07.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Skupa bezbednost

Dimitrije Boarov: Skupa bezbednost
U takozvanim normalnim demokratskim državama, kojih je, istina, na zemljinoj kugli sve manje, parlamentarne rasprave o budžetu za predstojeću godinu obično predstavljaju politički događaj od najvećeg značaja i najčešće privlače pažnju najšire javnosti.

Jer se u državnim budžetima prepoznaju kratkoročni (pa i dugoročni) planovi elite na vlasti i pri tome se uočava kako će teret finansiranja tih planova biti raspodeljen na društvene slojeve. Vlada i vladajuća većina se, u normalnim zemljama, na budžetskim pitanjima najžešće sukobljavaju sa opozicijom, koja baš na tom terenu uvek ima izvesnu prednost jer može da tvrdi da je država preskupa (naspram onoga što daje građanima) i da je troškovni teret države nepravedno, to jest pogrešno raspodeljen.

Kod nas u Srbiji, čak i u parlamentu, a u široj javnosti pogotovo, budžetske rasprave su svedene na pitanje kolike će biti plate državnih uposlenika i koliko će se dodavati (ili oduzimati) penzionerima, dok se o usmerenju ekonomske politike i politike u celini (to usmerenje sadrži svaki državni budžet) praktično i ne raspravlja. Za takvu marginalizaciju parlamenta i njegovog stava prema državnom budžetu koji vlada predlaže za narednu godinu odgovornost prvenstveno snosi vladajuća većina, koja je raznovrsnim poslovničkim trikovima (na primer, sa mnogobrojnim svojim “fiktivnim amandmanima” u okviru famoznih 2.000 amandmana na tekst zakona o budžetu za 2019. godinu) i uglavnom “lapidarnim” ekspozeima ministara finansija o planiranoj ekonomskoj politici, faktički pokazala da u njoj dominira shvatanje da je budžet “poklon Vlade narodu” i da o njemu i nije potrebna neka diskusija već da su potrebni samo aplauzi. Rečju, ove godine ispada da se o budžetu Srbije za 2019. godinu vodi rasprava samo između Vlade i njenog savetodavnog tela – Fiskalnog saveta.

Iako, iz nekog razloga, retko gledam TV prenose skupštinskih debata, imam utisak da je ove godine i “načelna rasprava” o budžetu Srbije za 2019. godinu pala u senku tekućih političkih atrakcija i novog regionalnog zaoštravanja oko Kosova povodom tamošnje odluke da se na robu srpskih i bosanskih izvoznika uvede prohibitorna taksa od 100 odsto, što je, dakako, apsurdno sa gledišta činjenice da je Priština preko Unmika potpisnik Cefta sporazuma. Na opasan način se tako i sa kosovske strane “legalizuje” okolnost da se trgovina između Srbije i severnog Kosova (pa i većeg dela Kosova u celini) uglavnom odvija po “švercerskim pravilima”.

No, najnovije “zaoštravanje” između Beograda i Prištine, sa gledišta predlagača budžeta Srbije za iduću godinu, deluje “korisno” na jedan šašav način jer opravdava budžetsko planiranje povećanih investicija u bezbednosne strukture. Elem, ako Kosovska skupština doista izglasa transformaciju svojih “bezbednosnih snaga” u vojsku Kosova, ispada logično da i Srbija poveća svoj vojni budžet. To jest, tako izgleda misle vodeći srpski političari i tako će to verovatno biti obrazloženo narodu.

Evo i nekoliko brojki koje iz sadržine Predloga budžeta Srbije za iduću godinu izdvaja beogradski Danas (3. decembra). Javne investicije iz republičkog budžeta se ovim predlogom zakona povećavaju za 30 odsto, sa 127 milijardi dinara ove godine na 165 milijardi dinara iduće godine. No, prema Fiskalnom savetu, čak 46 milijardi dinara od ovih investicija biće usmereno u “bezbednosni sektor” (dakle oko trećina ukupnih javnih investicija), i to pretežno za uvozno oružje i opremu.

Neko će reći da ulaganje samo oko 390 miliona evra u prilično osiromašenu i tehnološki prilično zastarelu bezbednosnu infrastrukturu nije ništa naročito (kad, na primer, toliko na svetskom tržištu košta samo jedan raketni sistem). Ipak bi, međutim, bilo finansijski mudro pronaći neku spoljnu politiku sa susednim zemljama koja ne bi podrazumevala i njihovo i naše sve veće naoružavanje. U tom slučaju bilo bi prostora i za ozbiljnije poresko rasterećenje i privrede i građanstva, bez čega i nema boljeg života.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side