10.04.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa

Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa
Protekle sedmice naši mediji su praktično prevideli vest iz Moskve, gde je Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, obelodanio da je njegova kompanija potpisala aneks ugovora sa Naftogas Ukrajinom (iz 2009. godine), u vezi sa nastavkom snabdevanja južnog suseda Ruske federacije prirodnim gasom.

U Milerovoj izjavi se, između ostalog, navodi: “Tekuća cena gasa u drugom kvartalu opašće na 247,18 dolara za hiljadu kubnih metara (HKM), s obzirom na odluku Vlade Rusije da Ukrajini ukine carinske troškove od 100 dolara. Sporazum reguliše mehanizam avansnog plaćanja, proceduru naručivanja zaliha, prihvatljive dnevne količine (od nula do 114 miliona kubnih metara na dan), kao i verifikaciju međusobnih dogovora i korišćenje gasa koji je već plaćen, ali koji nije preuzet od strane Naftogasa u prethodnom periodu. Gasprom neće zahtevati kazne za “uzmi ili plati” klauzulu za isporuke gasa u drugom kvartalu 2015. godine ...”

Zašto valja spomenuti ovu privrednu vest o nastavku trgovine prirodnim gasom između Rusije i Ukrajine? Prvo, ona bolje od drugih vesti upućuje na zaključak da se ratne tenzije na istoku Ukrajine smanjuju i da sporazum iz Minska daje zasad ohrabrujuće rezultate. Drugo, ova vest relativizira prethodne Milerove izjave da Evropa ne treba da računa na snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije preko Ukrajine, već od 2018. godine, kada bi navodno proradio Turski tok, dakle onaj gasovod koji bi već tada trebalo da stigne do granice s Grčkom (u šta niko realističan ne može da poveruje). Treće, ukida se načelo “puno za prazno” za Ukrajinu, što bi trebalo da znači i za sve ostale Gaspromove kupce, ukoliko su oni spremni da potegnu to pitanje.

Ono što bi možda trebalo staviti na prvo mesto, a četvrto je u ovom nabrajanju, to je da gornja vest na neki način daje uverljivost zapadnoevropskoj proceni da su prihodi Gasproma prošle godine opali za čak 70 odsto – zbog toga što je rat u istočnoj Ukrajini, uz secesiju Krima, uveo ovu mega-rusku kompaniju u srce geopolitičkog natezanja između Rusije i Zapada. Peto, cela priča o “smrzavanju Evrope” ako Rusija “zavrne slavine” na gasovodima preko Ukrajine, pokazala je svoje realistične limite i vest o kojoj sada govorimo udžbenički pokazuje da je snaga ekonomskog interesa u ovom slučaju nadjačala propagandno “nadgornjavanje” Rusije sa zapadnim svetom – pa je Gasprom prihvatio da prodaje svoj prirodni gas Ukrajini (na kraju grejne sezone) po prilično bednoj ceni, lišenoj gore spomenute “carinske takse”, jer taj gas nema kome drugom da proda.

Neko bi prilikom pogleda na gore citiranu Milerovu izjavu mogao da se zapita i zašto se ovih dana u Srbiji odlaže najavljeno pojeftinjenje prirodnog gasa za krajnje potrošače sa oko 400 dolara za hiljadu kubika na, kako se spekulisalo, svega oko 250 dolara po HKM – kad je Ukrajina već dobila upola manju cenu. A tranzitni troškovi kroz Ukrajinu i Mađarsku ne mogu potpuno opravdati razliku između ukrajinske i srpske cene. Odgovor na ovo pitanje suviše je ekonomski složen da bi se u ovu priču uvodio makar i u obliku krokija, ali bi on svakako morao u račun da uvede i raznovrsna “geopolitička naklapanja” koja su u Srbiji i dalje veoma popularna.

To rašireno geopolitičko “šamaranje” po činjenicama i po golim ekonomskim interesima u našim medijima dobilo je i svojevrsnu “slikovitu” dimenziju, pa se olako crtaju “energetske mape”, uglavnom sa nekim “budućim” interkontinentalnim cevovodima, koji će, navodno izmeniti odnos svetske političke moći, pa se “preskaču” i neugodne okolnosti da ponegde “fali” 100-200 kilometara spojke nekih gasovoda (kao u slučaju snabdevanja Srbije gasom iz Azerbejdžana preko Bugarske), a ponegde i više hiljada kilometara još i neprojektovanih gasovoda (Rusija – Kina), te da na nekim “strateškim pravcima” još niko prozaično nije iskopao nijedan ašov zemlje da bi se negde u budućnosti postavila kakva cevka.

Naravno, da je tu najčešće na delu puka politička propaganda, dosta unosna isključivo za lobiste jednog ili drugog političkog projekta, ali ta propaganda ne rešava ništa u vezi sa “javnim ekonomskim interesom” oko snabdevanja Srbije gasom, ma šta to značilo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side