10.04.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa

Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa
Protekle sedmice naši mediji su praktično prevideli vest iz Moskve, gde je Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, obelodanio da je njegova kompanija potpisala aneks ugovora sa Naftogas Ukrajinom (iz 2009. godine), u vezi sa nastavkom snabdevanja južnog suseda Ruske federacije prirodnim gasom.

U Milerovoj izjavi se, između ostalog, navodi: “Tekuća cena gasa u drugom kvartalu opašće na 247,18 dolara za hiljadu kubnih metara (HKM), s obzirom na odluku Vlade Rusije da Ukrajini ukine carinske troškove od 100 dolara. Sporazum reguliše mehanizam avansnog plaćanja, proceduru naručivanja zaliha, prihvatljive dnevne količine (od nula do 114 miliona kubnih metara na dan), kao i verifikaciju međusobnih dogovora i korišćenje gasa koji je već plaćen, ali koji nije preuzet od strane Naftogasa u prethodnom periodu. Gasprom neće zahtevati kazne za “uzmi ili plati” klauzulu za isporuke gasa u drugom kvartalu 2015. godine ...”

Zašto valja spomenuti ovu privrednu vest o nastavku trgovine prirodnim gasom između Rusije i Ukrajine? Prvo, ona bolje od drugih vesti upućuje na zaključak da se ratne tenzije na istoku Ukrajine smanjuju i da sporazum iz Minska daje zasad ohrabrujuće rezultate. Drugo, ova vest relativizira prethodne Milerove izjave da Evropa ne treba da računa na snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije preko Ukrajine, već od 2018. godine, kada bi navodno proradio Turski tok, dakle onaj gasovod koji bi već tada trebalo da stigne do granice s Grčkom (u šta niko realističan ne može da poveruje). Treće, ukida se načelo “puno za prazno” za Ukrajinu, što bi trebalo da znači i za sve ostale Gaspromove kupce, ukoliko su oni spremni da potegnu to pitanje.

Ono što bi možda trebalo staviti na prvo mesto, a četvrto je u ovom nabrajanju, to je da gornja vest na neki način daje uverljivost zapadnoevropskoj proceni da su prihodi Gasproma prošle godine opali za čak 70 odsto – zbog toga što je rat u istočnoj Ukrajini, uz secesiju Krima, uveo ovu mega-rusku kompaniju u srce geopolitičkog natezanja između Rusije i Zapada. Peto, cela priča o “smrzavanju Evrope” ako Rusija “zavrne slavine” na gasovodima preko Ukrajine, pokazala je svoje realistične limite i vest o kojoj sada govorimo udžbenički pokazuje da je snaga ekonomskog interesa u ovom slučaju nadjačala propagandno “nadgornjavanje” Rusije sa zapadnim svetom – pa je Gasprom prihvatio da prodaje svoj prirodni gas Ukrajini (na kraju grejne sezone) po prilično bednoj ceni, lišenoj gore spomenute “carinske takse”, jer taj gas nema kome drugom da proda.

Neko bi prilikom pogleda na gore citiranu Milerovu izjavu mogao da se zapita i zašto se ovih dana u Srbiji odlaže najavljeno pojeftinjenje prirodnog gasa za krajnje potrošače sa oko 400 dolara za hiljadu kubika na, kako se spekulisalo, svega oko 250 dolara po HKM – kad je Ukrajina već dobila upola manju cenu. A tranzitni troškovi kroz Ukrajinu i Mađarsku ne mogu potpuno opravdati razliku između ukrajinske i srpske cene. Odgovor na ovo pitanje suviše je ekonomski složen da bi se u ovu priču uvodio makar i u obliku krokija, ali bi on svakako morao u račun da uvede i raznovrsna “geopolitička naklapanja” koja su u Srbiji i dalje veoma popularna.

To rašireno geopolitičko “šamaranje” po činjenicama i po golim ekonomskim interesima u našim medijima dobilo je i svojevrsnu “slikovitu” dimenziju, pa se olako crtaju “energetske mape”, uglavnom sa nekim “budućim” interkontinentalnim cevovodima, koji će, navodno izmeniti odnos svetske političke moći, pa se “preskaču” i neugodne okolnosti da ponegde “fali” 100-200 kilometara spojke nekih gasovoda (kao u slučaju snabdevanja Srbije gasom iz Azerbejdžana preko Bugarske), a ponegde i više hiljada kilometara još i neprojektovanih gasovoda (Rusija – Kina), te da na nekim “strateškim pravcima” još niko prozaično nije iskopao nijedan ašov zemlje da bi se negde u budućnosti postavila kakva cevka.

Naravno, da je tu najčešće na delu puka politička propaganda, dosta unosna isključivo za lobiste jednog ili drugog političkog projekta, ali ta propaganda ne rešava ništa u vezi sa “javnim ekonomskim interesom” oko snabdevanja Srbije gasom, ma šta to značilo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side