21.06.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji
Vest da je hrvatski veletrgovac Ivica Todorić, to jest njegov trgovačko-proizvodni koncern Agrokor, preuzeo kontrolni paket akcija u slovenačkom trgovinskom lancu Merkator za 450 miliona evra, već je izazvala niz komentara u srpskim tabloidima u kojima se zdušno zaključuje da će ova transakcija iz Ljubljane imati značajne posledice i na tržištu Srbije jer će, objedinjujući ovde svoju već postojeću mrežu, pod firmom Idea, sa Merkatorovim tržnim centrima i prodavnicama u Srbiji, hrvatski biznismen steći udeo na našem maloprodajnom tržištu od blizu 40 odsto.

To, na jednoj strani, znači da će u maloprodaji u Srbiji doći do neke vrste „duopola“ hrvatskog Agrokora i belgijskog Delezea, a na drugoj strani, što navodno brine srpske tabloide, „hrvatski tajkun“ će steći poziciju da „preko noći ojača i svoj i inače značajan društveno-politički uticaj“ i u regionu i u Srbiji. Tako, na primer, piše u poslednjem broju ovdašnjeg nedeljnika Akter u „kover storiju“ naslovljenoj uz očiglednu nacionalnu strepnju: „Hrvatska kontrola nad srpskim tržištem“.

Dakako, i deo slovenačke štampe je takođe iz sličnih razloga zabrinut zbog prodaje Merkatora Todoriću, pa i tamo pišu da njihova vlada napušta slovenački nacionalni interes, pritisnuta krizom u svom bankarskom sektoru.

Uzgred budi rečeno, slična halabuka u slovenačkoj javnosti i medijima prošle godine sprečila je Todorića da kupi kontrolni paket akcija u Merkatoru za 832 miliona evra, pa ga je ove godine morao platiti skoro duplo manjim kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Toliko o „učinkovitosti“ nacionalnog oklevanja da se prodaju navodno vitalni „nacionalni resursi“ dok još imaju pristojnu cenu.

Ne ulazeći ovde u složeno pitanje zašto svaki trgovinski lanac mora stalno da se širi pod pritiskom prirode delatnosti i rigoroznog zakona ekonomije obima (da bi opstao u konkurenciji divova), ovde ćemo ograničiti pažnju samo na pitanje spomenutog „društvenog i političkog uticaja“ vlasnika takvih megatrgovaca na države u kojima posluju i u kojima zahvataju znatan udeo finalne prodaje.

Prvo treba primetiti da Todorić doista nije u samoj Hrvatskoj bio na udaru nekih velikih medijskih kampanja, što neki srpski posmatrači smatraju da je posledica njegovog uticaja na tamošnju medijsku industriju, pa i na tamošnju politiku.

Ne potcenjujući taj mogući uticaj, moramo primetiti da Agrokor ipak nije imao takav teret hipoteka i afera kakve su imali vlasnici drugih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj koje je postepeno preuzimao kada su padali u krizu, a teško je dokazati i da je imao direktan uticaj na bilo koju hrvatsku vladu, koje su proteklih osam godina bile pod paskom i nadzorom evropskih institucija u procesu pregovaranja o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.

A šta se, glede tog „društvenog i političkog uticaja“, može očekivati od dolaska Todorića za „drugog najvećeg“ trgovaca u Srbiji? Pa, posle hapšenja Miškovića, i to posle prodaje njegovog trgovinskog lanca Delezeu, teško se može očekivati da će Todorić u Beogradu biti u prilici da „usmerava“ neke političke snage u Srbiji, dočim „društveni uticaj“ Agrokora sigurno neće biti beznačajan. Jer, svakodnevica kupovanja dakako utiču na svako društvo, pa je modernizacija maloprodaje poslednjih decenija verovatno jedna od retkih pozitivnih tekovina tranzicionog procesa i u Srbiji.

Naravno, najtugaljivije je pitanje koliko svaki veliki trgovac utiče i na razvoj industrije i poljoprivrede na određenom državnom tržištu, ako sem profitnih ima i neke druge ciljeve ili, ako je stranac, ako u državi u kojoj mu je sedište dobija određene benefite da bi favorizovao domicilnu proizvodnju na stranim tržištima na kojima je uhvatio trgovačku poziciju.

Savremeni razvoj velike maloprodaje, kaže gola empirija, u velikoj je meri pokazao da je profitni motiv svakog velikog trgovca jači od nekakvih „nacionalno obojenih ciljeva“ vlasnika megatrgovina – a to se videlo i u Srbiji, gde još nije otkriveno da su „strani trgovački lanci“ izbegavali domaće proizvođače i favorizovali uvoznu robu iz „nacionalnih razloga“ – već su to činili, kad su činili, samo zbog toga što je ta roba bila jeftinija i kvalitetnija.

Jedino što je sigurno „mana“ stranih vlasnika megatrgovina u Srbiji je to što je takve vlasnike teško uhapsiti kada se proceni da su suviše zaradili. A prednost je što, s vremena na vreme, mogu biti optuženi za preveliku skupoću u radnjama i za „stranu eksploataciju“ domaćeg radnog naroda – što deo socijalnog gneva može skrenuti sa domicilne vlade i njenog nacionalnog aparata na strance i strani kapital.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side