29.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna
Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

Istina, dobar rod očekuju i naši regionalni konkurenti na evropskoj pijaci – Rumunija očekuje rod između šest i osam miliona tona pšenice, Mađarska između četiri i pet miliona tona, a Bugarska oko četiri miliona tona. I Ukrajina se nada većem ovogodišnjem rodu pšenice, dok će Rusija zbog suše ove godine imati znatno manju proizvodnju (očekuje se samo 67 miliona tona). FAO je, inače, ovog proleća objavio da su cene pšenice bile u porastu za 4,2 odsto. Istina, u SAD su one bile u padu.

Zbog svega toga, zasad je teško proceniti kolika će biti seljačka zarada na pšenici na domaćem i stranom tržištu. Verovatno ne naročita, ali pšenica se uglavnom uvek može prodati, pa ta sigurnost i opredeljuje proizvođače da se ne okreću profitabilnijim kulturama koje nose mnogo rizika i više trpe zbog slabih agrarnih institucija u Srbiji.

Naime, kako je novosadskom Dnevniku (23. juna) izjavio Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, “pšenica na bazi prinosa od 5,5 tona po hektaru treba da košta 18,53 dinara po kilogramu, bez akumulacije, a sa deset odsto akumulacije treba da je 20 dinara”. Ako ostavimo po strani ovu “troškovnu kalkulaciju”, te cene su neizvesne i zavisiće od mnogo ne samo domaćih faktora. Kao i prošle godine na početku žetve, ovog trenutka su ponude za novu pšenicu niže i cene se kreću oko 15,5 dinara sa PDV-om. U tom smislu direktor “Žita Srbije” Vukosav Savković procenjuje (uz ogradu opreznosti) da će cena novog žita biti oko 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a (oni koji su “u sistemu” plaćaju PDV od 10 odsto, a oni van sistema osam odsto). Naime, očekuje se da će tokom žetve cena postepeno da raste (kao i prošle godine) do negde između 17 i 19 dinara. To je optimističan scenario jer su prošle godine i domaća i svetska ponuda bile slabije.

Država, to jest Republičke robne rezerve, već duže vreme nije bitan faktor na tržištu pšenice. Prošle godine su Republičke rezerve najavile da će otkupiti 32.000 tona, ali je otkupljeno samo 5.500 tona po 18 dinara za kilogram. To nije bila cena koja je interesantna seljacima, otkupljivači su nudili nešto više. I ove godine Rezerve planiraju otkup samo 30.000 tona, ali se još ne izjašnjavaju oko cene koju su spremne da plate. Tako da nedostaje i taj, istina, nebitni cenovni orijentir.

Kao što smo već napomenuli, ni cene pšenice koje trenutno beleži Novosadska produktna berza ne daju osnov za preciznije procene o tome šta će se događati narednih sedmica. Krajem prošle nedelje ponuda stare pšenice bila je veća od tražnje, a ono što se prodavalo išlo je po ceni od 17,70 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Kad je reč o novim žitaricama, stočni ječam se, u malim količinama, po ceni kretao oko 15,80 dinara bez PDV-a.

Pšenica, dakle, ostaje jedna od dominantnih kultura u našoj poljoprivredi iako su “teoretičari” mnogo puta dokazali da se obradivo zemljište može koristiti sa mnogo više profita ako se više seje industrijsko bilje, ako se ratarstvo više osloni na stočarstvo, itd. Dok se doista ne steknu uslovi za “strukturni zaokret” u setvi, ne bi bilo loše ako bi naša agrarna politika i naše agrarne institucije više poradili na poboljšanju kvaliteta naše pšenice, koji je nedovoljno dobar za evropsku utakmicu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side