24.07.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Strah od pomirenja

Dimitrije Boarov: Strah od pomirenja Foto: Miloš Ćirković
Jednom sedmično, pored nekoliko dnevnih listova koje pratim redovno, kupim i beogradske Večernje novosti, da vidim šta ima novog kod starih boraca za “srpsku istinu”.

Tako sam protekle nedelje kupio primerak ovog lista - da proverim da li slučajno ima ničeg novog u ovom glasilu, važnom za značajan deo najšire publike u Srbiji. Međutim, u tom listu se poslednjih četvrt veka, izgleda, stalno peva ista pesma. Naime, i u ovom primerku Večernjih novosti, kao i stotinu puta ranije, među glavnim junacima lista su Rajko Petrov Nogo, Danijel Šifer i Peter Handke. Te tekstove nisam ni pokušao da pročitam ponovo, jer sam ih tokom devedesetih čitao mnogo puta, pokušavajući da razumem kako oni koji se predstavljaju kao pisci i filozofi mogu zagovarati “kolektivne vrline”, “kolektivne krivice” i druge gluposti, te tako objektivno ići niz dlaku stereotipima svakog, a naročito srpskog nacionalizma. Nešto drugo mi je privuklo pažnju.

Primetio sam, naime, još na naslovnoj strani Večernjih novosti od 19. jula, da je i ovaj list na kraju “sedmice razglabanja o pomirenju na Balkanu” ovoj temi, što direktno, što indirektno, posvetio najveću pažnju. To se vidi i po tome što je “noseći intervju” obavljen sa Leonidom Rešetnjikovim, direktorom Ruskog instituta za strateška istraživanja, a čitava stranica lista posvećena je i traganju za odgovorom na pitanje: “Zašto nema pomirenja na Ju prostorima?”. Dakle, intervju sa Rešetnjikovim nosi naslov – “Granice na Balkanu su veštačke i privremene”, a analitički tekst o pomirenju, istaknut i na prvoj stranici lista, naslovljen je - “Zapad voli da stalno budemo na ivici rata”. Kako bi malo domišljatiji čitalac Večernjih novosti trebalo da razume ova dva naslova?

Rešetnjikov taj zadatak čitaocu čini gotovo lakim, jer eksplicitno kaže da su granice na Balkanu “veštačke i privremene”, pošto su “veštački nametnute spolja, na štetu srpskog naroda”. Tu “privremenu nepravdu” on upoređuje sa sličnom “nepravdom” učinjenom ruskom narodu, pa i sa doskorašnjom “nepravdom” učinjenom nemačkom narodu – što mu (zbog trećeg slučaja) daje mogućnost da kaže da je diplomatski put do ispravke granica “najpoželjniji”, ali je njegov ključni stav, ipak, da “borba za ujedinjenje nacije i za samostalnost često ne biva mirna”.

Ergo, kako drugačije razumeti Rešetnjikova nego kao zagovornika mišljenja da pomirenje na Balkanu nije moguće dok “veštačke i privremene granice” ne postanu “nacionalne granice”, a dotle se, kako sam Rešetnjikov kaže “treba setiti cara Lazara”, jer “Bog ne traži pobede, već hrabrost”. U krajnjoj konsekvenci, čitalac Večernjih novosti može iz ovog intervjua izvući zaključak da Rusija ne osuđuje ratove za “nacionalne teritorije” i da je pre “nacionalnog ujedinjenja” ne zanima nikakvo pomirenje, jer bi ono zapravo bilo veštačko, privremeno i nametnuto spolja.

Drugi naslov da “Zapad voli da stalno budemo na ivici rata”, nad tekstom posvećenom konstataciji da dve decenije od kraja rata u Hrvatskoj i Bosni, narodi Balkana nisu bliži suštinskom pomirenju, čini se da je više “urednička kreacija” nego što ima podlogu u novinarskoj analizi. Istina, neki od sagovornika novinara-autora ovog teksta izneli su mišljenje da bi se “narodi između sebe nekako i razumeli, ali ključan problem su političke igre velikih država, pre svega Nemačke, Britanije i SAD” (istoričar Čedomir Antić), iz čega bi se moglo razumeti da su zapadne velike sile prepreka narodima Balkana da se nekako izmire. Možda je urednik Večernjih novosti na tu konstataciju oslonio spomenuti naslov – da je Zapad zapravo kriv zbog nedostatka pomirenja na Balkanu, jer mu navodno odgovara da stalno budemo na ivici rata.

Na kraju dana, kada saberemo ovde izdvojene dve priče sa naslovnice Večernjih novosti, efekat bi bio sledeći: dok Rusija “ne isključuje” ni ratove za nacionalno ujedinjenje na Balkanu, Zapad nas drži na ivici rata da bi mogao da arbitrira na Balkanu – a mi uprkos svima njima treba da se mirimo na Balkanu. Tako u krajnjoj liniji ispada da ne samo u Srbiji, nego i širom sveta postoji strah od pomirenja na Balkanu. Rusija u tom slučaju ne bi mogla da štiti Srbe i Srbiju, Zapad bi ostao bez Srba i Srbije kao pravog balkanskog protivnika, a Večernje novosti bez publike. U stvari, najviše bi izgubili balkanski političari i “nacionalni radnici” – ali to je već suviše dugačka priča.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 24.07.2015, 12:20h Kako razumeti... (3)

    "Dakle, intervju sa Rešetnjikovim nosi naslov – “Granice na Balkanu su veštačke i privremene”, a analitički tekst o pomirenju, istaknut i na prvoj stranici lista, naslovljen je - “Zapad voli da stalno budemo na ivici rata”. Kako bi malo domišljatiji čitalac Večernjih novosti trebalo da razume ova dva naslova?" ... - Eh, gospodine Boarov, jasno je kako! Zaludu vaše (i mnogih drugih pametnih ljudi) racionalne reči! Srbijom su najveći deo XIX I XX veka vladali mračni popovi koji su u još mračnijim ruskim popovima imali pokrovitelje i svoje idole. Ruski carevi i njihovi imperijalni apetiti smatrani su u Srbiji - vrhuncem PROGRESA! Jedan kratak period u XX veku, posle II svetskog rata, duhom Srbije vladali su STALJINISTI - "levičarska" reinkarnacija RUSKOG IMPERIJALIZMA. Njih se oslobodio onaj srbomrzitelj (naravno Hrvat i jednovremi agent kominterne, Vatikana, perfidnih Engleza i, naravno, američke CIa-e) Josip Broz. A onda se Srbija oslobodila: zavladala je demokratija Slobe-Slobode sa drugim demokratskim ("levim", "centrističkim", "desnim") "građanskim" i inim partijama... Popovi SPC su vaskrsli veru u svespasavajuću RUSIJU PRAVOSLAVNUJU - VRHUNAC ČOVEKOLJUBLJA (a naročito SRBOLJUBLJA), a "građanske demokratske" stranke u novoj srBskoj SLOBODI prvo su kao žrtve Brozove (kako vole da ga zovu) despotije rehabilitovale - STALJINISTE ("golootočke mučenike", kako vole da ih nazivaju)... Kako razumeti? Eto, tako...

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side