31.10.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Traži se dobra vest

Dimitrije Boarov: Traži se dobra vest
Ako ostavimo po strani čisto ekonomske manjkavosti „programa odricanja“ Vlade Srbije, koji je upravo prihvaćen u Skupštini Srbije, najopasniji socijalno-psihološki efekat (ma šta to značilo) smanjivanja penzija i plata je već rašireno „depresivno raspoloženje“ u najuticajnijem sloju društva, onom koji se naziva „srednjom klasom“, iako „program štednje“ još nije ni počeo da se sprovodi.

Tu depresiju sigurno uvećava i amandman same Vlade Srbije na sopstveni zakon o rebalansu i fiskalnoj konsolidaciju, kojim se iz tih propisa izbacuje odredba da će „ograničenja“ penzija i plata trajati do 2017. godine. Ergo, trajaće i posle dve godine – šta drugo zaključiti?

Taj rašireni osećaj beznađa u „pismenom“ delu naroda – sa uverenjem da počinje dugo razdoblje novog potonuća Srbije u tunel siromaštva, nije opasan samo za vladajuću koaliciju političkih stranaka, nego i za samo srpsko društvo. Jer, istorija dokazuje da su takve socijalne frustracije najčešće vodile u raznovrsne oblike totalitarizma, koji u društveni život zakonito uvodi povećano državno nasilje, a u državno odlučivanje voluntarizam, što zajedno uvek i svuda vodi u nesreće krupnih razmera.

Problem sa spomenutom „depresijom“, dakako, nije samo „socijalno-psihološke“ naravi, nego ima tvrdu ekonomsku pozadinu. Jer, prema podacima Kreditnog biroa već 130.000 građana Srbije kasni duže od 60 dana u otplati 140.000 kredita. Procenjuje se, kako prenosi novosadski „Dnevnik“, da građani trenutno već nisu u mogućnosti da redovno otplaćuju oko 45 milijardi dinara duga (dakle, oko 400 miliona evra) po kreditima i kreditnim karticama. Po tekućim računima, kod 265.905 takvih računa već dva meseca banke ne mogu da namire potraživanja u visini od 5,7 milijardi dinara (8,6 odsto ukupnih potraživanja). Kad bi se svemu tome dodala statistika o broju onih koji su na svojim tekućim računima u „hroničnom“ dozvoljenom minusu, videlo bi se koliko je, pored države Srbije, i njeno građanstvo u teškim finansijskim prilikama.

Da bi se ublažio taj rašireni osećaj da je teško, ali da dolazi još težih „sedam gladnih godina“, Vlada Srbije više ne može da promoviše bajkovite „velike projekte“ iz takozvane „lepše budućnosti“, nego joj je potrebna neka doista realna „dobra vest“. Najbolje bi bilo kada bi sada u Srbiju došla neka doista krupna strana direktna investicija. Podsetimo, u razdoblju između 2005. i 2012. godine u Srbiju je u proseku dolazilo oko dve milijarde dolara stranih direktnih investicija godišnje. Prošle godine manje od milijardu dolara, a ove godine, za sedam prvih meseci, oko 950 miliona dolara, uz očekivanje da će takvih investicija u 2014. godini ukupno biti oko 1,5 milijardi dolara. To je malo i potrebno je nešto krupnije.

Takva dobra krupna vest bi, na primer, bila da se „objedinjavanje“ svih aerodroma u Srbiji obavlja ne radi puke centralizacije i navodno boljeg upravljanja, nego radi njihovog davanja pod koncesiju u narednih 20-30 godina. U Hrvatskoj su takvo davanja pod koncesiju gotovih, već izgrađenih autoputeva nazvali „monetizacijom“, a suština u takvim poslovima je u tome da država „prodaje“ svoj prihod od nekih infrastrukturnih objekata u narednih 30 godina – za gotovinu odmah danas, uz, naravno, neki diskont, da bi onaj koji vam odmah daje gotovinu zaradio više u tom poslu od procenjene (ali rizične) zarade u većini drugih poslova u datom razdoblju.

Ja doista ne znam da li Vlada Srbije ima na umu takav plan, ali verujem da bi on posle usvajanja programa fiskalne konsolidacije bio u javnosti dočekan sa manje otpora, jer bi se kritičarima uvek moglo dobaciti: da li hoćete povećanje procenta smanjivanja penzija i plata ili transparentnu prodaju profita srpskih aerodroma u budućnosti, i to takvu da glavni rizik manje-više prihvata kupac tih profita.

U stvari, to je naizgled paradoksalno ustvrditi, možda bi veliki strah od dugoročnog siromašenja mogao olakšati u transformaciju Elektroprivrede Srbije u akcionarsko društvo u koje bi mogli ući i strani investitori – i čak, možda, njima prepustiti finansijsko upravljanje ovom kompanijom. To bi, opet možda, bila bolja brana partijskom uplitanju u poslovanje ovog preduzeća, od svih drugih lekovitih (uglavnom „narodnih i biljnih“) preparata koji se sada preporučuju.

Rašireni osećaj beznađa u „pismenom“ delu naroda – sa uverenjem da počinje dugo razdoblje novog potonuća Srbije u tunel siromaštva, nije opasan samo za vladajuću koaliciju političkih stranaka, nego i za samo srpsko društvo

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 1.11.2014, 19:16h Kasno je, kasno (2)

    “Tu depresiju sigurno uvećava i amandman same Vlade Srbije na sopstveni zakon o rebalansu i fiskalnoj konsolidaciju, kojim se iz tih propisa izbacuje odredba da će „ograničenja“ penzija i plata trajati do 2017. godine. Ergo, trajaće i posle dve godine – šta drugo zaključiti? … Rašireni osećaj beznađa u „pismenom“ delu naroda – sa uverenjem da počinje dugo razdoblje novog potonuća Srbije u tunel siromaštva, nije opasan samo za vladajuću koaliciju političkih stranaka, nego i za samo srpsko društvo.“ ... – Došlo je vreme NAPLATE srBskih „oslobodilačkih ratova za srBske zemlje“ krajem XX veka... Niste pitali „Slobu–Slobodu“ & Co., BRAĆO SRBI I SRBKINJE, koliko košta i SAMO JEDAN DAN RATA, nije vas to interesovalo...

  • 31.10.2014, 12:00h bole (5)

    Gospodine Boarov podržavam Vaš članak.Činjenica je da je pismeni (najobrazovaniji deo sa fakultetskim diplomama) deo populacije najviše pogođen navedenim merama, naročito penzioneri sa višim primanjima, obzirom da su radili najodgovornije poslove, najviše izdvajali u PIO , a sada su najviše i kažnjeni.Mislim da je to sramota za društvo i sve mlade koji žele da se fakultetski obrazuju.Država nije poslala dobru poruku studentima!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side