16.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strah od recesije

Dimitrije Boarov: Strah od recesije
U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

Pitanje je da li su ove dve vesti u izvesnoj kontradiktornosti. Na prvi pogled, nema, ali kada se stvari pogledaju dublje, možda te dve vesti deluju razroko.

Naime, centralne banke obično snižavaju svoje kamate stope iz straha od moguće dolazeće privredne recesije, a u želji da pojačaju kreditnu aktivnost, dok se državni investicioni ciklusi obično najavljuju kada neka država računa da će povećanim investicijama (i povećanim zaduživanjem) ubrzano podići stopu privrednog rasta da bi očuvala kreditnu sposobnost. U našem slučaju problem deluje nešto jednostavnije. Jer, niti je referentna kamatna stopa NBS naročito efikasan privredni instrument u privredi u kojoj se četiri petine kredita indeksira u evrima, a javni dug je i dalje iznad 50 odsto BDP-a, niti se najava novog državnog investicionog ciklusa može posmatrati izvan narastajuće predizborne retorike državnog vrha uoči predstojećih parlamentarnih izbora sledeće godine – a ta retorika u Srbiji malo koga obavezuje.

Neki stručnjaci, poput Đorđa Đukića, smatraju da je NBS zakasnila sa energičnijim smanjenjem referentne kamatne stope, kad su pre nje i američki FED i Evropska centralna banka (smanjili, odnosno zadržali nisku kamatnu stopu), takođe iz straha od nove svetske recesije. Iako američka privreda još ne posrće, a pad nemačke industrije u junu (od 1,5 odsto) još nije dramatičan, pa Berlin i dalje knjiži velike suficite kako u robnoj razmeni sa svetom tako i na tekućem računu platnog bilansa. Ipak, strah svetskih emisionih bankara od nove krize nije bezrazložan, s obzirom na politički veoma rovitu globalnu atmosferu u kojoj jedino dobro plivaju neodgovorni lideri.

U Srbiji je volumen “repo operacija” (kad NBS trguje hartijama od vrednosti) relativno mali, a razlika između referentne kamate i one koju plaćaju privrednici koji se zadužuju u dinarima (oko 5 odsto), te građani (čak 10 odsto), pa dosadašnji pokušaji da se privredna konjunktura u Srbiji pogura sniženjem kamata nisu dali naročiti efekat. Pri tome treba imati u vidu da NBS s razlogom mora da igra oprezno jer, na jednoj strani, kod naroda nije zaboravljena Miloševićeva inflaciona stihija početkom devedesetih godina prošlog veka, a na drugoj strani Srbija ne sme ponovo da se kocka ni sa ovim niskim kreditnim rejtingom u svetu, koji je mukotrpno stican da bi se država nedavno mogla povoljno zadužiti na svetskom tržištu za onu milijardu evra.

Najavu novog investicionog ciklusa od 12 milijardi evra u naredne četiri godine, koju je izrekao predsednik Vučić, većina stručnjaka ne shvata suviše ozbiljno i smešta je u buduću predizbornu reklamnu platformu njegove stranke. U stvari, ako bi privredne prilike u Srbiji išle uvis po nekoj normalnoj krivulji, finansijski gledano, taj ciklus ne bi imao neko baš “kejnzijansko obeležje” jer država ne bi morala ići u neke duboke minuse. Međutim, kada predsednik kaže da bi u tom ciklusu (dakle za četiri godine) gradovi Srbije sredili kanalizaciju i obezbedili čistu pijaću vodu (na primer), onda malo ko u to veruje. Prvo, za takav poduhvat bila bi potrebna hitna fiskalna decentralizacija, kojoj današnji tip sistema u Srbiji, blago rečeno, nije sklon. Zatim, bi trebalo da se dovedu u red lokalne administracije i koliko-toliko sredi urbanistički haos. Pre svega toga morala bi biti rehabilitovana urbanistička struka, koju su na marginu gurnuli sebični interesi lokalnih političara iz vladajuće koalicije, itd. U stvari, nacionalni investicioni ciklus će se verovatno svesti na finansiranje izgradnje beogradskog metroa, ali to je teško “prodati” celom biračkom telu Srbije.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side