21.06.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji
Vest da je hrvatski veletrgovac Ivica Todorić, to jest njegov trgovačko-proizvodni koncern Agrokor, preuzeo kontrolni paket akcija u slovenačkom trgovinskom lancu Merkator za 450 miliona evra, već je izazvala niz komentara u srpskim tabloidima u kojima se zdušno zaključuje da će ova transakcija iz Ljubljane imati značajne posledice i na tržištu Srbije jer će, objedinjujući ovde svoju već postojeću mrežu, pod firmom Idea, sa Merkatorovim tržnim centrima i prodavnicama u Srbiji, hrvatski biznismen steći udeo na našem maloprodajnom tržištu od blizu 40 odsto.

To, na jednoj strani, znači da će u maloprodaji u Srbiji doći do neke vrste „duopola“ hrvatskog Agrokora i belgijskog Delezea, a na drugoj strani, što navodno brine srpske tabloide, „hrvatski tajkun“ će steći poziciju da „preko noći ojača i svoj i inače značajan društveno-politički uticaj“ i u regionu i u Srbiji. Tako, na primer, piše u poslednjem broju ovdašnjeg nedeljnika Akter u „kover storiju“ naslovljenoj uz očiglednu nacionalnu strepnju: „Hrvatska kontrola nad srpskim tržištem“.

Dakako, i deo slovenačke štampe je takođe iz sličnih razloga zabrinut zbog prodaje Merkatora Todoriću, pa i tamo pišu da njihova vlada napušta slovenački nacionalni interes, pritisnuta krizom u svom bankarskom sektoru.

Uzgred budi rečeno, slična halabuka u slovenačkoj javnosti i medijima prošle godine sprečila je Todorića da kupi kontrolni paket akcija u Merkatoru za 832 miliona evra, pa ga je ove godine morao platiti skoro duplo manjim kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Toliko o „učinkovitosti“ nacionalnog oklevanja da se prodaju navodno vitalni „nacionalni resursi“ dok još imaju pristojnu cenu.

Ne ulazeći ovde u složeno pitanje zašto svaki trgovinski lanac mora stalno da se širi pod pritiskom prirode delatnosti i rigoroznog zakona ekonomije obima (da bi opstao u konkurenciji divova), ovde ćemo ograničiti pažnju samo na pitanje spomenutog „društvenog i političkog uticaja“ vlasnika takvih megatrgovaca na države u kojima posluju i u kojima zahvataju znatan udeo finalne prodaje.

Prvo treba primetiti da Todorić doista nije u samoj Hrvatskoj bio na udaru nekih velikih medijskih kampanja, što neki srpski posmatrači smatraju da je posledica njegovog uticaja na tamošnju medijsku industriju, pa i na tamošnju politiku.

Ne potcenjujući taj mogući uticaj, moramo primetiti da Agrokor ipak nije imao takav teret hipoteka i afera kakve su imali vlasnici drugih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj koje je postepeno preuzimao kada su padali u krizu, a teško je dokazati i da je imao direktan uticaj na bilo koju hrvatsku vladu, koje su proteklih osam godina bile pod paskom i nadzorom evropskih institucija u procesu pregovaranja o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.

A šta se, glede tog „društvenog i političkog uticaja“, može očekivati od dolaska Todorića za „drugog najvećeg“ trgovaca u Srbiji? Pa, posle hapšenja Miškovića, i to posle prodaje njegovog trgovinskog lanca Delezeu, teško se može očekivati da će Todorić u Beogradu biti u prilici da „usmerava“ neke političke snage u Srbiji, dočim „društveni uticaj“ Agrokora sigurno neće biti beznačajan. Jer, svakodnevica kupovanja dakako utiču na svako društvo, pa je modernizacija maloprodaje poslednjih decenija verovatno jedna od retkih pozitivnih tekovina tranzicionog procesa i u Srbiji.

Naravno, najtugaljivije je pitanje koliko svaki veliki trgovac utiče i na razvoj industrije i poljoprivrede na određenom državnom tržištu, ako sem profitnih ima i neke druge ciljeve ili, ako je stranac, ako u državi u kojoj mu je sedište dobija određene benefite da bi favorizovao domicilnu proizvodnju na stranim tržištima na kojima je uhvatio trgovačku poziciju.

Savremeni razvoj velike maloprodaje, kaže gola empirija, u velikoj je meri pokazao da je profitni motiv svakog velikog trgovca jači od nekakvih „nacionalno obojenih ciljeva“ vlasnika megatrgovina – a to se videlo i u Srbiji, gde još nije otkriveno da su „strani trgovački lanci“ izbegavali domaće proizvođače i favorizovali uvoznu robu iz „nacionalnih razloga“ – već su to činili, kad su činili, samo zbog toga što je ta roba bila jeftinija i kvalitetnija.

Jedino što je sigurno „mana“ stranih vlasnika megatrgovina u Srbiji je to što je takve vlasnike teško uhapsiti kada se proceni da su suviše zaradili. A prednost je što, s vremena na vreme, mogu biti optuženi za preveliku skupoću u radnjama i za „stranu eksploataciju“ domaćeg radnog naroda – što deo socijalnog gneva može skrenuti sa domicilne vlade i njenog nacionalnog aparata na strance i strani kapital.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side