13.03.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Telekom i domaća braća

Dimitrije Boarov: Telekom i domaća braća
Tek što je prošle sedmice javljeno da se na tenderu za privatizacionog savetnika za prodaju Telekoma Srbija javila samo jedna firma Lazard Freres SAS, u medijski prostor je lansirana stara priča Akademije inžinjerskih nauka Srbije, sa potpisom nekadašnjeg dekana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i doskorašnjeg rektora Beogradskog univerziteta Branka Kovačevića – da “Telekom nikako ne treba prodati” jer, navodno, “šteta od te prodaje bila bi neuporedivo veća od svake sume koja bi se za ovu kompaniju mogla dobiti” (Politika, 7. marta).

Već i sama spomenuta osnovna formulacija protivljenja privatizaciji Telekoma ukazivala je na pravac argumentacije koju iznosi prof. dr Kovačević. Jer, kad ima nečeg što je “iznad svake sume”, onda je, dakako, reč o nekakvom svetom nacionalnom i državnom interesu, pitanju narodnog suvereniteta, bezbednosnoj tajnosti kod elektronskih komunikacija, ugrožavanju državnog monopola u nadzoru nad medijskim sadržajima, suštini državne politike prema siromašnim krajevima, zaštiti domaće industrije i radnih mesta, to jest reč je o državnoj politici u celini – koja, navodno, ne bi smela da se vodi “samo radi profita”, itd.

Ne osporavajući, naravno, nikome pravo da se suprotstavlja privatizaciji jednog velikog državnog preduzeća, koje zasad ne posluje sa gubicima nego sa značajnim dobicima, moramo primetiti da inženjeri iz navedene akademije ipak ne shvataju neke primarne razloge koji Srbiju gone na prodaju Telekoma, pa su je čak primorali da privatizaciju ove kompanije prihvati kao deo sporazuma sa MMF-om, koji je nedavno verifikovan kao orijentir srpske ekonomske politike u naredne tri godine.

Na prvom mestu danas reč je o tome da bi apriorno odustajanje od prodaje Telekoma značilo da se plate i penzije svih građana Srbije još moraju smanjivati – da bi zaposlenima u ovoj državnoj kompaniji i njenim domaćim dobavljačima i dalje bilo dobro u “nacionalnom i državnom interesu”.          

Zapravo, svi “suverenisti” koji se protive “kolonizaciji” Srbije putem prodaje državnih firmi strancima zaboravljaju u kakvoj se dramatičnoj situaciji nalazi država sa svim svojim građanima i ne zanima ih šta bi sve građanstvo trebalo da izdrži u narednim decenijama da bi Srbija sačuvala sve svoje “nacionalne resurse” i tajnost svojih komunikacija, imala nadzvučnu lovačku avijaciju, veliku železaru i proizvodnju autobusa i kamiona, luksuznu centralnu banku (u kojoj se dve i po hiljade ljudi osećaju kao bubrezi u loju), bolje plaćene i brojnije akademike, diplomatiju na svih pet kontinenata, megafestivale i karnevale, itd. Jer, “suverenost”, ako to nešto doista znači u današnjem međuzavisnom svetu, veomaje skupa institucija.

Neću s tim u vezi ovde da podsećam kakav je bio standard običnih ljudi u Enver Hodžinoj Albaniji ili kakav je taj standard u današnjoj Severnoj Koreji – a reč je bila i ostala o gotovo tragično “suverenim zemljama”. Naročito suverenim prema inostranom kapitalu. Uostalom, oni koji u Srbiji zagovaraju da se odustane od prodaje državnih preduzeća strancima, trebalo bi narodu da objasne i konsekvence takve odluke ili bar da ga uvere da je prodaja NIS-a ruskoj državnoj kompaniji manje “bolna” po nacionalne interese od prodaje, na primer, beočinske cementare francuskom Lafaržu.

Pored te gole iznudice u kojoj se objektivno govoreći nalazi Srbija, zagovornicima odustanka od prodaje Telekoma, pa makar oni bili i inženjeri, trebalo bi objasniti da nema te sile u današnjoj svetskoj ekonomiji koja može očuvati neku privrednu kompaniju koja zapošljava više ljudi nego njena konkurencija (osim ako joj se ne “dodaje” sa računa svih poreskih obveznika), a Kovačević upravo to ističe kao nužno da bi elektronske komunikacije, navodno, bile pristupačne svakom građaninu (ako sam ga dobro razumeo).

One mogu biti pristupačne svakom građaninu samo ako se taj građanin osposobi da može da plati realnu cenu dostupnosti, a to na dugi rok ne može da obezbedi ona socijalna država koja ne poštuje načelo jurnjave za profitom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.03.2015, 23:03h slucajni prolaznik

    Na zalost motivi zasto jedni brane prodaju Telekoma a drugi pravdaju potrebu da se ne proda nisu iskreni i tacni. Ovi prvi ne zele da se odreknu licnog luksuza privilegija i privatizovanja javnih dobara, dok drugi cuvaju svoju kravu muzaru od koje uzimaju mnogo toga ni za sta. Ovi prvi ne umeju niti imaju nekog svog sposobnog da voi Telekom jer svaki takav ne bi dozvolio da Telekomove pare krcmi ko stigne nii bi zaposljavao silan partijski kadar i sindikalce zbog cega isti Telekom ima previse ljudi. Guverner pomenute NBS je do juce bio direktor u Telekomu isto tako po strucnosti kao sto je postao guverner po strucnosti. I sada znaci ne treba ukinuti luksuze, bahanalije i privatizovanje javnih funkcija vec treba rasprodati sto se ima, podeliti pare medjusobom i prodati drzavu u ropstvo "Turcima"

  • 13.03.2015, 20:17h sremac (2)

    Gospodin Boarov naprica pricu bez ikakve moralne odgovornosti,kao da se prodaje bala slame

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side