09.05.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Štednja i platni razredi

Dimitrije Boarov: Štednja i platni razredi
Kada sam prvi put gledao Nušićevu „Gospođu ministarku“, pre veoma mnogo godina, nije mi baš bio jasan lajtmotiv nekih junaka ove komedije – da im se „izradi klasa“ u državnoj službi (to jest viši rang sa većom platom u činovničkoj hijerarhiji).

Naime, bilo je to vreme „socijalističkog samoupravljanja“, koje je simulirano i u državnim ustanovama, a i u birokratskom aparatu, pa nisu više postojale „platne klase“ ili „platni razredi“, već su postojali „društveni dogovori i samoupravni sporazumi o raspodeli“, koji su na kraju razrađivani u famoznim „pravilnicima o nagrađivanju prema radu“.

Jednom sam (pre četrdeset godina) i sam bio u nekoj komisiji RTV Novi Sad za izradu nove sistematizacije radnih mesta, sa nekim bodovima i koeficijentima, koji su taj akt povezivali sa pravilnikom o raspodeli ličnih dohodaka. Trebalo je, uprošćeno govoreći, proceniti da li matičnoj kući više vredi majstor svetla ili urednik neke emisije, šef računovodstva ili šef protivpožarne zaštite.

Posle sedam dana mučnog i celodnevnog zasedanja te komisije i utvrđenog pravilnika, s kojim niko nije bio zadovoljan – i oni koji su dotle imali mnogo prijatelja među kolegama, ostajali su bez ijednog, a ja sam tada prvi put shvatio da će socijalizam kao istorijski model organizovanja društva – sigurno uskoro propasti. Tako je i bilo.

Sada vidim da se najavljuje povratak na sistem „platnih razreda“. To je još jesenas najavio ministar finansija Lazar Krstić, a prošle nedelje je o sistemu platnih razreda, koji će se navodno uvesti do kraja godine, govorila i Kori Udovički, u svom prvom intervjuu u svojstvu potpredsednice vlade i ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu (Blic, 4. maja). Ona je kao glavni razlog za povratak na platne razrede navela da je potrebno da se „stvari moraju postaviti na jasan, pravedan i realan način i da moramo znati šta je to što se može platiti, a šta ne“.

Tome je još dodala da narod muči nepravda što „zaposleni na jednom mestu zarađuju mnogo više od nekog na drugom, koji obavlja isti posao“, a „to ne samo što je nepravedno već i košta“. Pa je navela primer vozača u ministarstvu koji mnogo manje zarađuje od vozača u nekoj državnoj agenciji, itd.

Prvo što sam pomislio kada sam pročitao intervju Kori Udovički je da je velika šteta što je jedna toliko svetski obrazovana i iskusna ekonomistkinja usmerena na jedan toliko dosadan i zamršen posao, kakav je uvođenja reda u sistem plaćanja državnih činovnika, diplomata, lekara, profesora, policajaca, vojnika. A taj njen posao, po mom uverenju, neće doneti ni neku bitnu budžetsku uštedu, a, pogotovu, ni neku pravdu. A pri tome će posvađati vladu sa najmoćnijim i najprivilegovanijim socijalnim slojem u ovoj siromašnoj državi, onim koji radi kod države kao poslodavca.

Možda ministarka Udovički, budući da nije pravnik, ni ne zna sve „scile i haribde“ našeg pravnog sistema, posebno radnog zakonodavstva, a verovatno i nije svesna da će posle zavođenja platnih razreda naš sudski sistem, garantujem, zapljusnuti cunami još nekoliko miliona tužbi „oštećenih“ državnih uposlenika. A nema te tužbe za platu ili radno mesto koju naši sudovi nisu prihvatili poslednjih decenija, što, opet, kao i u mnogim drugim slučajevima, upućuje na zaključak da je budžet države u Srbiji – Alajbegova slama.

Istina, verovatno sam prerano počeo da kritikujem namere ministarke Udovički, pošto još ne znamo u kom će se opštem kontekstu reforme javnog sektora pojaviti platni razredi, ko će zaposlene smeštati u te platne razrede i da li će doista doći do neke „fiskalne decentralizacije“ koju je ona, takođe, spomenula, pa će se sa centralnog nivoa određivati samo „nokširi“ u kojima će lokalne samouprave, sa svojim aparatima i javnim sektorima, moći slobodno da plivaju.

Zbog toga moramo sačekati da ceo projekat Vlade, odnosno Kori Udovički, gledamo u punoj celini, a zasad možemo samo raspredati šta može doneti već vidljiva politika „pritezanja“ javnog sektora sa svih strana – prvo, sa pomeranjem njegovog radnog vremena u jutarnje sate, zatim sa smanjivanjem plata u tom sektoru za 10 odsto do kraja godine, a na kraju (verovatno) i sa sistemom „premeštaja“ iz organa i institucija gde zaposlenih ima previše, u sredine gde državnih nameštenika ima premalo. (Nekada su i budući vodeći ljudi Srbije i Jugoslavije, pre 100 ili 80 godina počinjali karijere u Prilepu, Peći ili Čajetini, iako su se školovali u Beogradu ili Zagrebu, a nisu merkali mesto, uz pomoć mama i tata, u Siepi i Ratelu ili u Parizu i Londonu.)

Ipak, čak i ako plan uvođenja reda u javni sektor bude koliko-toliko uspešan, a svakako je potreban, to, naravno, ne može rešiti pitanje njegovog finansiranja, ma koliko on postane i jeftiniji i racionalniji. Za one koji stvaraju novac za javni sektor potreban je neki drugačiji plan.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side