26.06.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Spustili loptu na zemlju

Dimitrije Boarov: Spustili loptu na zemlju
Imam jednog prijatelja čija je uzrečica: treba spustiti loptu na zemlju. Kad mu se požalim da mi se čini da se društvena energija (ma šta to značilo) opet rasipa na politikantski dramatična natezanja sa balkanskim susedima, umesto da se ona fokusira na privredne i društvene reforme – on mi kaže da je to možda dobro, jer će realni potezi izazvati manje nepotrebne pažnje.

Na primer, dodaje on, sada je idealna prilika i da se dovrši “Briselski posao”, jer se srpska desnica sada najviše zabavlja “ruskom odbranom Republike Srpske” i veseli se navodnom povratku Rusije na Balkan, sa koga ova, uzgred budi rečeno, nikad nije ni odlazila.

Kada mu u tom kontekstu skrenem pažnju na ponižavajuće, gotovo kafansko naklapanje na temu ko u Srbiji treba od Rusije da traži veto na zasad tajanstvenu rezoluciju Saveta bezbednosti o Srebrenici, koji Moskva gotovo otvoreno nudi “ako mi budemo jasni” (?), on mi kaže da to treba ostaviti Dodiku, koji je već objavio da će od Putina tražiti “jedno petsto miliona evra”, ni manje, ni više. I, dakako, ponavlja da “i Dodika treba spustiti na zemlju”, jer mu NATO neće dati 501 milion evra da promeni stranu. A ko se od Rusa pomagao, taj više ne čita “ruske vjedomosti” koje izlaze u Beogradu, pod firmom “srpske nacionalne institucije”.

Kad mu tim povodom iznesem utisak da Kremlj ima više aktivista i simpatizera u beogradskoj štampi nego u vladi i našim obaveštajnim agencijama, on mi mrtav hladan odgovara da ne brinem i da se na toj relaciji odnos snaga nikad ne menja u korist “glasnosti”, otkako je sveta i veka. Uostalom, zar naš ministar inostranih poslova, Ivica Dačić, pored svih tih proruskih entuzijasta, nije morao direktno od šefa Gasproma da čuje da nam je Evropska unija “zabila nož u leđa” (kako se izrazio jedan tabloid) projektom Istočnog gasnog prstena koji će navodno zaobići Srbiju, a u koji je pozvala čak i Ruse, samo da nama napakosti. Dačiću je ta poverljiva informacija odmah iskočila iz usta, pa je gest Evropske unije nazvao “nezamislivim licemerjem”.

Tako ispada da Dačić pre dve godine nije znao, kada je u Briselu kao premijer Vlade Srbije potpisivao ugovor o finansiranju gasne konekcije Niš-Dimitrovgrad-Bugarska, čemu služi ta konekcija i nije stigao da krajem maja ove godine čita novine u kojima je više puta objavljeno kuda bi mogli ići produžeci Transanadolijskog gasovoda, pa je to čak i nacrtano u mapama. Otuda je, šokiran, licemerima nazvao one sa kojima sutra treba da pregovara o otvaranju poglavlja u sporazumu o ulasku Srbije u EU. Na to mi spomenuti prijatelj kaže da je Dačić već spušten na zemlju, ali da u ovom slučaju ni to ne može pomoći našoj spoljnoj politici, a ni OEBS-u.

Kad tom prijatelju iznesem bojazan da u Hrvatskoj na nerešenim ekonomskim problemima naglo jačaju fašističke snage, što bi moglo dati snažan vetar u leđa i srpskim fašistima, on mi kaže da će taj talas splasnuti, čim u Zagrebu prođu parlamentarni izbori, na kojima ne isključuje loš rezultat HDZ-a. Bolje reći – neočekivano slabu pobedu Tuđmanovih siročića. Uostalom, kaže mi taj prijatelj, neka i Hrvati vide koliko košta i dokle doseže “državna neovisnost”. Čim to shvate, spustiće se na zemlju.

Kad tom prijatelju iznesem brigu zbog Grčke krize i Sirize, a naročito zbog mogućnosti da Atina napusti evro zonu, taj prijatelj iznosi mišljenje da su pregovori Brisela i Atine besmisleni, jer je Grčka ionako propala, te da je svejedno da li će penzije biti smanjene u evrima ili ponovo u drahmama. Kao i da se nada da će obe strane spustiti loptu na zemlju.

S tim u vezi mi kaže da je u Srbiji sada glavni hit među bogatima – kupovina vila na Egejskom moru, kojima je sada veoma pala cena. Odmah sam mu rekao da se ne laća tog posla i podsetio sam ga na staro kinesko pravno pravilo – ako prodavac kuće kasnije osiromaši, kupac je dužan da ga primi pod stari krov besplatno. Jer, Siriza bi se mogla dosetiti tog pravila, radi pravde i humanosti. Odgovorio mi je da se ne sekiram i spustim loptu na zemlju, jer on ionako nema para ni za letovanje, a nekmoli za kupovanje, ni u zemlji, a pogotovu ne u inostranstvu. Tu mu nikakvi Vučićevi vaučeri ne mogu pomoći.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side