđen da se penzioniše, ali je do smrti nastavio da živi u Beču gde se bavio naučnim radom.

Kao hidrolog, Vilovski se prvi put pojavio u javnosti 15. decembra 1871, kada je Svetozar Miletić podneo peštanskom parlamentu njegov projekat za izgradnju velikog odušnog kanala Satmar-Arad-Palanka. On je svoj predlog zasnovao na statističkim merenjima vodostaja reka u Južnoj Panoniji, pa je preko svojih „vodomernih tablica” došao do zaključka da do poplavnih vodostaja dolazi kada u Đerdapsku klisuru, kod Kazana, istovremeno dođu vode posle otapanja snegova iz tri oblasti: iz same doline Tise, zatim vode sa Karpata (preko pritoka Tise) i one sa Alpa (putem Dunava). Da bi se izbeglo jednovremeno stizanje ovih voda do Kazana, koji onda čini veliki uspor u slivovima Tise i Dunava, on je predložio izgradnju spomenutog „savka” (kanala) Satmar-Arad-Palanka, koji bi obezbedio da vode sa Karpata stignu do Đerdapske klisure mnogo pre od onih sa Alpa. Istina, on je pri tome tražio da se i Kazan proširi miniranjem, te da se uz novi kanal izgradi niz akumulacionih jezera, kao i da se zatečeni ritovi pored panonskih reka ne isušuju, kako bi u slučaju veoma visokih voda primili viškove vodene mase. Vilovski je predvideo i čitav sistem navodnjavanja koji bi „preobrazio Panonsku niziju, pretvarajući je u drugu dolinu Nila i pravu žitnicu Evrope”.

Neke od ideja Jovana Stefanovića Vilovskog iskoristiće tek projektanti hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav polovinom XX veka. Ono što je u Vojvodini rađeno i građeno u vodoprivredi u poslednjih 150 godina sačuvale su je i proteklih dana od velike nesreće. U Srbiji se za to vreme, očigledno, u regulaciji vodotokova nije učinilo dovoljno, pa se to mora činiti narednih decenija.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.05.2014, 18:08h dusan (12)

    Sjajan clanak! Veliko postovanje za g. Boarova.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side