13.05.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Tenis sa Tenisom

Dimitrije Boarov: Tenis sa Tenisom
Poznati nemački biznismen Klemens Tenis, čija je velika kompanija još prošle godine najavila da je zainteresovana da u Banatu utemelji nekoliko velikih stočnih farmi i iznajmi oko njih po nekoliko hiljada hektara, te tako uloži nekoliko stotina miliona evra u proizvodnju svinjskog mesa u Srbiji, posetio je 20. aprila Industriju mesa Matijević u Novom Sadu, a u narednim danima u naše medije lansirana je vest da se tom prilikom poveo razgovor i o preuzimanju kapitala (51 odsto) Matijevićeve kompanije u Srbiji.

Kako je za nekoliko srpskih medija, početkom maja, izjavio sam Petar Matijević, on ukupnu vrednost svoje firme procenjuje na oko 200-250 miliona evra, budući da pored klanice raspolaže i sa 135 prodavnica mesa, a obrađuje i oko 32.000 hektara zemlje. U posao sa Klemensom ušao bi, ne krije Matijević, zato što je srpsko tržište malo, i na njemu, ako bi na njega došao i Tenis, “za nas dvojicu neće biti mesta, jedan drugom bismo bili opasna konkurencija, a nikom nije u interesu dupliranje posla”. Tome svemu je Matijević dodao da bi, ukoliko dođe do ovog posla, novcem koji dobije od Tenisa kupio PKB “ako i dalje bude na prodaju” (Politika, 6. maj).

Ovih nekoliko, zasad neodređenih i “kondicionalnih” informacija, komentarišu se u poslovnoj čaršiji na različite načine. Ona grupa poznavalaca našeg tržišta mesa koja smatra da bi dolazak Tenisa u Srbiju upropastio većinu naših malih farmera, smatra da bi ovaj posao značio “legalizaciju” uvoza jeftinijih svinja iz Nemačke u Matijevićevu klanicu. Drugi kritičari najavljenog dolaska Tenisa na naše tržište tvrde da je otpočetka bilo jasno da nije reč o uspostavljanju platforme za izvoz svinjetine iz Srbije u Rusiju, nego o “okupaciji” srpskog tržišta. Treći, kritičari agrarne politike Vlade Srbije, kažu da je sada jasno zašto je naše Ministarstvo privrede zaustavilo proces prodaje PKB-a (za 100 miliona evra) – navodno zbog toga da bi ovaj kombinat koji hrani Beograd ipak dopao u ruke Matijevića, a ne Tenisa, jer je ovaj prvi ipak naš čovek, itd.

Ima, naravno, još špekulacija o značenju ovog tek najavljenog posla, iako iz Tenisove kompanije navodno stižu vesti da ona ne odustaje od prvobitnog plana da svinje proizvodi u Vojvodini, a da da bi ulazak u kapital Industrije Matijević samo obezbedio maloprodaju dela buduće proizvodnje svinjetine, onog koji bi se monetizovao u Srbiji. Valjda s tim u vezi, neke TV stanice već su potražile i mišljenje srpske Komisije za zaštitu konkurencije, a odatle je zasad rečeno da se “prati” priprema ovog ugovora. Uzgred budi rečeno, nama laicima se čini da ako Matijević nije imao dominantan položaj na srpskom tržištu (koji eto nije “zloupotrebljavao”), zašto bi takav položaj mogao biti pripisan Tenisu?

Oni koji smatraju da bi dolazak na “svinjsko tržište” Srbije jedne poznate nemačke kompanije, pored zaoštravanja unutrašnje konkurencije, doneo ovde i savremene tehnologije uzgoja svinja, ističu da bi trebalo zaustaviti manevre da se Tenis spreči u investicijama u Srbiju. Taj stav zasnovan je na mišljenju da i domaće stočarstvo treba jednom iščupati iz ruku nekoliko domicilnih tajkuna i tako ga pripremiti za evropsku konkurenciju, kojoj će kad-tad ionako biti izloženo. Jer, koja je vajda za srpske uzgajivače svinja, koji su trenutno u očajanju zbog niskih cena žive stoke, ako otkupljivači nose “domaće prezime”, a ne nemačko ili austrijsko.

Ti ocenjivači trenutnih prilika na našem tržištu svinja ističu da bi sa Tenisom kao (i) srpskim proizvođačem, država ovde verovatno pokazala više ozbiljnosti u borbi sa svinjskom kugom, pa bi vakcinacija bila redovna i stroža, da zbog te bolesti Srbija ne bude izolovana kada je u pitanju izvoz svinjskog mesa, kao što je to sada slučaj.

Na kraju, ovde ću spomenuti ponovo, moram reći da sam uvek iznenađen kada primetim da naša javnost, pa i naši mladi novinari, malo znaju o agrarnim kapacitetima Srbije, njenim potencijalima i limitima. Pre nekoliko godina, naime, pitao sam grupu mladih novinara znaju li bar orijentaciono performanse naše agroindustrije – a nisu znali. Bilo je to posle popisa 2012. godine, kada je Srbija imala 1.442.626 seljaka, koji su živeli od 3.861.626 hektara poljoprivrednog zemljišta i sa njega skupljali hranu za 908.102 goveda i 3.407.318 svinja, itd. Inače, prošle godine izvoz govedine iz Srbije u Evropsku uniju, koji donosi mnogo više od izvoza svinja, bio je bukvalno bedan – 300 tona.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side