02.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Raskorak para i muzike

Dimitrije Boarov: Raskorak para i muzike
U trenutku kada se u Srbiji zahuktava priča o državnom budžetu za iduću godinu, koja je u javnosti unapred dobila ružičaste tonove zbog obećanih povišica plata, urednik Danasovog biznis dodatka je pre desetak dana diskretno iz svetskih medija preneo jednu malu “otrežnjavajuću pilulu” – da se i u Beču ovih dana razmatra gradski budžet za 2017. godinu i da se on projektuje na 13,3 milijardi evra.

Kvaka je u tome što cela Srbija posle ove, relativno uspešne finansijske godine, za 2017. planira budžet od 9-10 milijardi evra.

Mogli bismo navedenom bečkom otrežnjavajućem podatku dodati još hiljadu sličnih, poput, na primer, vesti da susedna Hrvatska, sa 40 odsto manje stanovnika od Srbije, projektuje “državni proračun” za iduću godinu na nivou od oko 16 milijardi evra. Već i samo ova dva ovde spomenuta podatka gorko nas podsećaju koliko je Srbija i dalje siromašna zemlja i da je i njen “novčanik”, i ovakav kakav je planiran za 2017. godinu, težak za našu nejaku privredu, te da su iluzorna raširena očekivanja da država može pomoći svima i svakome.

Među tim iluzijama najraširenija je ona – da bi Srbija oživela i mogla krenuti putem visokih stopa privrednog rasta samo kada bi se zatečena privreda “nalila” sa dovoljno jeftinih obrtnih sredstava, pošto je evidentno da je nelikvidnost i dalje jedna od njenih glavnih bolesti. Međutim, kako to i u poslednjem, novembarskom MAT-u upozoravaju Stamenković i Kovačević, Srbija je u proteklim decenijama “izgubila” dva ciklusa tehnološke obnove, pa se rentabilnost njene privrede ne može nadalje povećavati klasičnim finansijskim injekcijama, povećanim bankarskim ulaganjima i snižavanjem kamata. Tačnije rečeno, ovi istraživači kažu: “Pokazatelji likvidnosti, uprkos relativnoj stabilnosti, pokazuju da kratkoročna finansijska ravnoteža preduzeća, koja podrazumeva punu usklađenost između raspoloživih likvidnih sredstava i tekućih obaveza, još uvek nije dostignuta” i tome dodaju da “racio likvidnosti pokazuje negativne tendencije”.

Zbog tog raskoraka “između para i muzike”, uzgred budi rečeno, i privreda i građanstvo, uprkos ovogodišnjim dobrim makroekonomskim pokazateljima konjunkture i uspeha na planu konsolidacije javnih finansija, ne osećaju da je boljitak u Srbiji već počeo da se ostvaruje iako ih političari stalno u to uveravaju. Uprošćeno rečeno, Srbija mora da izgradi “novu privredu”, pa je otuda pitanje investicija u fiksne fondove glavno u pogledu “mape puta” za izlazak iz razdoblja niskih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda – bar u narednoj deceniji.

U već citiranom prilogu MAT-u, Stamenković i Kovačević podsećaju da je iskustvo evropskih zemalja u tranziciji pokazalo da bi 25 odsto bilo minimalno učešće fiksnih investicija u BDP-u, koje bi omogućilo i zadovoljavajuću dinamiku BDP-a u dužem roku, to jest podizanje godišnjeg rasta na oko pet odsto u srednjem roku od tri do pet godina. Šta smo u tom pravcu postigli poslednjih godina? U 2015. godini učešće investicija u BDP-u Srbije realno je povećano i dostiglo je nivo od 17,7 odsto. Ove godine se procenjuje da bi ono moglo doseći nivo učešća u BDP-u od 18,4 odsto. Rastom investicija u naredne četiri godine po stopi od osam odsto (što je više nego u prethodne dve godine), uz rast BDP-a u prve dve naredne godine po 3,5 odsto i sledeće dve po četiri odsto, udeo investicija bi u 2020. godini dostigao tek 21,6 odsto. Da bi dostigle udeo od 25 odsto u BDP-u Srbije, prosečan godišnji rast investicija u te četiri godine morao bi da iznosi oko 12 odsto (a taj tempo rasta ulaganja bio bi gotovo dvostruko brži od postignutog u ovoj i prošloj godini).

Takav porast investicija domaća privreda, sa zatečenom strukturom i u datom privrednom ambijentu, ne može da iznese. Niti se to može obezbediti samo daljim snižavanjem negativnog trgovinskog deficita sa inostranstvom. Niti državni budžet može da obezbedi tolike podsticaje investitorima po postojećoj praksi, pa makar Vlada bila hiperaktivna u traganju za ulagačima. Takav porast može se obezbediti samo privlačenjem stranih direktnih investicija putem unutrašnjih reformi, realnom promenom spoljnopolitičke strategije, smirivanjem političkih strasti u regionu i uz povoljnije geopolitičke vetrove u svetu, a posebno u Evropi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side