26.06.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Spustili loptu na zemlju

Dimitrije Boarov: Spustili loptu na zemlju
Imam jednog prijatelja čija je uzrečica: treba spustiti loptu na zemlju. Kad mu se požalim da mi se čini da se društvena energija (ma šta to značilo) opet rasipa na politikantski dramatična natezanja sa balkanskim susedima, umesto da se ona fokusira na privredne i društvene reforme – on mi kaže da je to možda dobro, jer će realni potezi izazvati manje nepotrebne pažnje.

Na primer, dodaje on, sada je idealna prilika i da se dovrši “Briselski posao”, jer se srpska desnica sada najviše zabavlja “ruskom odbranom Republike Srpske” i veseli se navodnom povratku Rusije na Balkan, sa koga ova, uzgred budi rečeno, nikad nije ni odlazila.

Kada mu u tom kontekstu skrenem pažnju na ponižavajuće, gotovo kafansko naklapanje na temu ko u Srbiji treba od Rusije da traži veto na zasad tajanstvenu rezoluciju Saveta bezbednosti o Srebrenici, koji Moskva gotovo otvoreno nudi “ako mi budemo jasni” (?), on mi kaže da to treba ostaviti Dodiku, koji je već objavio da će od Putina tražiti “jedno petsto miliona evra”, ni manje, ni više. I, dakako, ponavlja da “i Dodika treba spustiti na zemlju”, jer mu NATO neće dati 501 milion evra da promeni stranu. A ko se od Rusa pomagao, taj više ne čita “ruske vjedomosti” koje izlaze u Beogradu, pod firmom “srpske nacionalne institucije”.

Kad mu tim povodom iznesem utisak da Kremlj ima više aktivista i simpatizera u beogradskoj štampi nego u vladi i našim obaveštajnim agencijama, on mi mrtav hladan odgovara da ne brinem i da se na toj relaciji odnos snaga nikad ne menja u korist “glasnosti”, otkako je sveta i veka. Uostalom, zar naš ministar inostranih poslova, Ivica Dačić, pored svih tih proruskih entuzijasta, nije morao direktno od šefa Gasproma da čuje da nam je Evropska unija “zabila nož u leđa” (kako se izrazio jedan tabloid) projektom Istočnog gasnog prstena koji će navodno zaobići Srbiju, a u koji je pozvala čak i Ruse, samo da nama napakosti. Dačiću je ta poverljiva informacija odmah iskočila iz usta, pa je gest Evropske unije nazvao “nezamislivim licemerjem”.

Tako ispada da Dačić pre dve godine nije znao, kada je u Briselu kao premijer Vlade Srbije potpisivao ugovor o finansiranju gasne konekcije Niš-Dimitrovgrad-Bugarska, čemu služi ta konekcija i nije stigao da krajem maja ove godine čita novine u kojima je više puta objavljeno kuda bi mogli ići produžeci Transanadolijskog gasovoda, pa je to čak i nacrtano u mapama. Otuda je, šokiran, licemerima nazvao one sa kojima sutra treba da pregovara o otvaranju poglavlja u sporazumu o ulasku Srbije u EU. Na to mi spomenuti prijatelj kaže da je Dačić već spušten na zemlju, ali da u ovom slučaju ni to ne može pomoći našoj spoljnoj politici, a ni OEBS-u.

Kad tom prijatelju iznesem bojazan da u Hrvatskoj na nerešenim ekonomskim problemima naglo jačaju fašističke snage, što bi moglo dati snažan vetar u leđa i srpskim fašistima, on mi kaže da će taj talas splasnuti, čim u Zagrebu prođu parlamentarni izbori, na kojima ne isključuje loš rezultat HDZ-a. Bolje reći – neočekivano slabu pobedu Tuđmanovih siročića. Uostalom, kaže mi taj prijatelj, neka i Hrvati vide koliko košta i dokle doseže “državna neovisnost”. Čim to shvate, spustiće se na zemlju.

Kad tom prijatelju iznesem brigu zbog Grčke krize i Sirize, a naročito zbog mogućnosti da Atina napusti evro zonu, taj prijatelj iznosi mišljenje da su pregovori Brisela i Atine besmisleni, jer je Grčka ionako propala, te da je svejedno da li će penzije biti smanjene u evrima ili ponovo u drahmama. Kao i da se nada da će obe strane spustiti loptu na zemlju.

S tim u vezi mi kaže da je u Srbiji sada glavni hit među bogatima – kupovina vila na Egejskom moru, kojima je sada veoma pala cena. Odmah sam mu rekao da se ne laća tog posla i podsetio sam ga na staro kinesko pravno pravilo – ako prodavac kuće kasnije osiromaši, kupac je dužan da ga primi pod stari krov besplatno. Jer, Siriza bi se mogla dosetiti tog pravila, radi pravde i humanosti. Odgovorio mi je da se ne sekiram i spustim loptu na zemlju, jer on ionako nema para ni za letovanje, a nekmoli za kupovanje, ni u zemlji, a pogotovu ne u inostranstvu. Tu mu nikakvi Vučićevi vaučeri ne mogu pomoći.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side