29.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna
Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

Istina, dobar rod očekuju i naši regionalni konkurenti na evropskoj pijaci – Rumunija očekuje rod između šest i osam miliona tona pšenice, Mađarska između četiri i pet miliona tona, a Bugarska oko četiri miliona tona. I Ukrajina se nada većem ovogodišnjem rodu pšenice, dok će Rusija zbog suše ove godine imati znatno manju proizvodnju (očekuje se samo 67 miliona tona). FAO je, inače, ovog proleća objavio da su cene pšenice bile u porastu za 4,2 odsto. Istina, u SAD su one bile u padu.

Zbog svega toga, zasad je teško proceniti kolika će biti seljačka zarada na pšenici na domaćem i stranom tržištu. Verovatno ne naročita, ali pšenica se uglavnom uvek može prodati, pa ta sigurnost i opredeljuje proizvođače da se ne okreću profitabilnijim kulturama koje nose mnogo rizika i više trpe zbog slabih agrarnih institucija u Srbiji.

Naime, kako je novosadskom Dnevniku (23. juna) izjavio Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, “pšenica na bazi prinosa od 5,5 tona po hektaru treba da košta 18,53 dinara po kilogramu, bez akumulacije, a sa deset odsto akumulacije treba da je 20 dinara”. Ako ostavimo po strani ovu “troškovnu kalkulaciju”, te cene su neizvesne i zavisiće od mnogo ne samo domaćih faktora. Kao i prošle godine na početku žetve, ovog trenutka su ponude za novu pšenicu niže i cene se kreću oko 15,5 dinara sa PDV-om. U tom smislu direktor “Žita Srbije” Vukosav Savković procenjuje (uz ogradu opreznosti) da će cena novog žita biti oko 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a (oni koji su “u sistemu” plaćaju PDV od 10 odsto, a oni van sistema osam odsto). Naime, očekuje se da će tokom žetve cena postepeno da raste (kao i prošle godine) do negde između 17 i 19 dinara. To je optimističan scenario jer su prošle godine i domaća i svetska ponuda bile slabije.

Država, to jest Republičke robne rezerve, već duže vreme nije bitan faktor na tržištu pšenice. Prošle godine su Republičke rezerve najavile da će otkupiti 32.000 tona, ali je otkupljeno samo 5.500 tona po 18 dinara za kilogram. To nije bila cena koja je interesantna seljacima, otkupljivači su nudili nešto više. I ove godine Rezerve planiraju otkup samo 30.000 tona, ali se još ne izjašnjavaju oko cene koju su spremne da plate. Tako da nedostaje i taj, istina, nebitni cenovni orijentir.

Kao što smo već napomenuli, ni cene pšenice koje trenutno beleži Novosadska produktna berza ne daju osnov za preciznije procene o tome šta će se događati narednih sedmica. Krajem prošle nedelje ponuda stare pšenice bila je veća od tražnje, a ono što se prodavalo išlo je po ceni od 17,70 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Kad je reč o novim žitaricama, stočni ječam se, u malim količinama, po ceni kretao oko 15,80 dinara bez PDV-a.

Pšenica, dakle, ostaje jedna od dominantnih kultura u našoj poljoprivredi iako su “teoretičari” mnogo puta dokazali da se obradivo zemljište može koristiti sa mnogo više profita ako se više seje industrijsko bilje, ako se ratarstvo više osloni na stočarstvo, itd. Dok se doista ne steknu uslovi za “strukturni zaokret” u setvi, ne bi bilo loše ako bi naša agrarna politika i naše agrarne institucije više poradili na poboljšanju kvaliteta naše pšenice, koji je nedovoljno dobar za evropsku utakmicu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side