31.10.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Traži se dobra vest

Dimitrije Boarov: Traži se dobra vest
Ako ostavimo po strani čisto ekonomske manjkavosti „programa odricanja“ Vlade Srbije, koji je upravo prihvaćen u Skupštini Srbije, najopasniji socijalno-psihološki efekat (ma šta to značilo) smanjivanja penzija i plata je već rašireno „depresivno raspoloženje“ u najuticajnijem sloju društva, onom koji se naziva „srednjom klasom“, iako „program štednje“ još nije ni počeo da se sprovodi.

Tu depresiju sigurno uvećava i amandman same Vlade Srbije na sopstveni zakon o rebalansu i fiskalnoj konsolidaciju, kojim se iz tih propisa izbacuje odredba da će „ograničenja“ penzija i plata trajati do 2017. godine. Ergo, trajaće i posle dve godine – šta drugo zaključiti?

Taj rašireni osećaj beznađa u „pismenom“ delu naroda – sa uverenjem da počinje dugo razdoblje novog potonuća Srbije u tunel siromaštva, nije opasan samo za vladajuću koaliciju političkih stranaka, nego i za samo srpsko društvo. Jer, istorija dokazuje da su takve socijalne frustracije najčešće vodile u raznovrsne oblike totalitarizma, koji u društveni život zakonito uvodi povećano državno nasilje, a u državno odlučivanje voluntarizam, što zajedno uvek i svuda vodi u nesreće krupnih razmera.

Problem sa spomenutom „depresijom“, dakako, nije samo „socijalno-psihološke“ naravi, nego ima tvrdu ekonomsku pozadinu. Jer, prema podacima Kreditnog biroa već 130.000 građana Srbije kasni duže od 60 dana u otplati 140.000 kredita. Procenjuje se, kako prenosi novosadski „Dnevnik“, da građani trenutno već nisu u mogućnosti da redovno otplaćuju oko 45 milijardi dinara duga (dakle, oko 400 miliona evra) po kreditima i kreditnim karticama. Po tekućim računima, kod 265.905 takvih računa već dva meseca banke ne mogu da namire potraživanja u visini od 5,7 milijardi dinara (8,6 odsto ukupnih potraživanja). Kad bi se svemu tome dodala statistika o broju onih koji su na svojim tekućim računima u „hroničnom“ dozvoljenom minusu, videlo bi se koliko je, pored države Srbije, i njeno građanstvo u teškim finansijskim prilikama.

Da bi se ublažio taj rašireni osećaj da je teško, ali da dolazi još težih „sedam gladnih godina“, Vlada Srbije više ne može da promoviše bajkovite „velike projekte“ iz takozvane „lepše budućnosti“, nego joj je potrebna neka doista realna „dobra vest“. Najbolje bi bilo kada bi sada u Srbiju došla neka doista krupna strana direktna investicija. Podsetimo, u razdoblju između 2005. i 2012. godine u Srbiju je u proseku dolazilo oko dve milijarde dolara stranih direktnih investicija godišnje. Prošle godine manje od milijardu dolara, a ove godine, za sedam prvih meseci, oko 950 miliona dolara, uz očekivanje da će takvih investicija u 2014. godini ukupno biti oko 1,5 milijardi dolara. To je malo i potrebno je nešto krupnije.

Takva dobra krupna vest bi, na primer, bila da se „objedinjavanje“ svih aerodroma u Srbiji obavlja ne radi puke centralizacije i navodno boljeg upravljanja, nego radi njihovog davanja pod koncesiju u narednih 20-30 godina. U Hrvatskoj su takvo davanja pod koncesiju gotovih, već izgrađenih autoputeva nazvali „monetizacijom“, a suština u takvim poslovima je u tome da država „prodaje“ svoj prihod od nekih infrastrukturnih objekata u narednih 30 godina – za gotovinu odmah danas, uz, naravno, neki diskont, da bi onaj koji vam odmah daje gotovinu zaradio više u tom poslu od procenjene (ali rizične) zarade u većini drugih poslova u datom razdoblju.

Ja doista ne znam da li Vlada Srbije ima na umu takav plan, ali verujem da bi on posle usvajanja programa fiskalne konsolidacije bio u javnosti dočekan sa manje otpora, jer bi se kritičarima uvek moglo dobaciti: da li hoćete povećanje procenta smanjivanja penzija i plata ili transparentnu prodaju profita srpskih aerodroma u budućnosti, i to takvu da glavni rizik manje-više prihvata kupac tih profita.

U stvari, to je naizgled paradoksalno ustvrditi, možda bi veliki strah od dugoročnog siromašenja mogao olakšati u transformaciju Elektroprivrede Srbije u akcionarsko društvo u koje bi mogli ući i strani investitori – i čak, možda, njima prepustiti finansijsko upravljanje ovom kompanijom. To bi, opet možda, bila bolja brana partijskom uplitanju u poslovanje ovog preduzeća, od svih drugih lekovitih (uglavnom „narodnih i biljnih“) preparata koji se sada preporučuju.

Rašireni osećaj beznađa u „pismenom“ delu naroda – sa uverenjem da počinje dugo razdoblje novog potonuća Srbije u tunel siromaštva, nije opasan samo za vladajuću koaliciju političkih stranaka, nego i za samo srpsko društvo

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 1.11.2014, 19:16h Kasno je, kasno (2)

    “Tu depresiju sigurno uvećava i amandman same Vlade Srbije na sopstveni zakon o rebalansu i fiskalnoj konsolidaciju, kojim se iz tih propisa izbacuje odredba da će „ograničenja“ penzija i plata trajati do 2017. godine. Ergo, trajaće i posle dve godine – šta drugo zaključiti? … Rašireni osećaj beznađa u „pismenom“ delu naroda – sa uverenjem da počinje dugo razdoblje novog potonuća Srbije u tunel siromaštva, nije opasan samo za vladajuću koaliciju političkih stranaka, nego i za samo srpsko društvo.“ ... – Došlo je vreme NAPLATE srBskih „oslobodilačkih ratova za srBske zemlje“ krajem XX veka... Niste pitali „Slobu–Slobodu“ & Co., BRAĆO SRBI I SRBKINJE, koliko košta i SAMO JEDAN DAN RATA, nije vas to interesovalo...

  • 31.10.2014, 12:00h bole (5)

    Gospodine Boarov podržavam Vaš članak.Činjenica je da je pismeni (najobrazovaniji deo sa fakultetskim diplomama) deo populacije najviše pogođen navedenim merama, naročito penzioneri sa višim primanjima, obzirom da su radili najodgovornije poslove, najviše izdvajali u PIO , a sada su najviše i kažnjeni.Mislim da je to sramota za društvo i sve mlade koji žele da se fakultetski obrazuju.Država nije poslala dobru poruku studentima!

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side