17.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje
Kao zagovornik privatizacije, primetio sam da je prilikom potpisivanja ugovora o prodaji Luke Novi Sad u Vladi Srbije (10. maja) državni sekretar Dragan Stevanović prilično “ziceraški” odgovorio na pitanje novinarke Insajdera: zašto se prodaje ova luka kada je ona počela da posluje profitabilno?

On je, naime, tom prilikom rekao da je okončanje privatizacije “trajno, strateško, ideološko i političko opredeljenje Vlade Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića” i tome je dodao da nije dovoljno da neka firma u državnom vlasništvu uredno deli plate radnicima nego je potrebno da radi punim kapacitetom i da ima kredibilnog vlasnika koji će je razvijati, da bi i zaposleni dobili veća primanja. Svemu tome on je dodao da bi rado Luku Novi Sad prodao i za pet milijardi evra, ali da svaka roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati.

Stevanović je u ovom slučaju još naglasio da Luka Novi Sad ima projektovani kapacitet godišnjeg pretovara od 2,5 miliona tona, a da je obično pretovarivala između milion i 1,2 miliona tona. Pri tome očigledno nije mogla i da investira u nove tehnologije prikupljanja i pretovara većih količina robe. Novi vlasnik, koji je Luku Novi Sad kupio po početnoj ceni za 7,99 miliona evra, jeste firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata “P&O Port Dubai”, koja je treći rečni lučki operater u svetu, a ima oko 35.000 zaposlenih u 41 zemlji u svetu i godišnje prihoduje oko četiri milijarde dolara. Predstavnik ove kompanije je prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora najavio investicije u Luku Novi Sad od 30 miliona evra.

Bez obzira na to što bi se Stevanovićevoj izjavi mogla staviti poneka zamerka, a pre svega ona što je, po aktuelnoj modi u Vladi Srbije, u jednu privatizaciju umešao i opredeljenje i volju predsednika Vučića, koji, pravno gledajući, sa ovim poslom ne bi trebalo da ima veze, jednom državnom sekretaru se mora priznati da je otvoreno rekao nešto od onoga što daje racio postupku privatizacije privrednih firmi u državnom vlasništvu. A to je – da kompanije u državnom vlasništvu, čak i kada nisu gubitaši, ne koriste državni kapital na najracionalniji način i u punom kapacitetu, te da nisu ni sposobne ni motivisane da tehnološki unapređuju poslovanje. Druga je stvar što se ova privatizaciju srpske luke firmi iz Emirata možda može povezati s famoznim projektom “Beograd na vodi” i na taj način dovesti u vezu i sa predsednikom Vučićem i njegovim “obavezama” prema “arapskim prijateljima”.
Iako to nije naročito bitno u našim okolnostima, nedoumicu izaziva i izvesna “protokolarna protivrečnost” – da se ugovor o privatizaciji Luke Novi Sad potpisivao u Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu, a da ga je u ime Vlade Srbije potpisao državni sekretar iz Ministarstva privrede. Potpisivanju tog ugovora prisustvovao je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je izgleda pre zaključenja privatizacije morao da “prepiše” zemljište na kojem se nalazi Luka Novi Sad na Republiku Srbiju, da bi mogao da se nada da, kada novac od prodaje ove firme legne na račun Srbije, pa potom deo (po zakonu 50 odsto) bude vraćen u Vladu Vojvodine, nešto od prodajne cene stigne i u grad čije ključeve sada drži. Ali to je ona stara priča o “lokalnoj samoupravi” u Srbiji, koje ima onoliko koliko se dopusti iz centra vlasti.

Priča o privatizaciji Luke Novi Sad ima, dakako, još niz što privrednih, što političkih meandra u koje ne vredi zalaziti. Glavno pitanje za novog vlasnika je može li“proširiti” prostor Luke Novi Sad i na drugu obalu Kanala DTD (gde se ona nalazi), pošto to nije moguće u pravcu grada. Ali tamo ga čekaju Rusi, to jest NIS, koji je na toj drugoj obali vlasnik nekadašnje Rafinerije Novi Sad, a sada skladišnog prostora. Valjda i novi vlasnici luke u Novom Sadu neće promeniti namenu prostora koji su kupili, kao što je to učinio Gazpromnjeft, suprotno međudržavnom sporazumu Rusije i Srbije o preuzimanju 51 odsto NIS-a.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side