13.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Treća revizija

Dimitrije Boarov: Treća revizija
Iako je ovoga puta poseta Misije MMF-a Beogradu u senci drugih političkih atrakcija, posle prve sedmice već “treće revizije” sporazuma Srbije sa ovom svetskom finansijskom institucijom tokom ove godine –može se sa dosta izvesnosti proceniti da će naša vlada “proći” i ovo merenje “prolaznog vremena” u planu konsolidacije javnih finansija. Ključni parametar, državni budžetski deficit drži se doista pod kontrolom, a premijer Vlade Srbije, Aleksandar Vučić smatra da on neće nadmašiti 65 milijardi dinara, to jest da će taj deficit za dve trećine biti manji od doskorašnjeg.

I famozna priča o naprasnom povećanju penzija i plata, zbog navodnih uspeha ekonomske politike u proteklih pola godine, sada je dobila prizemniju dimenziju, pa se izgleda računa na neku penzionersku povišicu od oko dva odsto i neku skromnu finansijsku potporu platama u školstvu i zdravstvu. Kako je već posle druge revizije iz MMF-a saopšteno da eventualnim povišicama plata treba da prethodi odbacivanje viškova zaposlenih, to je nateralo Vladu da u trećoj reviziji, napokon, predoči Misiji MMF-a i nešto konkretniji plan smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru. MMF je, da podsetimo, insistirao na ovom programu restrukturacije, jer samo snižavanje plata ima svoje gotovo objektivne ekonomske, a i političke limite, pa se mora pribeći i svojevrsnoj “hirurgiju” troškova rada u ovim oblastima. To je za svaku vlast, takođe, neprijatno, ali i manje opasno od gomilanja tenzija nezadovoljstva u čitavim slojevima zaposlenih u javnom sektoru.

Najteže je stanje i dalje na frontu dalje privatizacije državnog dela privrede, ali bi se i tu utisak pred MMF-om mogao uskoro popraviti, ukoliko u narednim mesecima dođe do nekoliko krupnih poteza, to jest ukoliko Vlada Srbije ne nađe neke izgovore za odlaganje i onih prodaja državnog kapitala gde ima zainteresovanih kupaca. Ta opasnost je uvek prisutna pošto svaka takva operacija pokreće unutrašnje lobije koji, uporno osporavajući privatizaciju, zapravo brane sopstvene interese u “glodanju” tog kapitala i državnog budžeta.

Sve u svemu, politika štednje postepeno vodi državu u finansijsku konsolidaciju, ali ostaje problem negativne “puzeće stope” rasta BDP, uprkos i dalje dinamičnoj stopi porasta javnog duga. Prema Dušanu Pavloviću (Nova ekonomija, br. 25), u periodu 2009-2014. stopa rasta je negativna i iznosi prosečno godišnje minus 0,2 odsto. Ne manji problem je i pad bruto dobiti u srpskoj privredi (za oko 40 odsto prošle godine), uz učetvorostručeni rast tekućih gubitaka u poslovanju (prema izveštaju APR) u ukupnom iznosu od 1,1 milijardi evra u 2014. godini. Praktično, gubici su ravni kamatnim troškovima privrede, što jednostavno pokazuje koliko je ona prezadužena.

Zapravo, smanjivanje tražnje na tržištu 2014. godine, nije bilo toliko od uticaja na tekuću industrijsku konjunkturu (koja je od polovine prošle godine u usponu), jer se, izgleda, spas traži u ekonomiji obima, ali je vrlo surovo uticalo na finansijske rezultate preduzeća. A to neumitno otvara stari problem – da u državi koja obećava male profite, nema dovoljno investicija, pogotovu onih stranih. Istina, postiglo se da su investicije u privatni sektor postale veće od investicija u državni sektor, ali to više govori o nedostatku investicija kod javnih preduzeća, nego što upućuje na zaključak da je privatnom sektoru najzad krenulo. Sudeći po izjavama privatnih preduzimača, pre će biti da je obrnuto.

U stvari, kada se osnovni makroekonomski bilansi “normalizuju”, tek tada će na videlo izaći koliko je naša privreda zaostala u razvoju i inovacijama. A bez inovacija teško da možemo nastaviti putem konsolidacije izvozne orijentacije i teško možemo popraviti nezavidnu poziciju na listi konkurentnosti. Prema poslednjem “Izveštaju o svetskoj konkurentnosti” Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se među 140 posmatranih zemalja, prošle godine našla na 94 mestu. Kako je duhovito primetio Mihailo Crnobrnja, dok smo kao država bili Srbija i Crna Gora, bili smo na 85. mestu. Sada je Crna Gora na 70. mestu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side