29.03.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Rekonstrukcija premijera

Dimitrije Boarov: Rekonstrukcija premijera
Tokom ovih 'jedanaest dana pakla' oko Kosova izgleda da je zamrla infantilno zamišljena ideja da se jednostavno izvrši smena na premijerskom mestu u Vladi Srbije, to jest da aktuelni premijer Ivica Dačić 'dobrovoljno' ustupi svoju fotelju jačem koalicionom partneru Aleksandru Vučiću.

Tako se ne bi gubilo vreme na vanrednim izborima, kad su naprednjaci u anketama već postali toliko popularni i kada je njihov mladi lider ekspresno postao glavni glumac na političkoj sceni Srbije.

Kao što je šašavo predložena, prvo kao tobožnja „rekonstrukcija vlade“, a zatim kao želja Vučićevih saboraca da njihov čovek „sa najviše rezultata i sposobnosti“ preuzme premijersku funkciju, tako je ova zamisao i okončana bizarnom Dačićevom izjavom da za tako nešto nije trenutak, a o tome će se, navodno, ako bude potrebno njih dvojica dogovoriti u četiri oka, mimo javnosti!?

Istina, tome je Dačić dodao i nešto realističniji razlog – da bi se u slučaju rekonstrukcije premijera „morao obnoviti postupak formiranja vlade“. Ergo, na dnevnom redu bi se našla „rekonstrukcija koalicije“, a ne zamena premijera, što dakako bitno menja rakurs cele Vučićeve operacije.

Sa svoje strane Vučić je, takođe, zasad odustao od toga da izađe u susret željama svojih obožavalaca - da i formalno preuzme kormilo Vlade Srbije, ali je ostao pri tome da će doći do rekonstrukcije Vlade Srbije, što je više okrenuto njegovim nego Dačićevim ministrima.

Koji bi se „špekulativni zaključci“ mogli izvlačiti iz ovog prohujalog igrokaza na najvišem nivou? Prvo da pokušamo da analiziramo na koje je, eventualno, čvršće temelje bila postavljena ideja „zamene premijera“. Moguće je, na primer, da je Dačiću poslata poruka da bi od njega bilo lepo da ustupi mesto Vučiću, umesto da se aktivira neka „šarena“ istraga o njegovim kontaktima sa mafijom koja bi podrazumevala neko suvišno „valjanje po blatu“ jednog političara u punoj snazi, koji bi još mogao mnogo raditi za Srbiju, pod dirigentskom palicom novog jakog lidera iz stranke u usponu.

U sličnoj varijanti iste „teorije ucene“, kako neki smatraju, Dačićevoj stranci je u zamenu za premijersko mesto moglo biti ponuđeno da će biti olabavljen pritisak na socijaliste u okviru tekuće antikorupcijske kampanje i tako redom.

Iako ne treba potcenjivati snagu „instrumenata ucene“, koju je svojim položajem „koordinatora“ svih policijskih i bezbednosnih službi stekao pretendent na premijersku poziciju Aleksandar Vučić, teorija je sumnjive naravi jer svaki srpski političar od iskustva zna da nema tog međuliderskog „ugovora“, niti neke „tajne konvencije“ koji će mu doista garantovati zaštitu od podrivačkih akcija direktnog konkurenata u borbi za vlast.

Jer, ne samo u našoj, nego i u svakoj drugoj političkoj utakmici, slabosti protivnika su tu da se koriste, kao što ni vlast nikome ne treba samo iz protokolarnih ili prestižnih razloga. Vlast i nije vlast kad se ne koristi do maksimuma, a i iznad njega ako je to izvodljivo.

Drugi mogući temelj ideje da premijer zameni mesto sa prvim potpredsednikom bez velike drame, da nastavimo dalje da spekulišemo, možda je bio u pretnjama Dačiću da će u slučaju njegovog otpora biti porađeno na sklapanju neke nove koalicije u kojoj on i njegova stranka neće biti potrebni. Taj pravac zasad izgleda prilično zaprečen, pošto se stiče utisak da i odskora opozicione stranke počinju da traže puteve za sopstveni opstanak, pa i za eventualnu međusobnu saradnju u borbi za novo poverenje birača – a ne samo da sede u parlamentu „ako zatrebaju“ nekom iz vlasti.

Uostalom, glavna slabost ove teorije je u tome što Dačić može na takvu pretnju Vučića da uzvrati istom merom, kao što je to sigurno već učinio. To jest, da i on poradi na nekoj aritmetici koja bi reaktivirala stari koalicioni sklop socijalista i demokrata, itd.

Na kraju, a možda je to i glavni zaključak koji se može konstruisati nad grobom ideje o pukoj zameni Dačića Vučićem, na premijerskom položaju u Vladi Srbije – to je da je ovaj projekat povezan sa nekim eventualnim kakvim-takvim uspehom u rešavanju pitanja severa Kosova – to jest da je povezan sa famoznim dobijanjem datuma za početak pregovora Srbije o ulasku u Evropsku uniju.

Ako je to tako, saglasno odustajanje od zamene premijera moglo bi da znači da takvog uspeha neće biti. U tom slučaju Dačić je trenutno u boljoj poziciji od Vučića jer može da „pokaže čvrstinu“ i pokupi svu slavu zbog neuspeha pregovora sa Tačijem, kao što bi mogao da prigrli i najveći deo uspeha u tim pregovorima ako se nešto ipak postigne „jedanaestog dana“. Dačić je, u stvari, pokazao da je dovoljno vešt da mu je sada „svejedno“, ali nama nije.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.03.2013, 11:55h novosadjanin (1)

    Sve cestitke g. Boarovu na konetaru!

  • 29.03.2013, 10:33h Stevan (1)

    Cestitam gospodinu Boarovu na tako lepo i sazeto napisanom tekstu koji jasno oslikava pozicije u nasoj vladi.Mi "obicni"slutimo da je to tako,ali ne umemo to tako lepo kasti.Svaka cast.

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side