30.01.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Srpska Siriza

Dimitrije Boarov: Srpska Siriza
Paralelno sa rastom problema i dilema koje opterećuju Evropsku uniju u Srbiji se, izgleda, pokreće nova antievropska ofanziva, jer se svako nada da će se sutra možda nametnuti kao „srpska Siriza“.

Pored već odavno organizovanih grlatih protivnika ulaska Srbije „u uniju“, koji navodno neće da postanemo „briselska kolonija“, formiraju se i nove otadžbinske organizacije za odbranu „srpskog stanovišta“ od „evropske pošasti“. Istina, još se ne zna da li se novi „centri otpora“ Evropi podstiču samo da bi se zaustavila oficijelna politika ulaska Srbije u evropsku zajednicu i sačuvalo savezništvo sa „svetskim pravoslavljem“ i vodećom slovenskom državom, velikom Rusijom, ili je možda reč o interesu vladajuće koalicije da „fragmentira“ antievropske snage i tako oslabi pritisak „zdesna“ na svoju vladavinu.

Neko će reći da grčka Siriza ideološki i „ontološki“ pripada levici, pa da srpske „suverene desničare“ u tom smislu ne bi trebalo sumnjičiti da teže imitaciji pokreta iz komšiluka, ali se takva primedba može odbaciti kao irelevantna, s obzirom na to da klasične podele u ideološkom spektru Srbije „posle Miloševića“ više nemaju nikakav značaj.

Nije neobično da i ekstremno socijalne i ekstremno nacionalne projekte najgorljivije zagovaraju intelektualci po profesiji, najčešće profesori, a i neki afirmisani umetnici koji se plaše da će se narod okrenuti trci za novcem, a bataliti značaj duhovne i kulturne elite za učvršćivanje nacionalnog identiteta i suvereniteta. Ta pojava nije samo srpska, setimo se samo da su ajatolaha Homeinija na vlast doveli iranski pariski studenti ili da je Pol Pot bio obrazovan u nesvrstanom Beogradu. Uostalom, ne moramo ići u prošlost da jasno uočimo „nesporazum“ između dobrih intelektualnih namera i krvoločne realizacije apstraktnih političkih projekata.

Evo, u Večernjim novostima od protekle subote poznata „antiglobalistkinja“ i Amerikanka, profesorka francuskog jezika koja živi u Parizu Dajana Džonston, izjavila je da ne vidi nikakvu korist  za Srbiju od „predaje svog suvereniteta evropskim silama“, te osim geografskog, ne vidi nijedan drugi razlog zašto se Srbija ne bi „okrenula razvijanju odnosa  sa ostatkom sveta, uključujući Rusiju i Kinu“. Gospođa Džonston je, moguće i nehotice, rekla pravu stvar, reč je o geografiji protiv koje nikad niko nije uspeo da se izbori. To bi ona, kao antiglobalistkinja i kritičar američkih planetarnih doktrina, morala dublje da razume.

Da uzmemo i jedan svež „levičarski primer“ profesorskih konstrukcija. Uvaženi profesor političkih nauka i moj srdačni poznanik  Čedomir Čupić već godinama zagovara zakon o poreklu imovine, zajedno sa mnogim drugim entuzijastima. Ovaj profesor, čija stručna kompetencija zaslužuje respekt, u novosadskom Dnevniku (od 21. januara) iznosi stav da bi takav zakon bio najznačajnije oruđe u borbi protiv korupcije jer bi se, navodno, preko njegove primene „utvrdili svi nelegalni tokovi koji se odvijaju u jednoj zemlji“, a sva imovina za koju imalac ne može da obezbedi potvrdu o poreklu mogla bi se od takvog oduzeti i upotrebiti kao javno dobro. Na udaru bi bili prvo pripadnici državnog aparata, zatim tajkuni i političari, jer „čim završite sa bogatašima, nemate problem ni sa političarima“.

Problem sa zalaganjem profesora Čupića je u tome što ispada da on ne ulazi dublje u problem „društvene sile“ koja bi obezbedila ovakvu „antikorupcijsku katarzu“ Srbije, a ne bi joj zasela na grbaču. A čini se da ne razume ni zašto iz Vlade Srbije upravo sada kreću inicijative o „ispitivanju porekla prvog miliona“ kod tajkuna u Srbiji – pa se njegova stara ideja osvežava upravo u tom kontekstu. Politička kampanja protiv bogatih, naime, stari je lek za stišavanje krupnih socijalnih problema većine ljudi u nekom društvu. To ne treba dokazivati. U stvari, da se gorko našalim, od ispitivanja porekla imovine kod nas bi trebalo dublje ispitati „poreklo gole egzistencije“.

Sve to ne znači da Srbiji nije potrebna poreska reforma i reorganizacija poreskog aparata da bi se umanjila mogućnost da se raskol između bogatih i siromašnih dalje širi i tako stvara socijalna osnova za sutrašnji nastanak neke naše „srpske Sirize“. Uostalom, i Evropska unija izgleda menja paradigmu ekonomske politike da bi blagovremeno suzbila tendenciju političke radikalizacije u prezaduženim zemljama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 31.01.2015, 19:21h Slavica

    Sta li vas, gospodine Boarov, u godinama koje imate, tera da se ovako brukate?

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side