06.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Racionalna diplomatija

Dimitrije Boarov: Racionalna diplomatija
Iako je premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić,prilikom posete Moskvi protekle sedmice rekao da on vodi politiku “racionalne diplomatije” i u odnosima sa Rusijom, to nije moglo da zaustavi jake proruske lobije u Srbiji u ponovnim izlivima oduševljenja što su se “odnosi Srbije i Rusije vratili u svoj stari, pravi kolosek”.

Istina, citiranu izjavu nije ovoga puta dao neko sa srpske strane, već poznata ruska istoričarka zadužena za Balkan Jelena Guskova (u intervjuu Večernjim novostima 1. novembra), ali od tona te izjave nije daleko ni potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, koja je rekla da je “i ova poseta pokazala da u ovo teško vreme nismo sami, da smo sačuvali političku stabilnost i da, kao i do sada, imamo podršku Rusije” (intervju Dnevniku 1. novembra).

Zasad je, inače, teško “racionalno” proceniti šta je doista iz Moskve ponela kući srpska Vladina delegacija, jer ono što je prošle nedelje potpisano ne prelazi nivo memoranduma iliti izjava dobre volje, čega uvek ima na pretek prilikom rusko-srpskih susreta na bilo kom nivou. Ako ostavimo po strani ono o čemu se najmanje zna, a najviše naslućuje, a to su mogući načelni dogovori premijera Vučića i predsednika Putina oko prilično masivnog uvoza ruskog naoružanja u Srbiju, ostaje relativno malo čvršćeg “ekonomskog materijala” koji bi ovoj poseti dao željeni racio. Čak neki posmatrači smatraju da ćemo buduće, nagoveštene “ekonomske popuste” sa ruske strane platiti ili preplatiti preko uvoza oružja (ne računajući dodatne spoljnopolitičke štete u Evropi i SAD koje će možda zadesiti Srbiju zbog ovog naprasnog “naoružavanja”, ako do njega doista dođe).

Iako premijer Aleksandar Vučić izgleda kao onaj koji je najviše doprineo da Srbija u Moskvi dobije nešto opipljivo na ekonomskom planu, pravi “dobitnik” u prošlonedeljnoj srpskoj nedelji u Moskvi je zapravo Dušan Bajatović, glavni čovek Srbijagasa. Naime, Bajatović je, sa prvim čovekom Gasproma Aleksejem Milerom, u suštini pripremio međudržavni memorandum o proširenju gasnog skladišta Banatski Dvor (sa kapaciteta od 460 miliona kubika na milijardu kubika) i mogućoj izgradnji novog gasnog skladišta u Itebeju (još milijardu kubika). No, ne samo to, nego i nagovešteni popust u ceni gasa za Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi i Azotaru u Pančevu (Petrohemija se upadljivo ne spominje) verovatno je u vezi sa Bajatovićevim ličnim vezama u Gaspromu.

Naime, relativno malo je poznato da je Javno preduzeće Srbijagas posle 2008. i 2011. godine, konverzijom potraživanja u kapital, steklo 71,86 odsto vlasništva u kompaniji MSK u Kikindi, pa je Bajatoviću verovatno stalo da to preduzeće proradi posle četiri godine mirovanja, kad je u njega već uložio potraživanja u visini od 88,2 miliona evra nenaplaćenih isporuka gasa (plus je uz garanciju Srbijagasa morao da uzme pozajmicu od 18 miliona evra za obrtni kapital MSK). Šta je prema ovim Bajatovićevim ulaganjima (a, dakako, to su bila ulaganja na račun javnog duga države Srbije), onih pet miliona evra državnih ulaganja u MSK koje je premijer Vučić spomenuo u govoru povodom ponovnog pokretanja rada ove fabrike, dodajući da mu nije žao što je taj novac otišao u severni Banat.

Ako se vratimo na cenu gasa za MSK, posle popusta koji će, prema obećanju “bez detalja”, odobriti Gasprom (sigurno zajedno sa ovdašnjim NIS-om i njegovim “ruskim gasom srpskog porekla”), od navodno 220 dolara za 1.000 kubika gasa, moramo tu cenu oceniti kao povoljnu. Iako ne treba zaboraviti da je tražnja za ruskim gasom u Evropi, usred priprema za grejnu sezonu, manja od očekivane, a nafta je i dalje ispod 50 dolara za barel, što je orijentir i za cenu gasa, pa je razumljivo što Gasprom daje popuste i što je zainteresovan za skladišta gasa u Srbiji (da bi mogao Evropi da nudi gas u razdobljima boljih cena).

Naime, pojednostavljeno rečeno, spomenuta cena gasa deluje povoljno jer se svi sećamo da je pre nekoliko godina, kada je barel nafte koštao oko 100 dolara, cena 1.000 kubika ruskog gasa za Srbiju bila oko 500 dolara. Reklo bi se da smo sa spomenutog cenovnog odnosa jedan prema pet, napredovali na odnos jedan prema 4,4, što nije zanemarljivo, ali nije ni preterano dobro.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side