21.06.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji
Vest da je hrvatski veletrgovac Ivica Todorić, to jest njegov trgovačko-proizvodni koncern Agrokor, preuzeo kontrolni paket akcija u slovenačkom trgovinskom lancu Merkator za 450 miliona evra, već je izazvala niz komentara u srpskim tabloidima u kojima se zdušno zaključuje da će ova transakcija iz Ljubljane imati značajne posledice i na tržištu Srbije jer će, objedinjujući ovde svoju već postojeću mrežu, pod firmom Idea, sa Merkatorovim tržnim centrima i prodavnicama u Srbiji, hrvatski biznismen steći udeo na našem maloprodajnom tržištu od blizu 40 odsto.

To, na jednoj strani, znači da će u maloprodaji u Srbiji doći do neke vrste „duopola“ hrvatskog Agrokora i belgijskog Delezea, a na drugoj strani, što navodno brine srpske tabloide, „hrvatski tajkun“ će steći poziciju da „preko noći ojača i svoj i inače značajan društveno-politički uticaj“ i u regionu i u Srbiji. Tako, na primer, piše u poslednjem broju ovdašnjeg nedeljnika Akter u „kover storiju“ naslovljenoj uz očiglednu nacionalnu strepnju: „Hrvatska kontrola nad srpskim tržištem“.

Dakako, i deo slovenačke štampe je takođe iz sličnih razloga zabrinut zbog prodaje Merkatora Todoriću, pa i tamo pišu da njihova vlada napušta slovenački nacionalni interes, pritisnuta krizom u svom bankarskom sektoru.

Uzgred budi rečeno, slična halabuka u slovenačkoj javnosti i medijima prošle godine sprečila je Todorića da kupi kontrolni paket akcija u Merkatoru za 832 miliona evra, pa ga je ove godine morao platiti skoro duplo manjim kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Toliko o „učinkovitosti“ nacionalnog oklevanja da se prodaju navodno vitalni „nacionalni resursi“ dok još imaju pristojnu cenu.

Ne ulazeći ovde u složeno pitanje zašto svaki trgovinski lanac mora stalno da se širi pod pritiskom prirode delatnosti i rigoroznog zakona ekonomije obima (da bi opstao u konkurenciji divova), ovde ćemo ograničiti pažnju samo na pitanje spomenutog „društvenog i političkog uticaja“ vlasnika takvih megatrgovaca na države u kojima posluju i u kojima zahvataju znatan udeo finalne prodaje.

Prvo treba primetiti da Todorić doista nije u samoj Hrvatskoj bio na udaru nekih velikih medijskih kampanja, što neki srpski posmatrači smatraju da je posledica njegovog uticaja na tamošnju medijsku industriju, pa i na tamošnju politiku.

Ne potcenjujući taj mogući uticaj, moramo primetiti da Agrokor ipak nije imao takav teret hipoteka i afera kakve su imali vlasnici drugih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj koje je postepeno preuzimao kada su padali u krizu, a teško je dokazati i da je imao direktan uticaj na bilo koju hrvatsku vladu, koje su proteklih osam godina bile pod paskom i nadzorom evropskih institucija u procesu pregovaranja o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.

A šta se, glede tog „društvenog i političkog uticaja“, može očekivati od dolaska Todorića za „drugog najvećeg“ trgovaca u Srbiji? Pa, posle hapšenja Miškovića, i to posle prodaje njegovog trgovinskog lanca Delezeu, teško se može očekivati da će Todorić u Beogradu biti u prilici da „usmerava“ neke političke snage u Srbiji, dočim „društveni uticaj“ Agrokora sigurno neće biti beznačajan. Jer, svakodnevica kupovanja dakako utiču na svako društvo, pa je modernizacija maloprodaje poslednjih decenija verovatno jedna od retkih pozitivnih tekovina tranzicionog procesa i u Srbiji.

Naravno, najtugaljivije je pitanje koliko svaki veliki trgovac utiče i na razvoj industrije i poljoprivrede na određenom državnom tržištu, ako sem profitnih ima i neke druge ciljeve ili, ako je stranac, ako u državi u kojoj mu je sedište dobija određene benefite da bi favorizovao domicilnu proizvodnju na stranim tržištima na kojima je uhvatio trgovačku poziciju.

Savremeni razvoj velike maloprodaje, kaže gola empirija, u velikoj je meri pokazao da je profitni motiv svakog velikog trgovca jači od nekakvih „nacionalno obojenih ciljeva“ vlasnika megatrgovina – a to se videlo i u Srbiji, gde još nije otkriveno da su „strani trgovački lanci“ izbegavali domaće proizvođače i favorizovali uvoznu robu iz „nacionalnih razloga“ – već su to činili, kad su činili, samo zbog toga što je ta roba bila jeftinija i kvalitetnija.

Jedino što je sigurno „mana“ stranih vlasnika megatrgovina u Srbiji je to što je takve vlasnike teško uhapsiti kada se proceni da su suviše zaradili. A prednost je što, s vremena na vreme, mogu biti optuženi za preveliku skupoću u radnjama i za „stranu eksploataciju“ domaćeg radnog naroda – što deo socijalnog gneva može skrenuti sa domicilne vlade i njenog nacionalnog aparata na strance i strani kapital.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side