15.11.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči
Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

Zbunjen pitanjem, pomislio sam da mu odgovorim da sam “upro” i protiv ostalih naših stranaka i njihovih lidera, a ne samo protiv te, sada sa veselim Ivicom na čelu. U magnovenju sam se snašao tako što sam primetio da nekadašnja zgrada Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine nije krečena već (brat-bratu) trideset godina. Dakle, još od vremena kada je Pokrajinski odbor SPS-a stavio svoju tablu na tu zgradu (i na sve zgrade SK i Socijalističkog saveza u Srbiji i Vojvodini). A to me upućuje na zaključak da ta stranka nije u stanju da se promeni, u saglasnosti sa svetskim i unutrašnjim društvenim promenama, nego samo menja poslodavce, u skladu sa privatnim interesima svojih čelnika.

Ergo, ako se neka politička stranka, poput SPS-a, hvali da je u protekle tri decenije (od osnivanja) bila oko 25 godina na vlasti ili u koaliciji na vlasti u SRJ i u Srbiji, a u Novom Sadu nije nijednom bila u stanju ni da okreči svoje sedište, onda to znači da ta stranka uvek računa da je pitanje njenog komfora i lepog izgleda dužnost nekih drugih, to jest građana ove zemlje, a ne dužnost njenih članova i korisnika.

Uzgred budi rečeno, odbacujem mišljenje jednog “okoštalog Lale” – da SPS u Vojvodini vode ljudi koji su u Novi Sad došli iz brdskih krajeva, gde se kuće grade od kamena, pa se zbog toga nikada i ne kreče. Dočim u Vojvodini, gde su kuće oduvek građene od blata, svaki dobar domaćin smatra da svoje “ognjište” treba da okreči bar jednom godišnje, da se ne bi sramotio pred selom.

Inače, gorespomenuta zgrada, željna bar molera, ako ne i reformatora, u Ulici Modene br. 5, izgrađena je još 1931, a gradnju su finansirali članovi Trgovačko-industrijske komore Vojvodine. Projekat zgrade izradio je arhitekta Milan Sekulić (kum i partner Dragiše Brašovana, koji je projektovao prelepo sedište Dunavske banovine u Novom Sadu), a reljefe na fasadi uradio je vajar Sreten Stojanović. Posle Drugog svetskog rata, 1954, ta zgrada je i zvanično dodeljena Pokrajinskom komitetu SK, pa je decenijama u suštini bila centar vojvođanske vlasti, a čuveni su i snimci iz oktobra 1988, kada je bila opkoljena protestantima protiv “autonomaša” i kada su oko nje leteli jogurti, koje su iz Novosadske mlekare poslali da se ti ljudi okrepe.

Ne verujem da je Pokrajinski odbor SPS-a u nekoj velikoj finansijskoj oskudici, pa ne može u Novom Sadu ni da okreči svoje pokrajinsko sedište. Možda čekaju da gradska vlast proceni da je reč o “koalicionoj fasadi”, pa da krečenje plate građani Novog Sada. Ili se možda čeka na neku temeljniju rekonstrukciju zgrade, kojoj je svojevremeno nestručno dodat jedan sprat koji je loše pokriven, pa zgrada prokišnjava. Para za rekonstrukciju trebalo bi da bude jer se pokrajinsko rukovodstvo odavno “stislo”, pa znatan deo zgrade izdaje u zakup (ne znam da li je tamo još smešten deo Univerziteta Braće Karić, ali znam da su dugo bili u prizemlju i suterenu i da su, navodno, skupo plaćali najamninu).

Možda postoji neki drugi, na primer, pravni razlog ili dvojba oko zgrade PO SPS-a, zbog kojeg se njegova zgrada ne kreči duže od tri decenije. No, pošto je reč o zgradi u centru Novog Sada, nekako je nezgodno da ona bude ruglo grada. Evo SNS, koji je vodeća stranka na vlasti u AP Vojvodini, ovih dana glanca zgradu Banovine i održava je baš onako kako bog zapoveda. U tom smislu mogao bi i SPS da uslovi novi vojvođanski koalicioni sporazum sa SNS-om i krečenjem zgrade PO SPS, a ne samo sinekurama za svoje čelnike. Uostalom, niko i ne očekuje da se zgrada okreči u crveno ili neku drugu boju primerenu levičarima. SPS je odavno “bez farbe”, odnosno neke ideologije koja bi ličila na levičarstvo, ali kao “vladajuća” opstaje u biračkom telu. Da li zbog društvene inercije ili zbog veštine Ivice Dačića, to ne bih znao da kažem.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side