29.05.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Put preko okeana

Dimitrije Boarov: Put preko okeana
Baš u trenutku kada se premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić počeo pakovati za put u Ameriku, u to “pakovanje” uključila su se dva ovdašnja značajna politička igrača: predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Republike Srpske Miroslav Dodik. Nikolić je u Vučićev kofer ponudio svoju “Platformu za Kosovo”, a Dodik je u njega pokušao da ugura najavu svog “Referenduma o samostalnosti” koji bi se, navodno, održao kroz tri godine. Sa ta dva “teška slučaja” spomenuti Vučićev kofer, već i inače veoma težak zbog niza drugih stvari, mogao bi postati pretežak za toliko dugo prekookeansko putovanje.

Na drugoj strani imamo pomalo tajanstvenu najavu samog premijera Vučića da će u predstojećim razgovorima sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom zatražiti američku podršku za ubrzanje približavanja Srbije ulasku u Evropsku uniju. Za nas, koji nismo naročito upućeni u suvu međunarodnu politiku, ta najava bi mogla da znači da Beograd u Vašingtonu traži takav stav oko saradnje Srbije sa NATO alijansom, koji bi bio prihvatljiv za Brisel u nastavku srpsko-evropskih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. A taj stav je verovatno u korelaciji sa okvirima srpske politike prema Kosovu i Bosni i Hercegovini – prihvatljivim za SAD. U tom smislu, Nikolićeva i Dodikova akcija u direktnoj su suprotnosti sa nadama premijera Vučića da sa puta u Ameriku može da se vrati sa boljim kartama za put Srbije u Evropu.

Da li se od Vučićevog puta u SAD može očekivati i nešto opipljivo za poboljšanje naših ekonomskih prilika? Ukoliko ta poseta prođe dobro, može se špekulisati da će Srbija ponovo moći da zatraži neke povoljne “arapske kredite”, dakako u onim zemljama u Zalivu u kojima se američka blagonaklonost prema određenim klijentima smatra svojevrsnom “garancijom” za plasiranje finansijskog kapitala ili možda, grubo rečeno, tamo gde američki menadžeri brinu o ukamaćenju arapskih “petro dolara”.

Drugo je zanimljiva mogućnost, koju je sam Vučić spomenuo u intervjuu sa grupom urednika srpskih medija na TV B92 (u nedelju), da SAD ponude neku mogućnost za “diversifikaciju izvora snabdevanja gasom Srbije”. Verovatno se misli na američke pokušaje da se Evropi u celini, pa tako i Srbiji, otvore mogućnosti za uvoz američkog utečnjenog gasa iz škriljaca kako bi se smanjila zavisnost od uvoza ruskog prirodnog gasa. S tim u vezi treba primetiti da ako je projekat Turski tok (u režiji Putina i Erdogana) za snabdevanje centralne i južne Evrope gasom još uvek “na dugom štapu” – onda je izgradnja luka za prijem američkog utečnjenog gasa (bilo na Jadranu ili na obali Crnog mora) na još dužem štapu. Ipak, ostaje nam da vidimo da li će Bajden ponuditi nešto novo ili nešto konkretnije i jeftinije od onoga što do sada kola evropskom energetskom čaršijom.

Neko će se, povodom mudrovanja o eventualnim ekonomskim benefitima koje Srbija može očekivati posle susreta Vučić – Bajden, setiti i da su SAD glavni akcionar Svetske banke i najuticajniji član MMF-a. Po inerciji, i danas se suviše “staromodno” procenjuje da “direktive” iz Bele kuće u Vašingtonu mogu da odobrovolje ili oneraspolože vođstva bretonvudskih institucija, što je svakako preterano. Ipak, “američki glas” u ovim svetskim finansijskim centralama ne sme se potcenjivati, pa se, možda, posle aranžmana Srbije sa MMF-om (pre svega) može očekivati da Vučić indirektno, preko uticajnog Bajdena, zatraži dodatno razumevanje u vrhu Fonda za krupne privredne teškoće Srbije, pa i usporenu dinamiku sprovođenja obećanih reformi.

Kad je reč o bilateralnim ekonomskim odnosima Srbije sa SAD, srpski premijer malo šta može da dobije u Vašingtonu, sem ljubaznih reči i večito “širokih i neiskorišćenih mogućnosti”. Tu postoje dva načelna izuzetka. Prvi je da Srbija sada već spada u malu grupu zemalja koja odbija genetski modifikovano semenje i hranu, što Amerikanci obično traže od partnera u međudržavnoj razmeni (kao i Svetska trgovinska organizacija). Drugo, Bajden i Vučić mogu da obznane da je napokon odobreno uspostavljanje direktnih avio letova na liniji Beograd – Njujork i, možda, neke druge aerodrome u SAD. To bi bila dobra vest za Er Srbiju i one građane Srbije koji imaju novca i interesa da komfornije putuju preko okeana nego što su to do sada činili. A meni se čini da je tu reč o maloj grupi građana Srbije (kao što je, na primer, divno što će svako u Srbiji preko mobilnog telefona već sutra moći da kupi Lambordžini – ukoliko ima dovoljno novca na tekućem računu).

Put preko okeana, na koji početkom juna kreće premijer Aleksandar Vučić, uprkos tome što od njega ne treba očekivati čuda, očigledno je veoma značajan za Srbiju. Meni se čini da su taj značaj zasad bolje razumeli oni kojima se taj put baš ne sviđa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side