07.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Skupa bezbednost

Dimitrije Boarov: Skupa bezbednost
U takozvanim normalnim demokratskim državama, kojih je, istina, na zemljinoj kugli sve manje, parlamentarne rasprave o budžetu za predstojeću godinu obično predstavljaju politički događaj od najvećeg značaja i najčešće privlače pažnju najšire javnosti.

Jer se u državnim budžetima prepoznaju kratkoročni (pa i dugoročni) planovi elite na vlasti i pri tome se uočava kako će teret finansiranja tih planova biti raspodeljen na društvene slojeve. Vlada i vladajuća većina se, u normalnim zemljama, na budžetskim pitanjima najžešće sukobljavaju sa opozicijom, koja baš na tom terenu uvek ima izvesnu prednost jer može da tvrdi da je država preskupa (naspram onoga što daje građanima) i da je troškovni teret države nepravedno, to jest pogrešno raspodeljen.

Kod nas u Srbiji, čak i u parlamentu, a u široj javnosti pogotovo, budžetske rasprave su svedene na pitanje kolike će biti plate državnih uposlenika i koliko će se dodavati (ili oduzimati) penzionerima, dok se o usmerenju ekonomske politike i politike u celini (to usmerenje sadrži svaki državni budžet) praktično i ne raspravlja. Za takvu marginalizaciju parlamenta i njegovog stava prema državnom budžetu koji vlada predlaže za narednu godinu odgovornost prvenstveno snosi vladajuća većina, koja je raznovrsnim poslovničkim trikovima (na primer, sa mnogobrojnim svojim “fiktivnim amandmanima” u okviru famoznih 2.000 amandmana na tekst zakona o budžetu za 2019. godinu) i uglavnom “lapidarnim” ekspozeima ministara finansija o planiranoj ekonomskoj politici, faktički pokazala da u njoj dominira shvatanje da je budžet “poklon Vlade narodu” i da o njemu i nije potrebna neka diskusija već da su potrebni samo aplauzi. Rečju, ove godine ispada da se o budžetu Srbije za 2019. godinu vodi rasprava samo između Vlade i njenog savetodavnog tela – Fiskalnog saveta.

Iako, iz nekog razloga, retko gledam TV prenose skupštinskih debata, imam utisak da je ove godine i “načelna rasprava” o budžetu Srbije za 2019. godinu pala u senku tekućih političkih atrakcija i novog regionalnog zaoštravanja oko Kosova povodom tamošnje odluke da se na robu srpskih i bosanskih izvoznika uvede prohibitorna taksa od 100 odsto, što je, dakako, apsurdno sa gledišta činjenice da je Priština preko Unmika potpisnik Cefta sporazuma. Na opasan način se tako i sa kosovske strane “legalizuje” okolnost da se trgovina između Srbije i severnog Kosova (pa i većeg dela Kosova u celini) uglavnom odvija po “švercerskim pravilima”.

No, najnovije “zaoštravanje” između Beograda i Prištine, sa gledišta predlagača budžeta Srbije za iduću godinu, deluje “korisno” na jedan šašav način jer opravdava budžetsko planiranje povećanih investicija u bezbednosne strukture. Elem, ako Kosovska skupština doista izglasa transformaciju svojih “bezbednosnih snaga” u vojsku Kosova, ispada logično da i Srbija poveća svoj vojni budžet. To jest, tako izgleda misle vodeći srpski političari i tako će to verovatno biti obrazloženo narodu.

Evo i nekoliko brojki koje iz sadržine Predloga budžeta Srbije za iduću godinu izdvaja beogradski Danas (3. decembra). Javne investicije iz republičkog budžeta se ovim predlogom zakona povećavaju za 30 odsto, sa 127 milijardi dinara ove godine na 165 milijardi dinara iduće godine. No, prema Fiskalnom savetu, čak 46 milijardi dinara od ovih investicija biće usmereno u “bezbednosni sektor” (dakle oko trećina ukupnih javnih investicija), i to pretežno za uvozno oružje i opremu.

Neko će reći da ulaganje samo oko 390 miliona evra u prilično osiromašenu i tehnološki prilično zastarelu bezbednosnu infrastrukturu nije ništa naročito (kad, na primer, toliko na svetskom tržištu košta samo jedan raketni sistem). Ipak bi, međutim, bilo finansijski mudro pronaći neku spoljnu politiku sa susednim zemljama koja ne bi podrazumevala i njihovo i naše sve veće naoružavanje. U tom slučaju bilo bi prostora i za ozbiljnije poresko rasterećenje i privrede i građanstva, bez čega i nema boljeg života.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side