23.01.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Traganje za velikom idejom

Dimitrije Boarov: Traganje za velikom idejom
Bilo je dovoljno da prostruji glas da će Evropska centralna banka ovih dana „emitovati“ 500 milijardi evra, nakon što je Evropski sud doneo odluku da ona može intervenisati na tržištu obveznica, pa da krene nova velika igranka sa deviznim kursevima u Evropi. Prvo su na očekivanu navalu „odštampanih evra“ reagovali Švajcarci, odustajući od fiksnog kursa evro-franak, što je ojadilo sve dužnike kredita indeksirane na „uvek stabilni švajcarski novac“, pošto je vrednost franka odjednom poskočila za 30 odsto, a zatim se, zasad, „smirila“ na 20 odsto poskupljenja. Tako se ispostavilo, hajde da uzmemo samo jedan uski aspekt ovog poremećaja, da bilo koji korak u pravcu napuštanja politike štednje donosi, takođe, krupne rizike za one koji su prezaduženi.

U tom pravcu verovatno sleduje nova devizna turbulencija, posle vanrednih parlamentarnih izbora u Grčkoj, u dolazećoj nedelji, na kojoj ima šanse da pobedi levičarska koalicija Siriza, na čelu sa mladim političarem Aleksisom Ciprisom (čija je poseta Beogradu, krajem prošle godine, gotovo skrivena od javnosti). Uoči ovih izbora, kako javljaju i naše novine, krenuo je juriš po gotovinu u grčkim bankama, pa su neke među njima već zatražile hitnu gotovinsku podršku iz evropskog fonda od pet milijardi evra, kako bi mogle da servisiraju uplašene mušterije. No, šta će biti sa Grčkom u evro zoni i da li će Siriza doista „promeniti muziku“ ako pobedi na izborima, kao što već najavljuje, pa neće jednostrano odbaciti „politiku štednje“, to jest prestati da plaća dugove inostranstvu?

I tu je reč o zamašnim kreditima za podršku „grčkoj štednji“ od 286 milijardi evra, a Siriza ih, ovoga puta, pred predstojeće izbore, ne odbacuje u potpunosti, ali traži nove pregovore o uslovima povraćaja ovih pozajmica. Pri tome ova levičarska koalicija biračima obećava da će odnegde namaknuti 13 milijardi evra za otvaranje novih 300.000 radnih mesta?! Kakva je inflaciona preraspodela potrebna da bi se teret stranih dugova koji muči Grke pravednije raspodelio u samoj zemlji, a pogotovu među članicama EU, i da li je uopšte moguća takva „evrozonskom inflacija“, za koju se zalažu neki nadrilekari evropske recesije, moguća – a da istovremeno ceo monetarni sistem u Evropi ne ode dođavola.

Ni slučaj Ruske federacije i naglog pada deviznog kursa rublje, za oko 50 odsto u samo nekoliko meseci, nije bez posledica po Evropu, to jest po evropske kompanije, pa se otuda poslednjih dana čuju glasovi da sankcije Moskvi hitno treba ublažavati. No, to verovatno neće spasti ruske potrošače evropske robe, jer njih pre svega muči strmoglav svetskih cena nafte, kome se ne vidi kraj i na koji Evropa ne može mnogo da utiče. Potonuće Rusije u staro siromaštvo, dakako, ne može još duže vreme vratiti nivo evropskih investicija u tu zemlji, makar koliko Evropska centralna banka kupovala „obveznica za premošćavanje ukrajinske krize“, pa ni takav zaokret u politici ECB ne može oporaviti konjunkturu.

U takvoj situaciji, kada stari modeli ne daju zadovoljavajuće rezultate, a novi prete da još više pogoršaju prilike, veliku, globalnu pažnju izazvalaje navodno „neomarksistička“ knjiga francuskog ekonomiste Tomasa Piketija „Kapital u 21. veku“ – kao još jedan pokušaj da se pronađe nova „velika ideja“ naspram ovog „nefer kapitalizma“. Meni tu nije zanimljiva osnovna teza - da kad je stopa povrata kapitala viša od stope privrednog rasta, nasleđena bogatstva rastu brže od proizvedene nove vrednosti, nego mi je zanimljiva opaska da Kejnzijanski model nije više moguć.

Naime, prva Piketijeva konstatacija, da se bogatstva zakonito koncentrišu u malom broju ruku u periodima niskih stopa rasta, u suštini ne odgovara na pitanje zašto nailaze ta razdoblja niskih stopa rasta, iako autor nehotice sugerira zaključak, da karikiramo – da posledica finansijske krize postaje njenim uzrokom. To se Piketiju može podmetnuti pre svega zbog toga što on previše insistira na jednom iluzornom leku za koncentraciju bogatstva – da se uvede globalni nasledni porez od 80 odsto na nasleđe veće od pola miliona dolara, itd. Pa ne mogu da se održe ni globalni standardi elementarnih ljudskih prava, a ne da se svet uskladi oko planetarnog poreza. To je i po Piketiju, naravno, samo teoretski, analitički lek, ali, ne samo po mom sudu, već i po sudu mnogih recenzenata Piketijeve knjige, on ništa ne leči ni teoretski, niti bi išta izlečio u ekonomskom životu, jer bi u reinvestiranju zahvaćenog kapitala, po prirodi stvari, posredovala država, a ona se gotovo nigde nije dokazala kao pošten domaćin.

Možda će Piketi ostati značajan samo u jednoj stvari, da će pokrenuti traganje za nekim drugačijim „sankom“ (da se izrazim kao Laza Kostić) od onog famoznog „američkog sna“ o bogatstvu kao generatora ekonomskog rasta, te da će mnoge veoma bogate ljude možda u budućnosti biti sramota što su toliko bogati. No, to ne može rešiti problem dugog ciklusa recesije koji navodno preti planeti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side