02.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Raskorak para i muzike

Dimitrije Boarov: Raskorak para i muzike
U trenutku kada se u Srbiji zahuktava priča o državnom budžetu za iduću godinu, koja je u javnosti unapred dobila ružičaste tonove zbog obećanih povišica plata, urednik Danasovog biznis dodatka je pre desetak dana diskretno iz svetskih medija preneo jednu malu “otrežnjavajuću pilulu” – da se i u Beču ovih dana razmatra gradski budžet za 2017. godinu i da se on projektuje na 13,3 milijardi evra.

Kvaka je u tome što cela Srbija posle ove, relativno uspešne finansijske godine, za 2017. planira budžet od 9-10 milijardi evra.

Mogli bismo navedenom bečkom otrežnjavajućem podatku dodati još hiljadu sličnih, poput, na primer, vesti da susedna Hrvatska, sa 40 odsto manje stanovnika od Srbije, projektuje “državni proračun” za iduću godinu na nivou od oko 16 milijardi evra. Već i samo ova dva ovde spomenuta podatka gorko nas podsećaju koliko je Srbija i dalje siromašna zemlja i da je i njen “novčanik”, i ovakav kakav je planiran za 2017. godinu, težak za našu nejaku privredu, te da su iluzorna raširena očekivanja da država može pomoći svima i svakome.

Među tim iluzijama najraširenija je ona – da bi Srbija oživela i mogla krenuti putem visokih stopa privrednog rasta samo kada bi se zatečena privreda “nalila” sa dovoljno jeftinih obrtnih sredstava, pošto je evidentno da je nelikvidnost i dalje jedna od njenih glavnih bolesti. Međutim, kako to i u poslednjem, novembarskom MAT-u upozoravaju Stamenković i Kovačević, Srbija je u proteklim decenijama “izgubila” dva ciklusa tehnološke obnove, pa se rentabilnost njene privrede ne može nadalje povećavati klasičnim finansijskim injekcijama, povećanim bankarskim ulaganjima i snižavanjem kamata. Tačnije rečeno, ovi istraživači kažu: “Pokazatelji likvidnosti, uprkos relativnoj stabilnosti, pokazuju da kratkoročna finansijska ravnoteža preduzeća, koja podrazumeva punu usklađenost između raspoloživih likvidnih sredstava i tekućih obaveza, još uvek nije dostignuta” i tome dodaju da “racio likvidnosti pokazuje negativne tendencije”.

Zbog tog raskoraka “između para i muzike”, uzgred budi rečeno, i privreda i građanstvo, uprkos ovogodišnjim dobrim makroekonomskim pokazateljima konjunkture i uspeha na planu konsolidacije javnih finansija, ne osećaju da je boljitak u Srbiji već počeo da se ostvaruje iako ih političari stalno u to uveravaju. Uprošćeno rečeno, Srbija mora da izgradi “novu privredu”, pa je otuda pitanje investicija u fiksne fondove glavno u pogledu “mape puta” za izlazak iz razdoblja niskih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda – bar u narednoj deceniji.

U već citiranom prilogu MAT-u, Stamenković i Kovačević podsećaju da je iskustvo evropskih zemalja u tranziciji pokazalo da bi 25 odsto bilo minimalno učešće fiksnih investicija u BDP-u, koje bi omogućilo i zadovoljavajuću dinamiku BDP-a u dužem roku, to jest podizanje godišnjeg rasta na oko pet odsto u srednjem roku od tri do pet godina. Šta smo u tom pravcu postigli poslednjih godina? U 2015. godini učešće investicija u BDP-u Srbije realno je povećano i dostiglo je nivo od 17,7 odsto. Ove godine se procenjuje da bi ono moglo doseći nivo učešća u BDP-u od 18,4 odsto. Rastom investicija u naredne četiri godine po stopi od osam odsto (što je više nego u prethodne dve godine), uz rast BDP-a u prve dve naredne godine po 3,5 odsto i sledeće dve po četiri odsto, udeo investicija bi u 2020. godini dostigao tek 21,6 odsto. Da bi dostigle udeo od 25 odsto u BDP-u Srbije, prosečan godišnji rast investicija u te četiri godine morao bi da iznosi oko 12 odsto (a taj tempo rasta ulaganja bio bi gotovo dvostruko brži od postignutog u ovoj i prošloj godini).

Takav porast investicija domaća privreda, sa zatečenom strukturom i u datom privrednom ambijentu, ne može da iznese. Niti se to može obezbediti samo daljim snižavanjem negativnog trgovinskog deficita sa inostranstvom. Niti državni budžet može da obezbedi tolike podsticaje investitorima po postojećoj praksi, pa makar Vlada bila hiperaktivna u traganju za ulagačima. Takav porast može se obezbediti samo privlačenjem stranih direktnih investicija putem unutrašnjih reformi, realnom promenom spoljnopolitičke strategije, smirivanjem političkih strasti u regionu i uz povoljnije geopolitičke vetrove u svetu, a posebno u Evropi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side