27.09.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Subvencije u spirali siromaštva

Dimitrije Boarov: Subvencije u spirali siromaštva
Posle rekonstrukcije Vlade Srbije, temeljne samo u ekonomskim resorima, te nakon predstavljanja potencijalnog stranog ekonomskog savetničkog tima države, na čelu sa Dominik Stros-Kanom, svi sa zanimanjem očekujemo da vidimo hoće li uskoro biti promenjeni prioriteti u ekonomskoj politici Srbije.

Jer, o tome je reč, a ne o naprasnom uočavanju nekih problema naše ekonomije koji ranije nisu bili uočeni i "izmišljanju“ bezbolnih metoda da se oni prevladaju ili "prepakuju“.

Na primer, problem prevelikih subvencija privredi, prevelikih u odnosu na skroman BDP koji Srbija stvara, odavno je uočen, a sada je, kako je to natuknuo potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, "zaprepastio“ i samog Domik Stros-Kana, koji se iznenadio kolike su subvencije i kome se sve dodeljuju.

Na prevelike subvencije, kao na obično najgori vid državne preraspodele, međutim, većina srpskih ekonomista zalud ukazuje već duže vreme. No, nijedna politička ekipa na vlasti u poslednjih 13 godina nije bila spremna da se s tim problemom ozbiljnije suoči, nego je naprotiv pokazivala ambiciju da još većim sredstvima "pomaže privredu“. Primedbe ekonomskih stručnjaka odbacivane su kao "nerealistične“, a oni su sve češće tretirani kao 2neupotrebljivi teoretičari“ koji nemaju kontakt sa životom.

Uostalom, u Srbiji je odavno ukorenjeno shvatanje da je glavna funkcija države da uzima od uspešnih da bi pomogla onima koji su zaostali u razvoju ili posrnuli u poslovanju. Ima u tom shvatanju "zrno soli“, ali kada se samo jedna od ekonomskih funkcija državne vlasti shvata kao noseća greda ekonomske politike u državi u kojoj je veoma malo uspešnih, a mnogo unesrećenih i nesposobnih, onda se sistem subvencija obično javlja kao agregat spirale siromaštva – svih zajedno. To je, uostalom, i glavna zamerka prošlogodišnjem programskom ekspozeu premijera Ivice Dačića.

Inače, Politika je u nedeljnom broju (22. septembra) ilustrovala Stros-Kanovo "zaprepašćenje“ podacima koji upućuju na zaključak da je Srbija evropski rekorder po učešću državnih subvencija u BDP-u i kada se iz volumena državne pomoći privredi isključe subvencije železnici, i kada se iz tog volumena isključe dotacije poljoprivredi i saobraćaju. Zapravo, učešće subvencija u BDP-u Srbije četiri puta je veće nego u Evropskoj uniji. Prema podacima Ministarstva finansija prošle godine je državna pomoć privredi iznosila 88 milijardi dinara (778 miliona evra), što je bilo 2,6 odsto BDP-a. Ni ove godine na tom planu ništa bitno nije promenjeno.

Problem nije samo u direktnim subvencijama proizvođačima. On se uvećava tako što vlast istovremeno kontinuirano, često na patološki način, subvencioniše i potrošače. Stros-Kan će u spomenutom istom broju Politike, nekoliko stranica kasnije, moći da nađe i primer takvih "patoloških subvencija“. Naime, u napisu uoči grejne sezone navodi se da Beogradskim elektranama potrošači toplotne energije duguju preko 7,5 milijardi dinara (oko 66 miliona evra). Ako se tome doda i "gradska subvencija“ od 2,5 milijardi dinara (oko 22 miliona evra), ispada da su oni koji se greju u Beogradu "subvencionisani“ sa oko 88 miliona evra. Jer, teško je poverovati da Elektrane, sa srpskim pravosuđem i njegovim "sistemom izvršenja“, mogu u dogledno vreme naplatiti zaostale dugove potrošača, a u međuvremenu će oni nastaviti da se gomilaju.

Plašim se da će se sličan problem "patoloških subvencija“, ionako već veliki, još uvećati i kod naplate električne energije – otkako je letos naprasno centralizovana naplata potrošene struje u neko novo republičko javno preduzeće EPS snabdevanje kako bi se lokalne političke stranke odvojile od novca koji se slivao kod regionalnih distributera, a taj novac približio strankama koje drže centralnu vlast. Problem je u tome što će se sada sa centralnog nivoa izdavati nalozi kojem neplatiši da se isključi struja, a kojem da se ne isključi, a oni koji taj nalog treba da ispune za takav posao neće imati zdrav ekonomski motiv (zato se sada traži i njihovo centralno organizovanje, i tako redom dok sve ne bude centralizovano i upropašćeno).

Naravno da bi bilo lepo kada bi država mogla stalno da subvencioniše i proizvođače i potrošače, te tako simulira ekonomski život da ljudi ne bi samo sedeli kod kuća, razmišljali i padali u depresiju, ali takav ekonomski perpetum mobile još nije i nikad neće biti izmišljen.

Glosa

Plašim se da će se sličan problem "patoloških subvencija“, ionako već veliki, još uvećati i kod naplate električne energije - otkako je letos naprasno centralizovana naplata potrošene struje u neko novo republičko javno preduzeće EPS snabdevanje. 

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side